Dana 23. septembra 1936. u beogradskom dnevnom listu "Vreme" objavljeno je sledeće: "U selu Starčevu u blizini Pančeva, pune dve godine vršio je pronevere Petar Mučalo, poreski egzekutor. Za ovo vreme on je uzimao od seljaka akonto poreza u novcu i na primljene sume izdavao im ispravne priznanice, ali novac poreskoj upravi nije predavao. Stoga je poreska uprava iz Pančeva zatražila od njega priznanice. Kako nije imao priznanice, a novac nije predao, to je odmah predat vlastima. Sada se u Starčevu nalazi viši poreski inspektor iz Beograda koji je utvrdio da je Mučalo proneverio oko 20.000 dinara."

            Iste novine u broju od 1. oktobra 1934. izvestile su ovako o aktivnostima naših lovaca: "U Starčevu lov je počeo svečano 16. septembra. Svi članovi okupili su se u pet časova u privremenom lovačkom domu i otišli na lovište "Livade", gde se lovilo do podne. Rezultat lova bio je vrlo veliki, tako da izgleda da će ovogodišnja sezona biti obilna u divljači. Na čelu Starčevačkog lovačkog društva stoji iskusni i vredan organizator g. Jovan Bačić, učitelj, sa svojim zamenikom g. M. Fajferom, koji uživaju puno poverenje Društva, a upravitelj je g. Josif Bihler, gostioničar, koji lov predvodi više od 35 godina, tako da će ove godine lovačko društvo pokazati svakako lepe uspehe. I drugi članovi uprave, sa sekretarom g. Stevanom Jovanovićem, blagajnikom g. Đurom Jovanovićem i ostalima, živo sarađuju na sređivanju mesnih prilika i suzbijanju brakonaže (krivolov prim. aut.). I materijalna strana Društva je vrlo dobra, tako da društvo ima lepu gotovinu koja se upotrebljava za isplatu zakupnine i uzimanje pod zakup stranih lovišta."

            "Zastava", glasilo Radikalne stranke štampano u Novom Sadu, 27. juna 1919. prenosi jedan partijski izveštaj iz Starčeva: "U nedelju 1. juna održaše demokrate kod nas zbor. Došli su kada se kod nas održava nedeljna zapovest. Na njihove govore narod je uzvikivao: "Živeli radikali! Živeo Pašić!", te demokratske vođe odoše, ali organizaciju ne sprovedoše. Prvi dan Duhova sazvao je pouzdanički sastanak čestiti narodni borac, naš opštinski predsednik, Živa Janković. Miša Petrović, naš starina, ocrtao je borbu Radikalne stranke sa obe strane Dunava i Save. Govor je saslušan uz odobravanje Srba i prisutnih Hrvata, koji moliše da i njih primimo u pravu narodnu stranku. Celo je Starčevo uz radikale. Za demokratska različija i dr Dudu (Boškovića prim. aut.) neće da čuju, jer ga dobro znaju i poznaju. Izabrano je izaslanstvo za pouzdanički sastanak u Pančevo za drugi dan Duhova. U mesnu upravu Radikalne stranke u Starčevu izabrani su: Vlajko Đurišić, predsednik, Živa Azuc, potpredsednik, Lazar Ristić, sekretar, i Živa Janković, blagajnik."

            Beogradska "Pravda" 12. januara 1937. donosi narednu vest: "Juče se u Starčevu, za vreme jedne zabave, odigrala krvava tuča između seljaka, Lazara Tomića i Gruje Manojlovića. Za vreme tuče Lazar je udario Gruju nožem ispod uveta tako nesrećno da je ovaj ostao na mestu mrtav. Ubica je uhapšen i predat na dalji postupak istražnom sudiji Okružnog suda u Pančevu."

            Gore pomenuti list je 14. aprila iste godine pisao o još jednom nemilom događaju koji se zbio u našem mestu: "Dvadeset tableta veronala ispila je mlada artistkinja, Valerija Kernmiler. Pokušaj samoubistva Valerija je izvršila u Starčevu, u blizini Pančeva, gde žive njeni roditelji. Valerija je pripadala porodici Kernmiler, koja već decenijama upražnjava artistički zanat. U poslednje vreme ona je, međutim, ostala bez angažmana i nastanila se kod svojih roditelja u Starčevu."

            Godine 1937. i to u noći između 21. i 22. marta, desila se jedna nesrećna pogibija u Starčevu, a "Pravda" od 24. maja o njoj je ovako izvestila: "Lorenc Galatović, ciglarski radnik, učestvovao je preksinoć u jednoj pijanci u Starčevu sa svojim drugovima. U neko doba noći on je pošao pešice u Pančevo. Kad je došao do Vojlovičkog manastira, u čijoj se blizini nalazi jedna veća šuma, iskočili su pred njega neki ljudi s kojima se Galatović počeo da svađa. Ovi nepoznati ljudi napali su Galatovića nožem i izboli ga, pa ga ostavili na putu. Teško ranjenog radnika našli su neki seljaci. Poslednje njegove reči bile su da ne zna zašto su ga pomenuti ljudi napali. Galatović je preminuo pre nego što je mogao biti prevezen u bolnicu."

(nastaviće se)

D. Mergel