Prvi među Saborskima živeo je u Starčevu i pre 1800. godine. Zvao se Marko, ali nema detaljnijih podataka, mada se zna da je bio oženjen Ana-Barbarom, rođ. Valentić. I ovo i još neka prezimena koja će biti spomenuta u tekstu su čisto lička prezimena. U njihovom braku rođen je sin Petar (1815-1887). On se oženio Martom, rođ. Štimac (1820-1897) i iz tog braka rođeni su: Stipan (1844-1919); Ivan (1848-1870) i Marko (1857 -1926). Trudiću se da opišem vodoravne generacijske nizove, a tamo gde su po vertikali kratki, odmah ću ih opisati. Započinjem s najstarijim, Stipanom,  koji se prvi put ženi s Anom, rođ. Žalac (1839-1881), a brak je sklopljen 1863. godine. Ovde se prvi puta susrećemo s činjenicom da je devojka starija od mladoženje. Iz ovog braka rođeni su: Petar (1875-?) i Josip (1879-1947). Stipan se ponovo oženio nakon smrti prve supruge i to sa Julijanom, rođ. Raužan (1851-1917), a brak je sklopljen 1881. godine. Iz ovog braka nije bilo dece. Ivan (1848 -1870) se ženi 1864. godine Milkom, rođ. Matuša (1846-1884). NJima se rodio sin Mihael - Mile (1870-1893). Ovde ću odmah nastaviti s obzirom da se već u sledećoj generaciji grana gasi. Mihael - Mile ženi se 1893. godine Magdalenom, rođ. Bogdanić (1877-?). Iste godine rađa se sin Mihael (1893-1895), a Mile iste godine i umire. Nastavljam s Markom koji se takođe dva puta ženio. Prvi put s Anom, rođ. Grgić (1858-1884), a drugi puta oženio se Marijom, rođ. Orešković (1867-1952), a taj drugi brak je sklopljen 1885. godine. Iz prvog braka rođeni su: Katarina, udata Mesert (1877-1957); Ivan (1879-1921) i Julijana (1884-1885). U drugom braku rođeni su: Magdalena  (1893-1914), udata Schnjall; Ana (1896-1970), udata Orešković i Marija (1900-1966), udata Radočaj.

Sada ću se vratiti već spomenutoj Stipanovoj (1844-1919) deci. Petar (1875-?) se 1895. godine oženio Franciskom, rođ. Radočaj (1879-1959), a u braku su rođeni: Julijana, udata Grgić (1897-1970); Marko (1905-1952); Roza (1908-?) i Marija, udata Radočaj (1911-1995). Josip (1879-1947) se 1898. godine ženi s Anom, rođ. Orešković (1879-1957) i iz tog braka su se rodili: Josip (1899-1900); Marko (1900-1900); Josip (1901- 1903): Blaž  (1904-1953) i Petar (1907-1971). Kako obično muški potomci prenose prezime dalje, od živih su nam ostali Marko i Blaž. Marko (1905-1952) se ženi Veronikom, rođ. Negovan (1907-1996). Blaž (1904-1953), sin Josipa i Ane se 1924. godine oženio prvi put Rozom, rođ. Grgić (1904-1925) i iz tog braka rađa se Magdalena (1924-1925). Kako se vidi, i Roza i Magdalena umiru iste godine. Blaž se već 1925. godine ponovno ženi Magdalenom, rođ. Ragrović (1910-1991). U ovom braku rađa se sin Paja (1930-1997). Ostaje nam još Petar (1907-1971), koji se takođe više puta ženio. Prema zapisima, prvi put s Marijom, rođ. Jurašin (1908-1941), a brak je sklopljen 1925. godine. Iz tog braka rođene su Kata, udata Stana (1927- 2016) i Ana (1939-1989). Petar se drugi puta oženio Anom, rođ. Markotić (1925-1980), koju smo svi zvali Bara. Iako nema u izvorima, u braku je rođena Vera. Sad se vraćam na početak priče. Napisao sam da je u Starčevu išla uzrečica: “Skuvala k'o za Saborskovu decu“ !, ali prerema ovom nikada Saborskovih nije bilo puno. U jednom momentu najviše ih je bilo petoro.

Vinko Rukavina