Ja sam u izolaciji kod kuće sa mamom. Tata je na poslu. Tenutno ne idem u školu. Nastavu pratim preko TV kanala, a učiteljica nam dosta pomaže. Imamo i svoju Gugl učionicu u kojoj nam učiteljica svakog dana postavlja šta treba da učimo i da radimo za domaći zadatak. Ne mogu da kažem da mi je dosadno. Ceo dan mi je ispunjen. Tako mi vreme brzo prolazi.

            Prvo, ujutru kad ustanem sredim sobu, a onda malo vežbam . Vozim sobni bicikl, ili vežbam na strunjači,  ili uz pomoć lopte. Onda, sa mamom spremim doručak. Za to vreme učiteljica nam već pošalje šta treba da radimo. U podne mi počinje nastava na TV kanalu. Kad se i ta nastava završi dolazi tata sa posla. Malo popričamo, zatim ubrzo i ručamo. Uveče još uradim malo domaćeg, ako nisam sve završila. Posle svi zajedno igramo društvene igre ili gledamo TV.

            Mama i ja često pravimo kolače, ili nas dve radimo sve što meni odgovara, a za to nije ranije imala vremena.

            Nije lako ovo što nam se dešava. Tužno je što se pojavio ovaj virus. Želim svima da ostanu zdravi, da se ne zaraze i da uživaju kod kuće sa svojom porodicom.

Minja Ivanov 6/2  

 

            Dragi dnevniče,

            Ovih nekoliko nedelja provedenih u karantinu, mislim da su svakoga navele da razmišlja o tome koliko ljudi, zapravo, ugrožavaju prirodu. Iako svo polako “lude“ zatvoreni,  priroda se pročišćuje i više nego što je bilo ko očekivao!

            Vazduh na Zemlji očistio se za više od 20 posto! Životinje su počele da naseljavaju svoja prirodna staništa a ljudi su shvatili poentu života - da nije svrha društvena mreža i sedenje uz televizijski program ili kompjuter i biti bez komunkiacije s drugim ljudima, bez dodira sa prirodom, životinjama... Svrha života je baš to! Živeti život, biti u prirodi, sa drugim ljudima, životinjama... Prirodu treba da čuvamo, ne smemo je zagađivati!

            Tek sad vidimo koliko smo je uništili... Neki delovi Himalaja tek sad su postali vidljivi, nakon toliko godina zaglavljenih u smogu... Kanali u Veneciji toliko su čisti da se ponovo vratio morski svet... Životinje su dobile novu šansu, novu slobodu... Zbog čega je nisu imali? Zbog čoveka i njegovog ophođenja prema prirodi! Ako ovako nastavimo da živimo, za pedeset ili stotinu godina neće postojati ni jedan park, čista reka ili more... Ovo nam je poslednja prilika da se osvestimo i da počnemo da vodimo računa o sebi i svojoj okolini i da promenimo ponašanje.

Sara Stefanović

 

U izolaciji

Jutro kada svane,

očekujem lepe dane.

Perem i brišem,

obavezno to moram

da zapišem.

Trudimo se da sve bude milom,

jer se borimo sa najvećom silom.

Jedva čekam kad ću sesti,

da čujem nove vesti.

Napolju je toliko lepo i vruće, a ja ne smem da izlazim

iz kuće.

Svi nas bodre,

da nam ruke i noge

ne budu modre.

Mnogima je teško,

mnogima nije lako,

za život i i zdravlje

bori se svako.

Ova misterija će se rešiti i te kako,

svako je znao da nije

 bilo lako. 

Aleksandra Arsić 6/2  

 

Svaki dan počinje isto,

Nedostaje nam škola

kao i društvo.

Teško nam je jako,

Sad u školu išao bi svako!

Do školske klupe

Odjurio bih bez po muke!

A i Uskrs  nam stiže,

A mi ne viđamo najbliže!

Nikola Pavlović 6/2

 

 

Svaki dan ja se mučim

Domaći sama da naučim

Al’ izboriću se ja

S’ tim do kraja

Najduže do maja.

Nedostaje mi priroda

I igralište

Sad mi je dvorište

Najveće šetalište.

Uskršnjem zecu džaba maska,

Kad policija ulicama kaska.

Doći će i tome kraj

Biće za nas to pravi raj.

Mikaina Jovanović  6/2

 

Učim preko TV-a

svaki radni dan

Učiteljice nam domaći daju,

pa mi roditelji to pošalju.

Drugari nisu tu

Ali je zato Viber za nas tu

Sa mnom je moja porodica

Igra se svaki dan po jedna igrica.

Zdravo se hranimo,

 i ponekad u dvorište izlazimo

Svaki dan je zabavan,

a ni jedan nije dosadan.

Super se provodim ,

I nimalo se ne žalim.

Tijana Stana 6/2

 

Moja kuca

            Moj pas se zove Bleki. Rođen je 22. 07. 2019. godine. Ima samo šest meseci.

            Bleki je mali buckasti jazavičar. NJegova boja kose je crno-braon. NJegove omiljene igračke su dedina leva papuča i mala plava pandica. On stalno raznosi dedinu levu papuču svuda po dvorištu. Blekijeva najbolja drugarica je moj drugi pas Mrvica. On na jviše voli da spava, leži a pogotovo da jede. Omiljena hrana mu je meso i kost. Kada pada kiša Bleki se sa svojom najboljom drugaricom sakrije ispod njihovog ćebeta a kada je toplo pustim ih da se malo istrče. Kada hoću da šetam Blekija on misli da je povodac igračka i počne da ga gricka. Bleki zna da sedne, da šapu i legne. Kada god izađem iz kuće dočekaju me moji kučići, ko god da prođe Bleki laje ko lud na brašno.  Čim dođem na kapiju Bleki skače od sreće. Jednom nam se desilo da smo otišli do grada i kad smo se vratili zatekli smo ga izvan dvorišta. I dan danas razmišljamo kako se našao izvan dvorišta. Da li je iskočio kroz neku rupu ili su bila otvorena vrata? Moj Bleki je mala maza i kada god sam tužna on me usreći.

Vanja Jovanović 5/2