Po završetku školovanja posvetio se muzici koja mu je danas glavna preokupacija. Kao dete je svirao harmoniku, a nakon punoletstva posvetio se pevanju. Harmoniku danas svira samo za svoju dušu. Folklor igra od četrnaeste godin, a u folklorni ansambl se uklopio već nakon samo nekoliko meseci.
Stiče se utisak da muziku volite od malih nogu?
- Svi ukućani vole narodnu muziku koja se uvek i slušala u kući. Tako sam i ja još kao dete stalno igrao i pevao, a često sam oponašao sviranje harmonike... I tako je jednog dana otac došao kući sa posla usput mi kupivši početničku harmoniku ruske proizvodnje. Godinama sam bio samouk da bih se jednog dana pohvalio nastavniku muzičkog u školi. On je zatražio od mene da mu nećto odsviram, posle čega mu je sve bilo jasno. Zato što sam samouk, pravio sam mnogo grešaka - od tehnike sviranja do pravilnog držanja tela. Nastavnik se ponudio da mi daje časove i tako, evo, sve što danas znam, od njega sam naučio.
Ubrzo ste postali i deo orkestra?
- To je bilo ubrzo po završetku osnovne škole. Drugari sa folklora su se okupili oko ideje da napravimo orkestar. Na prvu probu sam došao bez harmonike, hteo sam da vidim kako će to da izgleda pa kada sam već bio tu ponuđeno mi je da pevam. Već na sledeću probu sam došao kao pevač, a ne harmonikaš. Osnivač tog orkestra je bio Milan Matović, kasnije se taj orkestar rasformirao, a ozbiljnije sa muzikom sam počeo da se bavim u orkestru, opet, Milana Matovića, gde još članovi bili Mugurel Martinov, Dušan Vasić, Igor Vasić i Ivan Tisevski. To mi je bio matični orkestar, a u slobodno vreme sam radio kao ispomoć i sa drugim orkestrima.
Usledilo je i snimanje spota?
- Pre tri godine sam dobio poziv od Željka Gligorića da se pridružim orkestru “Balkanci“ sa kojim sam sarađivao sve do početka pandemije. Usledila je kraća muzička pauza, a zatim sam oformio sopstveni bend i tako nastavio da se bavim muzikom. Početkom ove godine završio sam prvi spot koji ima sasvim dobar pregled na Jutjubu. U pitanju je pesma Rođe Raičevića “Tako je suđeno“, samo što je moja verzija u drugačijem aranžmanu. Pesma je snimljena u studiju Marka Stankovića, a video produkciju je radio Stefan Tabz. Na spotu se pojavljuju drugari sa folklora što opet pokazuje da je to drugarstvo za ceo život. Pandemija koronavirusa napravila je veliku pometnju, a muzičari su najugroženiji kada je posao i egzistencija u pitanju. Sada je situacija nešto bolja nego u početku ali i dalje je sve neizvesno, često dolazi do zakazivanja i otkazivanja nastupa.
Koliko je teško biti pevač?
- U početku je bilo veoma teško, posle svakog nastupa bi promukao, nekoliko dana bi mi trebalo da se fizički oporavim. Kasnije me je Ranko Vasić naučio neke tehnike pevanja, pravilno disanje opet položaj tela dok je danas situacija sasvim drugačija. Danas mogu ceo dan da pevam i da nemam problem sa glasom. Ipak su potrebne godine da bi sve došlo na svoje mesto. I danas često vežbam, uvek ima nešto novo da se nauči ali svakako pre nastupa je potreban dobar odmor. Koliko god da ste profesionalac pre nastupa je neophodan psihofizički odmor.
Kakvi su planovi za budućnost?
- Što se muzike tiče - početkom sledeće godine spot i kaver pesme koja će biti iznenađenje. Polako se ređaju atorske pesme pa planiram i ceo album ali opet sve zavisi kojim tokom bude išla pandemija i kako će teći zaštitne mere. Još jednom se zahvaljujem svim ljudima koji su učestvovali u snimanju spota očekujem i dalju saradnju a sugrađanima želim da budu zdravi i lepo provedu predstojeće praznike.
Goran Milošević