Pomenuta većina ni u tom pogledu opet nema neke velike mogućnosti, koje se svode na toplo porodično gnezdo ili evenutalno neki džabalesku provod na otvorenom...
U epizodi: Živeli mi sebi!
Tračoslava (na jednom prigodno zakićenom trgu): - E, moj komšo - ništa od naši’ maštarija o belosfetskim vatrometima. Moračemo opet da se zadovoljimo s domačom radinosti...
Šeširdžija (slegnu ramenima): - Ih, ta šta se buniš, dobra i nadasve lepa komšinka, šta to hvali domaćešnice. Kako mi je samo prošarana slaninica ove godine! A tek sušeni ribić?! Ma, prste da poližeš...
Grmalj (baš prolazi tuda sa čokanjom u ruci): - Hik, čiča, da nisi ti mator za te poslastice, jadan ne bio!? Mislim, sav si zarumenio, pa da ti ne ripi pritisak u nebjesa. Plašim se da ne ostaneš tamgore za svagda... A te “ljepote“ su ti, bolan, za ovake kao ja, što pucaju od snage. More bit’ i za ovake “rasne“ omladinke...
Sponzorojka (nailazi sva jedra i drusna): - Ti to meni, a matori?! Prvo, veoma vodim o ishrani - može samo hrono, a drugo - mom dečku se nimalo ne dopada kad mi neki dobacuju nepristojno...
Grmalj: - Ih, sav sam utrno od straha....
Sponzorojka: - Zn’či, trebalo bi, jer on se ozbiljno bavi MMA borilačkom veštinom, a uskoro će da se vrati, čim donese piće...
Grmalj: - A, šta ti to, jadna?! Nikad čuja! Bori se s mamama, hehe?! E, jak mi je on borac... A ja se ni pred međedom nisam povlačio! A je l’ ti (obrati su mladiću u majici kratkih rukava) - da se i ti ne rveš s nekim tetkama, kao njen dečkonja, kad si se tako razgaćio usred zime?!
Student (baš džogira tuda sa sluškama): - Izvinite, gospodine, nisam Vas najbolje čuo?
Grmalj: - Tako mlad, a već gluv ko top, ehhh... Rek’o, šta si se tako razgaćio i rastrčao...
Student: - Volim da treniram redovno, a kad je ovako toplo kao da nije zima, pa nema ni potrebe da se preterano oblačim.
Grmalj: - Ma, jes’ tvoj problem, al’ što treniraš ođe uoči dočeka, jadan ne bio, hik?!
Student: - Nisam neki pobornik dangubljenja, a ne znači mi ni Nova godina. Dan kao i svaki drugi....
Grmalj: - Pff, ovima mladima ništa nije sveto. Samo na sebe misle. Eeee, nestade revolucija i drugih okupljanja, pa čak ni onih za doček novog ljeta. Uskoro neće imat’ ni kome ga čestitat... I zato - aj’ živio ja meni i nek mi je sa srećom, jerbo zatrbat će mi je, hik...
Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da (ne) dočekuju nove godine...
* * *
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što su temperature nimalo zimske, što je okončano prvo polugodište, što su mališani ponovo dobili paketiće na tradicionalnom okupljanju na Trgu, a kulturnu godinu, na još jednim revijalnim “Gašinim akordima“, u svom furioznom stilu zatvoriće stari KKK znanci - novosadski pankburaši iz novosadskog benda “Zbogom Brus Li“.
Jordan Filipović