Završila je osnovnu školu na Zvezdari kao “vukovac“, a potom i Prvu beogradsku gimnaziju, pa Medicinski fakultet. Nakon toga je počela da radi baš u Starčevu. U međuvremenu je završila i specijalizaciju, a potom je 2015. godine prešla u Službu za radiologiju i dijagnostiku u Pančevu, čija je načelnica postala četiri godine kasnije. Izabrana je i za predsednicu Društva lekara. Majka je šesnaestogodišnjeg Nikole. 

            Kako je odrastala mala Mira?

            - Baš lepo detinjstvo provela sam na Zvezdari, a pohađala sam Osnovnu školu “Miloš Matijević Mrša“, koja više ne postoji. Sve vreme sam bila s društvom, često odlazila na bazen “Olimp“, dok je iznad moje kuće bio park i ogromno brdo, pa je zimi ta ulica zatvarana kako bismo se sankali. Iz tog razloga mi je bilo neverovatno kada sam došla u ovu ravnicu i shvatila da ljudi moraju da vuku sanke s decom. Posle sam odrastala u toj urbanoj džungli, izlazila u KST, “Akademiju“, SKC i, recimo, tri noši zaredom bila na koncertu EKV-a u Domu omladine. Svašta sam prošla, ali su mi sva ta iskustva kasnije veoma dobrodošla.

            Škola...

            - Odmalena sam, iako ne znam zašto, znala da ću upisati Medicinski fakultet. Htela sam i u srednju medicinsku, ali mi mama nije dozvolila da to uradim, pa sam, po okončanju osnovnog obrazovanja, otišla u Prvu beogradsku gimnaziju. Potom sam insistirala da, uprkos svemu, ipak krenem na Medicinski fakultet, na kojem sam diplomirala sa svojih dvadeset šest godina. Odmah zatim sam odradila i obavezan pripravnički staž u bolnici na Zvezdari, nakon čega sam dobila prvo radno mesto baš u Starčevu.

            Dolazak u Starčevo...

            - To je posebna priča. Dogodilo se sasvim slučajno, kada sam 2002. godine pravila društvo prijateljici i koleginici, koja je htela da radi u Transfuziji. Međutim, tamo nije bilo mesta, pa smo svratili  i do Doma zdravlja, čiji je tadašnji direktor Žilović ponudio da odmah možemo da počnemo da radimo. Mogla sam da biram između Jabuke, Kačareva i Starčeva. Otišla sam kući i razmišljala šta da radim, jer mi je kao rođenoj Beograđanki odlazak na selo bio potpuno nepojmljiv. I niko nije znao da me posavetuje - ni mama, ni tata, ni tadašnji dečko a budući muž, pa sam na kraju sama presekla i izabrala Starčevo. Prvenstveno zato što mi je bilo najbliže, iako mi je ravnica bila nepojmljiva, s obzirom na to da moj otac vuče poreklo sa Kopaonika.

            Posao...

            - U početku mi je bi čudno kada me je direktor doveo da Ulice cara Lazara, odakle je kretao nekakav kombi. I kada sam sišla u Starčevu, za mene je to bio veliki šok, pa sam plakala i plakala i malo je falilo da se okrenem i odem. Ipak sam ostala i počela da radim kao treći lekar. Tada su mi mnogo pomogle sestre koje su tamo radile - Slavica Jovanović, Mira Gašić i Rada Dodić. Sada su sve u penziji, ali ću ih se uvek sećati po dobrom. Definitvno sam najponosnija na taj rad u Starčevu, gde sam se u pravom smislu te reči iskalila. Pre svega zato što sam tamo neretko bila sama; išla na teren i u kućne posete i tako sam ispekla zanat, dok sada ljudi gledaju pošto-poto da dobiju specijalizaciju i zaborave na te osnove, a ja sam sve to prošla po redu.

            Ambulanta...

