"Ratni dnevnik" sa zvaničnim izveštajima Ratnog presbiroa izlazio je svakodnevno tokom Prvog svetskog rata, u periodu od 1. juna 1914. do 12. oktobra 1918. godine. Ovaj list je menjao mesto izlaženja. Najpre je to bilo Valjevo, da bi od broja 99 izlazio u Kragujevcu, a od broja 241 iz 1915. godine u Solunu, prateći tako pomeranje i sudbinu srpske vojske. Upravo tada postaje i Organ Vrhovne komande, a uređuje ga Ratni presbiro. Kao zvanični bilten o operacijama srpske vojske u Prvom svetskom ratu predstavlja dragocen izvor za proučavanje istorije.

            Na svojoj prvoj stranici u broju 373. objavljenom 3. avgusta 1915. donosi sledeću vest: "U toku 1. avgusta, na Dunavskom frontu prekinut je neprijatelju rad duž druma Pančevo - Starčevo. Na Savskom frontu rasterano je jedno neprijateljsko odeljenje koje se utvrđivalo kod Hrtkovaca." Već 5. avgusta, prenoseći izveštaj Vrhovne komande, "Ratni dnevnik" piše sledeće o borbenim dejstvima u okolini našeg mesta: "Kod Beograda naša je artilerija brzo ućutkala jednu neprijateljsku bateriju koja je od sela Ivanova tukla Mostine. Artilerijskom vatrom jedne naše baterije prekinuto je neprijatelju utvrđivanje na liniji Starčevo - Pančevo. Potom je došlo do artilerijske borbe između oruđa, postavljenih naspram južnog vrha ade Starčevo i prema selu Vinči i jedne naše baterije. Naša je baterija ubrzo ućutkala neprijateljska oruđa, i ako su ova izbacila mnogo više zrna od nje."

            "Vreme" je kao dnevni list izlazilo od 1921. do 1941. godine. U političkom smislu to je bio dvorski i radikalno-režimski dnevnik. Za vreme vlade Milana Stojadinovića imao je profašistički karakter. Na devetoj strani "Vremena" u broju koji je iz štampe izašao 10. februara 1940. pojavljuje se vest o krvavom obračunu u Starčevu koji je, nažalost, rezultirao ubistvom jedne osobe. NJegov naslov glasi "Na 13 godina robije osuđen seljak koji je u mraku ubio nevinog čoveka". Imena pojedinih aktera označićemo inicijalima. "Posle nekoliko dana pretresa, danas je veće petorice Okružnog suda u Pančevu, kome je predsedavao g. Radomir Simić, izreklo kaznu I. R. zemljoradniku iz sela Starčeva, starom 30 godina, što je u noći 30. novembra prošle godine, posle jedne tuče, ubio M. A. čobana iz istog sela. Predveče, 30. novembra, u selu Starčevu, u kafani "Kod dva brata", čiji je vlasnik Kosta Praljica, sedelo je nekoliko seljaka i pilo. Za jednim stolom igrali su karte I. R. koji je isto popodne klao svinje kod svoga suseda D. B. i kafedžija Praljica. Kako je kafedžija morao da poslužuje goste, napustio je igru, a na njegovo mesto došao je M. A. čoban. Sa igranjem su nastavili i igrali u miru sve dok se nisu napili. Uskoro je nastala svađa, koja se pretvorila u tuču. Kako je kafedžija bio snažan, svu trojicu je izbacio iz kafane, a R. je pri izlasku opalio i tri šamara. Zbog ovih šamara, R. se našao uvređen i prisutnima pred kafanom rekao da kafedžiju mora ubiti. Da bi svoju nameru priveo u delo, otišao je do P. žene, od koje je zatražio svoj nož, sa kojim je klao isto popodne svinje. Pijani R. naoružan nožem lutao je oko kafane ne bi li naišao na Praljicu. Kako je Praljica otišao na spavanje, R. je uzalud čekao. Bio je skriven kod jednog drveta. Ubrzo je čuo neke korake, i kako nije znao ko prolazi (a to su bili D. B. i M. A.) došlo je do tuče, u kojoj je R. nožem teško ranio A. u stomak, povredivši mu jetru. Ranjeni A. uskoro je izdahnuo. Danas je sud doneo presudu, kojom se ubica R. osuđuje na 13 godina robije i gubitak časnih prava za uvek."

            Časopis "Ženski pokret", prvi jugoslovenski feministički list, osnovan je 1920. godine. Izlazio je kao glasilo Društva za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava i štampan je sa manjim prekidima sve do 1938. godine. Broj objavljen 15. juna 1927. donosi izveštaj s proslave Materinskog dana tj. Dana majki u Starčevu. "Predsednica Kola srpskih sestara održala je u prisustvu dece, nastavnika i dečijih roditelja predavanje o lepoj, plemenitoj i uzvišenoj ulozi majke, koju ona zauzima u porodici, društvu i državi, zatim o ljubavi i poštovanju dečijem spram majke. Zatim su deca iz srpskih i hrvatskih osnovnih škola deklamovala mnogo lepih deklamacija."

(nastaviće se)