Muzikom se bavi od malena ali ozbiljniji muzički život započeo je već u dvanaestoj godini kada je počeo da svira klavijaturu. NJegov plan je da se profesionalno bavi muzikom. Nekoliko godina unazad angažovan je na svim vrstama slavlja i proslava. Jedan od planova je da u Australiji izgradi muzičku karijeru, a pre svega,  da na nekom od muzičkih takmičenja u Srbiji pripremi  teren za dalju afirmaciju.

            Zašto baš muzika?

            - Pre svega, moj otac mnogo voli muziku a majka je u jednom periodu života pevala u horu. Ima tu dosta genetike. Najveći uticaj i sklonost ka muzici potekao je upravo iz porodice, jer se kod nas svakodnevno sluša muzika i uživa u njoj.

            Okušavao sam se raznim sportovima, uz maksimalnu posvećenost ali bez ikakvog uspeha. Volim sport, rekreativac sam ali sam takođe i svestan da ne mogu da budem vrhunski sportista... Muzika je ono što me zanima!

            Kako si došao do prvog instrumenta?

            - Moja posvećenost muzici je dovela do toga da je  otac preko oglasa našao profesionalnu klavijaturu, porodično je došlo do dogovora da je kupimo, a da ja počnem da sviram. Pre kupovine,  nikada nisam imao kontakt sa tim instrumentom. Usledili su dani i noći sa upoznavanjem klavijature i vežbanjem. Mnogo truda sam uložio kako bi odsvirao prvu pesmu. Najveću podršku imam od roditelja koji su u potpunosti izlazili u susret u mojoj želji da budem muzičar.

            Savladao si osnovu, došlo je vreme ka višim ciljevima?

            - Sati i sati provedeni u vežbanju, a ja još uvek na početku! Došlo je vreme da se posvetim školi klavijature. Godinu dana sam bio na časovima kod Dejana Tomića, a zatim, prelazim kod našeg sugrađanina profesora Željka Gligorića Žapca, kod koga sam mnogo naučio o instrumentu i muzici. Sa svakom novom pesmom proširio sam svoje znanje i pogled na muzički svet.

            Tehnika pevanja je takođe bila barijera koju je trebalo savladati?

            - Taman sam naučio da sviram, a onda se desio novi problem - pevanje. Klavijatura i muzika kojoj sam se posvetio zahteva i glasovne mogućnosti. Ponovo sam se vratio na početak i mogu da kažem da mi je bilo lakše da naučim da sviram nego da pevam. Uz veliki rad i želju sada su stvari došle na svoje mesto. U poslednje dve godine nastupam samostalno. Prve javne nastupe imao sam, kao gost, kod Danijela Savića i Marka Zdravkovića, u popularnom starčevačom lokalu  “Meks“. Kasnije mi je puno pomogao Branislav Stojanović. Željan učenja i ljubavi prema muzici, postigao sam znatan napredak tako da sam sada  samostalan - sviram i pevam.

            Samouvereno. Da li postoji trema pred nastup?

            - Uvek postoji pozitivna trema, kako bi muzičari rekli - to je zdravo. Nekada sam drhtao od treme a sada me uopšte ne interesuje ispred koliko ljudi nastupam. U stanju sam sate provesti svirajući i pevajući. Uvek postoji ona doza neizvesnosti, pred početak svirke, ali sada je sve to rutina.

            Planovi za budućnost?

            - Planovi su svakako da postanem profesionalni muzičar. Daljim radom ću to sigurno postići. U planu mi je da se prijavim na neko od državnih ili medijskih takmičenja, a da kasnije karijeru nastavim u Australiji, gde planiram da odem kod kumova. To bi bila i moja poruka  sugrađanima živite svoje snove! Jednoga dana oni će se ostvariti.

G. Milošević