Predstavite se, najpre, našim čitaocima.

            - Ja sam Dejan Getejanc. Iz Starčeva sam. Po zanimanju sam diplomirani ekonomista. Radim kao sudski veštak ekonomsko finansijske struke. Veliki hobi mi je istorija, preciznije veliki istorijski sukobi koji su se dešavali.

            Od rođenja ste Starčevac?

            - Da. Prva četiri razreda osnovne škole sam išao u “donju školu“ u Lenjinovoj ulici, a više razrede sam završio u novoj zgradi u centru Starčeva. S obzirom na to da smo bili istureno odeljenje svi smo bili iz Donjeg kraja i dobro smo se poznavali. Voleo sam istoriju i geografiju i u sedmom razredu sam bio prvi na opštinskom takmičenju iz geografije. Nakon završene srednje ekonomske škole u Pančevu, otišao sam na služenje vojnog roka u današnju Severnu Makedoniju. Bio sam poslednja klasa koja je služila 14 meseci. Posle završene obuke dobio sam radno mesto u vojnoj biblioteci u kojoj sam bio do kraja služenja vojnog roka. Tu sam posebno zavoleo knjigu i sve vreme sam čitao knjige koje su govorile o ratovima koji su se vodili u celom svetu.

            Dakle, to je bila “inicijalna kapisla“ za knjigu?

            - U pravu ste! Mada, možda je i ne bih napisao da nije bilo korone. Zbog epidemije i karantina imao sam mnogo slobodnog vremena i u tom periodu sam počeo da pišem. Ispostavilo se da je to što radim bilo dobro i da me je ispunjavalo.

            Šta je tema knjige?

            - Čitajući o istorijskim dešavanjima tokom Drugog svetskog rata došao sam do moguće pretpostavke da su atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki možda nemačke jer su bačene tri meseca nakon njene kapitulacije. Slažući datume i činjenice iz istorijskih izvora počeo sam da sklapam slagalicu i tako došao do otkrića da je moja pretpostavka najverovatnije tačna.

            Šta sve govori u prilog ovoj tvrdnji?

            - Kao prvo, činjenica je da tokom rata ni jedna država saveznika nije izumela ni jedno novo oružje i da se malo bavila time već su uglavnom “štancovali“ velike količine oružja koje već postoji. Nasuprot tome Nemačka je u istom tom periodu izumela više desetina potpuno novih borbenih sredstava uključujući i balističke i krstareće rakete, nadzvučni bombarder, nove vrste izuzetno razarajućih podmornica i slično.

            A razvoj nuklearnog oružja?

            - Vođa programa za izradu američke atomske bombe, Robert Openhajmer, je počeo da radi na tom projektu tek nakon japanskog napada na Perl Harbur i ako se zvanični podaci navode nešto ranije, dok je Nemačka počela sa nuklearnim programom još pre početka rata. Vođa njihovog programa, Verner Heisenberg, je već bio poznati dobitnik Nobelove nagrade i prijatelj sa Nilsom Borom. Veliki deo sirovina za proizvodnju ovih bombi vrlo rano je pao u ruke nacista i to su zapravo činjenice.

            Zašto Hitler nije upotrebio bombu ako je imao?

            - Prvo, on nije imao velike količine ovih bombi već samo nekoliko, 5-6. Bombe su napravljene u januaru 1945. godine kada je već bilo kasno za njihovo korišćenje. Rusi su već zauzeli Poljsku a saveznici Francusku. Nije bilo moguće baciti ih na Moskvu ili Pariz gde bi imale svrhu već eventualno na vojsku na frontu čime bi samo za kratko zaustavili napredovanje  protivnika. Trgovinom se ipak moglo nešto postići.

            Kako je ta trgovina mogla da se obavi u vihoru rata?

            - I za to postoje dokumentovani podaci. Verner je u decembru 1944. godine, prosto neverovatno, držao predavanje u neutralnoj Švajcarskoj koja je tada vrvrela od tajnih savezničkih agenata. Moe Berg, pravnik i tajni agent koji je poslat da tokom predavanja ubije Vernera, zaključio je da su Nemci daleko od izrade bombe i poštedeo mu život, ili je možda zaključio neki ugovor sa njim?

            Šta se desilo sa Vernerom nakon rata?

            - On je zvanično izvršio predaju svih istraživačkih projekata u vezi sa izradom A-bombe. Nakon rata mu je omogućeno da nesmetano radi u svojoj struci u Nemačkoj i postavljan je na visoke funkcije u naučnim projektima. Jedan je od idejnih tvoraca poznatog naučnog projekta “Cern“ i kasnije jedan od njegovih direktora. 

            Knjiga je sada ugladala svetlost dana. Šta dalje planirate?

            - U toku je priprema materijala koji će neke teme iz ove knjige malo razraditi ali ne mogu još uvek reći da li će to biti nova knjiga ili dopunjeno izdanje stare. Pored toga, želim da se posvetim i detaljno istražim razloge koji su doveli do raspada Sovjetskog Saveza i sve u vezi sa tim. Naravno, sa obzirom na to da to nije moja osnovna delatnost neće biti realno očekivati ove knjige tako brzo.

P. Stanković