U poslednje dve decenije papriku uzgaja u plastenicima. Paprika ima najbolju cenu, pa je to bio razlog da sve resurse preusmeri u proizvodnju ovog povrća. Nekada je ovo povrće  sadila na otvorenom polju, na njivi, ali na kraju se odlučila za proizvodnju u plastenicima, koji se nalaze u bašti porodične kuće.

            Zašto ste proizvodnju premestili u plastenike?

            - Najveći razlog je taj, što sam u godinama, pa samim tim proizvodnja nadomak kuće dosta olakšava posao. Bazirala sam se na proizvodnju rasada, a zatim i same paprike. Generalno, daleko je lakše odraditi sve poslove oko plastenika, dok na otvorenoj njivi postoji mogućnost štete od nepogoda, insekata pa čak i od lopova. Takođe, sistem zalivanja je lakše instalirati kod kuće nego na njivi.

            Dakle,  ulaganja nisu neznatna?

            - Ulaganja su prilično velika zato treba obaviti sve kako treba da bi plod sve isplatio i doneo neku zaradu. Najviše sam zadovoljna cenom rasada, dok paprika u sezoni varira sa cenom. Ulaganja u samu konstrukciju plastenika su velika ali to je dugoročno, U-ve folija izdrži, uz malo sreće,  nekoliko sezona, ali svake godine ulaganje u semena i zaštitu, prehranu biljaka visoka su. Kupac želi zdrav i krupan rod, da bi se do toga došlo svaka biljka mora da dobije sve što joj je potrebno - od vode do prehrane, zaštite od mraza pa i štetočina.

            Mnogi proizvoćači se žale na insekte, kako vi rešavate taj problem?

            - Preventiva je najbitnija - uraditi sve da insekti ne dođu u plastenike. Na visokim temperaturama, kada vrata moraju da budu otvorena, jedino rešenje je mreža. Treba voditi računa da se što manje koriste pesticidi, što je u današnje vreme teško. Plamenjača i pepelnica su gljivična oboljenja koja unište celu biljku...

            Na kraju, tržište?

            - Paprika je proizvod koji je tražen u sezoni, a na kraju,  spada u jedno od glavnih povrća za zimnicu. Moja proizvodnja je dovoljna da skoro sve što proizvedem distribuiram od kuće bez čestih izlazaka na pijacu. Naravno, veliku količinu ostavljam za kućne potrebe, tako da preko zime imamo paprike na sve načine, a dobro je poznato da je to povrće bogato mineralima, a naročito vitaminom C i gvožđem, koji su izvor zdravlja za ljudski organizam.

G. Milošević

Pčelarstvo: 

Opasnost od otrova iz vazduha

            Aktivnost našeg društva je smanjena i svedena je na telefonski i pojedinačne razgovore. Nema sastanaka i druženja pčelara.

            Završeno je vrcanje meda sa livadske i suncokretove paše. Prinosi kod dobrih društava su prosečni i kreću se od 10-15 kilograma.

            Za pčelare nova pčelarska godina počinje 1. avgusta. Upravo sada se vrši priprema pčelinjih društava za zimu i narednu godinu, pakovanje nastavaka, čišćenje od varoe, dodavanje novih sparenih matica...

            Prskanje komaraca avionom je korisno za stanovnike, ali je pogubno za pčele. Moje lino mišljenje je, ukoliko se najavi prskanje komaraca, da bi pčele trebalo odseliti na udaljenost od bar 10 kilometara, da bi se zaštitile od prskanja. Većina pčelara nema tu mogućnost selidbe pčela i to je pogubno za pčele koje su u zoni prskanja.

Za DP “Starčevo“

Goran Stanković

Vinogradarstvo: 

            Osvrnućemo se na trenutno stanje u voćnjacima, vinogradima i destilaciji u našoj sredini. Najviše vrsta u našem okruženju su šljive, kajsije, kruške i jabuke, mada u poslednje vreme, pored klasičnih voćnih vrsta višnje, trešnje, breskve i još nekih, primetni su i zasadi maline i kupine. Moglo bi se reći da rod ove godine nije bio loš. A kad je nešto loše, kao što nam se desila korona, biva i da je ponešto i dobro. A to je da su se ljudi više okrenuli prirodi, svesni da je ona majka, nepravedno zapuštena. Povećano prisustvo ljudi u voćnjacima i vinogradima je primetno i posledice su očigledne: u dobrom rodu i lepo uređenim površinama. Posebno nas raduju novi zasadi. Pored klasičnih površina, kao što su “deteline-vinogradi“, potez ka Ivanovu i Dunavu, šire se zasadi i “u polje“ (preko Nadela). Vinogradi su malobrojniji i sem malog broja pravih, primetno je prisustvo vinove loze u voćnjacima kao dodatna voćna vrsta.

            Ono što zabrinjava voćare i vinogradare su neregulisani atarski putevi i njihov kvalitet (zamislite koliko se izgnjavi voće ili grožđe dok se transportuje po rupčagama i krivudavim a ravničarskim putevima), ali o tome će biti još priče, naravno sa ratarima i lokalnom samoupravom, za opšte dobro.

            Sledeća velika boljka je navodnjavanje. Iako pokrajinske i republičke uprave izdvajaju značajna sredstva u raznim oblicima kao pomoć, neki broj voćara i vinogradara nemaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, i samim tim su uskraćeni u tom pogledu.                     Naši lokalni “destileri“ jezde pokretnim kazanima ovih dana po Starčevu, što znači da je godina bila rodna. Nažalost, neki od njih nisu članovi Društva voćara, vinogradara i destilera “Starčevo“, i nismo pouzdano sigurni u kvalitet destilata. A ono što je tipično: kao u fudbalu, svi su najpametniji da sastave najbolji tim. Ovo smo naveli iz razloga pouzdanog trenda u širenju voćnjaka i vinograda, pa samim tim i povećane potrebe za destilatima, odnosno kvalitetnom tehnologijom u primeni. Tu se podrazumeva neprekidno edukovanje, razmena dobre prakse...

            Toliko za sada, posla je “preko glave - kruške intenzivno “zredu“, što bi rekli lalinski, i treba ih spremiti, odvojiti peteljke, samleti, dodati enzime, kvasce...

Božidar Dimitrić

Društvo voćara, vinogradara i destilera “Starčevo“