            - Već drugog dana sam imala vatreno krštenje tako što sam otišla na mrtvozorstvo. Bila sam maltene dete i dotad nisam imala ni blizu takvo iskustvo. Kanije sam mnogo puta išla na terene čak i traktorom i kamionom na terene. Bilo je tu svega i svačega, ali mi je taj period ostao najboljem sećanju, prvenstveno zbog divnog kolektiva, čija je  šefica najpre bila Slavica Mrdaković, a potom i Mira Acić. Sve zajedno ih i dan-danas volim i često se s njima čujem. Jednostavno, Starčevo mi je priraslo za srce, a najveći razlog su ljudi koje sam tamo upoznala. Bila sam im najpre samo lekar, da bi se vremenom s mnogima zbližavala, odlazila im na svadbe, gledala kako im deca odrastaju. Recimo, veoma često sam u kontaktu sa Natašom Milosavljević, pa sa Slavišom Bandukom, Snežanom Milosavljević, kao i s bivšom koleginicom Slavicom Jovanović i njenim suprugom Vukomanom.

            Preseljenje...

            - Pored Starčeva, gde sam ukupno radila osam godina, dopalo mi se i Pančevo, pa sam 2006. godine, kupila stan i doselila se. Najviše me je privukao taj mir, ali to više ne važi, jer se i ovde život enormno ubrzao i postalo je nekako agresivnije, pa sve počinje malo da liči na Beograd. Starčevo me oduševljavalo što je, bar tada, bilo selo u pravom smislu te reči, a deca su već od sedam godina počinjala da voze poljoprivredne mašine. Tako sam imala čak i situacije da me zovu na teren jer je malo dete palo s traktora. Meni je to bio potpuni šok. Međutim, mislim da je selo zdravije za odrastanje dece, jer se naviknu da rade, više vremena provode na vazduhu i nauče da se druže. Oduševljava me i to što zemljoradnici mogu da rade i zarade, što mi je bilo nepojmljivo kada sam došla. Ipak,  danas je Starčevo sve manje takvo i postaje urbana sredina sa svojim vrlinama i manama...

            Radioolgija...

            - Posle osam godina, kada sam 2015. godine završila specijalizaciju, prešla sam u Službu za radiologiju i dijagnostiku u Pančevu, dok sam načelnica postala četiri godine kasnije. Mali smo kolektiv od desetak članova i približnih godina, pa smo kompaktni u svakom pogledu, a družimo se i van posla. Mora da se kaže i to da imamo previše obaveza, naročito od 16. marta prošle godine otkada smo u kovid režimu.  Do febraura  smo radili 24 sata za obolele od koronavirusa i sve drugo je potisnuto u stranu. Jedno vreme je išlo po sistemu “pola-pola“, da bismo se ponovo vratili u prethodno stanje i sada imamo oko 150 pacijenata. To je alarmantno ako se zna da su se mnogi ljudi vakcinisali. Moram da naglasim da je od tog broja 95 odsto nevakcinisano!

            Ordinacija u Starčevu...

            - Nedavno je, početkom oktobra, u Ulici kestenova 10a otvorena ordinacija za ultrazvučnu dijagnostiku, čiji je vlasnik kolega iz Beograda, a ja tamo honorarno radim. Zamišljena je tako da primi zainteresovane iz Starčeva, Omoljice, Brestovca i Ivanova, iako je prvi pacijant bio baš iz Pančeva. Obavljamo sve vrste ultrazvučnih pregleda - štitaste žlezde, dojke, uro-trakta, abdomena, koštano-zglobnog tkiva, testisa... Cene su popularne, a sada smo, recimo, u mesecu borbe protiv karcinoma dojke imali promociju i za jedan dan popunili termine. S druge strane, u novembru će biti besplatan ultrazvuk štitne žlezde za one koji urade ultrazvuk abdomena. Tako sam se nakon toliko godina vratila u Starčevo, čime sam na neki način odazvala na brojne pozive ljudi koji me sreću na ulicama i zaustavljaju s pitanjem da li ću nekada da im se vratim...

            Starčevo, danas...

            - Dopada mi se kako je sređeno Starčevo - Trg, igrališta i sve drugo, a jedino što mi nedostaje su oni veliki “Eks-Ju rok“ festivali na Opštinskom stadionu.

            Tako govori ova, Beograđanka, Pančevka a  srcem Starčevka, koja poručuje:          

            - Starčevo zaista iskreno volim!

Jordan Filipović