U epizodi: Gol za Katar
Tračoslava (dan posle velike pobede na klupi jednog poznatog trga): - Iiii, komšooo, si vido ono čudo sinoćke?! Ma, nisam mogla da trenem celu noč dok sam dočekala da se ispričamo o tomu..
Šeširdžija (tugaljivo): - A šta bismo mogli da se izdivanimo, dobra, lepa i nadasve brižna komšinika! Kako kad nisam ni gledo, jerbo nisam imo kanal na koji se davala ta “bitiilnebiti“ utakmica. Ma, sve sam ih izlisto i nisam našo ama baš nijedan di igradu naši! Gde li su ga samo srihtali?!
Tračoslava: - Ta, ne znadem, dobri komšo, kod mene je bilo na prvi, ali ti ne fataš ti kanali. E to je već mukica...
Grmalj (nedaleko odatle u pauzi čišćenja pločnika): - U pravu si gospoja, jes vala to vel’ka muk’ca! I ja sam se saosjećo so tim bolom i nedostatkom, posjebice što sam mogo da uvatim samo tekmu bivše bratije protivu naše pravoslavne braće. Ma, jes tuga... (obrati se devojci koja je baš prolazila) A što ti mala staješ na mukcu i nosaš ote šahovničarske rite? Ko da slaviš što su oni ošli u Katar, a ne mi...
Sponzorojka (ultranamunjena, s kožnom suknjom u crvenoj-beloj kariranoj kombinaciji): - O čemu laprdaš, matori?! Ne znam o kakvom kataru pričaš, pomeri se smesta. Pritom, meni je čkode u Dubaiju, a tamo i ja palim uskoro. I bolje stisni tu metlu, vidiš da ti sve musavo!
Grmalj: - Ma, bolje ti stisni tu jezič’nu! Ti’š meni govorit’, pa men’ je ovo samo hobi. No, ni’š me ne mere iznervirat’, osim toga što ne mogah gledat’ odlučujuću utakmicu... A sve kanale sam pošteno išaltovo...
Student (sedi na susednoj klupi i u tom momentu skide slušalice sa ušiju): - Mogli ste preko interneta da nađete neki lajv strim...
Grmalj: - O, mali što to pripovedaš?! Ni’š ja tebe ne razumem pod milijem Bogom...
Student: - Samo vam kažem da ste mogli preko interneta...
Grmalj: - Slabo ti se ja u te u drangulije razumem! A koji ti to kanal na TV?
Student: - To vam ide preko kompjutera, ali može da se instalira i da se gleda preko televizora...
Grmalj: - To, ljubi te brat (zafrljači metlu). Ti’š doć kod mene da mi to namestiš dogod’ne kada budemo igrali u taj Katar, a ja ti spremam mezetluke i dobre ljute, pa da se iznavijamo do mile volje...
Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da navijaju...
* * *
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što se jesen ne šali, asfaltiran je deo Partizanske ulice, radi se novom izgledu parka u centru koji će yaokružiti ambijentalnu celinu Trga neolita, održani su petnaesti po redu “Gašini akordi“, a nažalost još uvek ima nimalo prijatnih pasjih očnjaka na ulicama...
Jordan Filipović