Zaposlen je u rafineriji nafte Pančevo. Golubarstvom se bavi od svoje dvanaeste godine, od 1995. godine, tačnije od osnivanja Društva golubara srpskih visokoletača “SRB Bogojavljanje 461 Starčevo“. Iza sebe ima brojne rezultate; osvojio mnoge titule pa i rekorde koji još nisu prevaziđeni.
Kako ste zavoleli golubarstvo?
- Moj stric je odigrao najbitniju ulogu da se još kao dete zainteresujem za golubove. Odgajao je srpske visokoletače, tako da sam pored njega zavoleo tu rasu golubova. Sve moje slobodne aktivnosti bile su kao kod svih mojih vršnjaka: fudbal u ulici, odlazak na pecanje, druženje ali golubovi su bili i ostali hobi koji me čini zadovoljnim čovekom.
Od njegovog osnivanja, član ste starčevačkog golubarskog društva?
- Nikada nisam bio član ni jednog udruženja golubara, do osnivanja našeg, u Starčevu. U jednom periodu, od 1992. do 1993. godine, rasturio sam jato jer sam bio u vojsci. Bio je to period ratova, brinulo se o nekim drugim stvarima ,ali već 1995. godine osniva se udruženje u Starčevu i od tad ja sam neprekidno njegov član. Trenutno nas u Društvu ima 26 članova, ali u Starčevu ima ukupno pedesetak golubara. Bez obzira što neki nisu članovi, imamo dobar kolegijalni odnos i saradnju. Mnogi od njih nemaju vremena za klupske aktivnosti. U Srbiji ima 18000 registrovanih golubara.
Da li se sećate svog prvog takmičarskog uspeha?
- LJudi iz različitih sfera interesovanja uglavnom se sećaju svog prvog uspeha. Tako se i ja sećam da sam imao prvi uspeh sa golubom koji je leteo četiri sata i 45 minuta na takmičenju u okviru kluba. Od toga dana, pa do danas, imam osvojenih 70 rezultata i jedan rekord svih vremena na Opštinskom takmičenju koji iznosi 14 sati i 14 minuta. Takmičenje postoji sto godina, a rekord nije oboren od 2017. godine! Naravno, bilo je takmičenja kada sam imao loše rezultate, ipak je u pitanju sport...
Recite nam nešto više o ptici kojoj ste poklonili toliko pažnje?
- Srpski visokoletač je, nažalost, rasa goluba koja nije priznata u svetu, iz ne znam kog razloga. Ali, bez obzira na to, prilično je popularan kod golubara u zemljama u okruženju, a ima ga kod odgajivača u Austriji i Italiji. U pitanju je sport u kome golub treba da provede što više vremena u vazduhu, a kao rezultat se uzima prosečno vreme golubova koji učestvuju u takmičarskom danu. Tu je srpski visokoletač veoma dobar.
Kao i svaki sportista tako i golub zahteva poseban režim; ishrana, trening, lekovi, vakcinacija, zdravlje... Ovaj golub leti na visini od 800 do hiljadu metara. Kada je idealno vreme penje se na visinu do 1500 metara. Ptica koja teži svega 250 grama mora da bude zdrava i fizički spremna za takav izazov, a treba uzeti u obzir i prirodne neprijatelje - ptice grabljivice, koje neretko presretnu i odnesu vrhunskog goluba.
Kakvi su Vam dalji planovi?
- Iz hobija i ljubavi prema srpskom visokoletaču, napravio državne rezultate i tako ostvario ime u svetu golubarstva. Bio sam predsednik Banatskog okružnog saveza golubara, jedan mandat od četiri godine. Imao sam priliku da napredujem dalje, ali moj stav je bio da mi je to samo hobi. Zato sam danas tu, u Starčevu, među prijateljima golubarima, da podržim svoj klub, i to mi je dovoljno. U Starčevu ima dobrih golubara, sa odličnim rezultatima, a verujem da će ih tek biti. Nažalost, imamo problem kao i mnogi drugi kada je podmladak u pitanju - mladi su sve manje zainteresovani za golubarstvo. A ako nema podmlatka, plašim se da su svi naši rezultati uzalud.
Goran Milošević