A to nešto što baš nikom ne treba je zagađeni vazduh, kojeg ovih dana ima koliko nećeš...
U epizodi: Košava sve rešava
Tračoslava (prolazeći kroz lepo uređeni centar izvesnog naseljenog mesta): - Kof, kofff, auuu breee, komšooo, sva sam se ugušila! E, ovo se više ne da trpeti! Šta su nam to opej pustili, džavo ih odneo..
Šeširdžija (s maramicom na ustima): - Khh, khh, šta da ti divanim, dobra komšinka! Sad vi’š kako je nama seljacima kad se trujemo na njivu s oni’ pesticidi, kahhm... Nego, gospon, jal slobodno malko kod vas, vene mi pucadu...
Grmalj (sedi na obližnjoj klupi, s čvrsto prigrljenim čokanjem): - Hik, blurp, ma šjedi, jadan ne bio... A da nisi prećero s krkanjem oni vaši leberci, pa oslabilo krvno suđe?! Na, srkni malo ove ljute - garant popravlja cirkulaciju!
Šeširdžija (ne prestaje da kašlje): - Khh, khh, ta ne bih smeo, dobri gospodine! A ni mi je to od hrane, premda pomalo žvaknem slaninice, a i doktori kažu da je to zdravo dobro pokatkad, neg’ mora da mi od ovog zagađenja! Ta nije ovako smradilo ni za bombardovanje...
Grmalj: - Ma, oklen ti to?! Ne mere bit’ ništa grđe neg’ što nam te belosfestke avetinje uradiše ni krivim ni dužnim. Vrag ih odnio! Aj, što su nas trovali s nebesa, neg’ što nam svaki dan đecu truju na raznije načine. Eto, viđe ti te mode, sve kratko i gologuzo (pokaza na devojku koja je upravo prolazila trgom). Imaš li ti roditelje, jadna?!
Sponzorojka (defiluje odevena kao za plažu a ne za zimu): - Mis’im, matori, vrati se svojoj flajki! Nemam vremena za smaranje, čeka me dečko, pa idemo s njegovim novim džipom na Kop, da malo pročistimo pluća. Zn’či, ovde više ne može se diše, jeeee...
Grmalj: - Ih, čudna mi čuda, malo magle i svi kukaju ko da je smak svijeta. Ma, sve to reši stara dobra ljuta - trgneš koji cug i sve lijepo dezinficiraš. A je l ti, sinovac - šta si natakario ta čudesa na vil’ce?! (Obrati se mladiću sa zaštitnom maskom, koji je tuda upravo prolazio). Nisu valjda danas neke maškare?!
Student (skide masku): - Oprostite? Meni se obraćate?
Grmalj: - A, jašta - šta se praviš mutav! I šta s natuko to na lice? More bit da ideš u neku pljačku?!
Student: Šta Vam je - ja samo štitim svoje respiratorne organe! Zar niste čuli da su PM i suspendovane čestice danas u indeksu 5?!
Grmalj: - Eeee?! Niš’ ja tebe ne razumijem! Veliš da su ti upisali peticu u indeks ili...
Student: - Ne, samo kažem da je vazduh jako zagađen...
Grmalj: - Ma, men’ se ne muti mozak tog vašeg zagađenja - rašćeraće ga već neka vetršt’na - no mi se muti od vas načitani’ s moderna sfatanja! A do od tog’ načisto ne podilkanim najboljije me štiti ova moja mučenica! Aj živio...
Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da dišu isti (nečisti) vazduh...
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što deluje kao da čestite zime ni ove godine neće biti, ali zato sveopšte zagađenje ne jenjava, pa ispada da nam je jedini spas, obrni-okreni, da sve to što nam život zagorčava oduva neka ljuta košava...
Jordan Filipović