Naš svet je veliki. Ne živimo svi u istoj situaciji, nemamo svi iste želje i nadanja i nisu svima ostvarena ista prava.

            Život ljudi koji su bili deca pre 20 godina i naš se razlikuju u dosta toga. Ranije deca nisu imala svu ovu tehnologiju, mogućnosti, a tek da ne poredim kako je bilo našim bakama i dekama kao deci. Tehnologije su nam donele dosta mogućnosti, ali i isto toliko mana. Imam osećaj da su se deca pre zadovoljavala mnogo manjim stvarima nego mi danas. Danas kao da nam ničeg nije dosta i ništa nije dovoljno dobro. Zamislite kako je tek deci koja nemaju ni ono osnovno: hranu, vodu ili slobodu. Imamo toliko razloga da budemo srećni ali nam krupne stvari zaokupiraju misli. Koje, zapravo, nisu ni krupne.

            Divim se deci koja su u takvoj poziciji da sa 16-17 godina moraju da izdržavaju  porodicu ili onima koji, možda, nemaju roditelje, odeću ili hranu. Mislim da su deca pre bila srećnija  nego mi danas. Iako mi imao više mogućnosti, prava ili slično, oni su imali bolje detinjstvo. Nisu pitali toliko šta ko misli o njima, kakv telefon imaju, jer ih tada nisu ni imali. Nisu im pažnju skretale nepotrebne stvari.

            Kada pogledamo malo oko sebe shvatićemo da heroji nisu samo odrasli koji su preživeli mnogo toga. Heroji su i deca. Oni koji kao mali izgube nekog bliskog, koji vuku teret iz kuće za sobom, koji nemaju osnovna prava... Oni su pravi heroji. Ti, mali ljudi, veći su od većine “odraslih“ i zaslužuju više pažnje  i pomoći. Nadam se da će doći vreme kada će svi biti zbrinuti i srećni. Da će moći bez tereta da odu u školu, da se igraju i da legnu da spavaju. Da će doći vreme  kada će oni koji misle puno o drugima naći vreme i za sebe. Da će se neko pobrinuti da onima koji nemaju ni ono osnovno to obezbedi. I da ćemo svi jednom dobiti ista prava.

Dragica Ugarković 8/1

Ljubav

LJubav je lepo i prijatno osećanje koje je podareno svakome od nas.

            Dok smo živi, osećamo potrebu da volimo i budemo voljeni. Postoje više oblika ljubavi: ljubav prema knjizi, sportu, filmu, muzici, ljubav prema mami, tati, bratu, sestri... Svaku   od ovih ljubavi čovek nosi u sebi i ona ga isunjava. Postoje i jedna vrsta ljubavi koja je drugačija od svih. Ta ljubav je nežna, zbog koje srce kuca jače a telo obuzimaju žmarci i ustreptalost. Ta ljubav te menja, osećaš se prelepo, srećno i zadovoljno. Ona dođe nenajavljena, kao letnji pljusak i od te ljubavi ili ozdravimo ili se razbolimo. Često nam oči zasuze, pojave se iskrice, obrazi nam porumene  osetimo ponekad malaksalost celog tela. To je najlepši osećaj koji ljubav može doneti.

            LJubav je pokretač svega jer da nema nje čovek bi bio prazan i nesiguran. Zato je ljubav najlepše i najiskrenije osećanje koje svako od nas nosi u svom srcu.

Anđela Ložajić 8/4

Ljubavna uspomena

            Ljubav, reč koja se lako piše, a teško razume. Nekome  znači sve a nekome ništa. Lekcija koju svi uče, a niko je ne zna. Lekcija koja se uči čitavog života, a nikad se ne nauči. LJubav je reč koja zvuči jednostavno a tako komplikvana, reč koja nikome nije dovoljna.

            Ponekad, kada legnem u krevet i setim se nas, suza iz oka lagano počinje da klizi. Opet se vraćaju svi oni trenuci provedeni sa tobom. Dani koji su bili srećni bez svađa i ružnih reči. Od njih je ostala samo uspemena. Uspomena na tebe i mene, uspomena na nas. Jer, prašina koja se te večeri prosula, bila je prašina našeg rastanka. Niko nije znao koliko sam te volela tada, a koliko te volim sada... Zar ćeš posle svega, sem onog što smo zajedno prošli, tajne koje smo delili i koje smo ali samo mi znali, zaboraviti me? Baciti u vodu kao neki papir koji je ispisan nekim slovima?

            Dragi moj, to nije bilo samo parče papira, a ako ti tako misliš onda mi je tebe žao, a i sebe. Jer je to bilo sve, a za tebe.

Nada Anđelković 8/4

“Sumnjivo lice“ Branislav Nušić

            Mnogi kritičari su se više puta složili sa Nušićevom publikom rekavši da su Nušić i smeh neraskidivo povezani. Čak mu je i ime bilo smešno; “Dobar dan, ja sam Alkibijad Nuša“...

            Kao da je znao šta tačno treba da napiše da bi zasmejao čitaoce. Očigledno je dobro poznavao tadašnje vreme i tadašnju vlast. Nije važno da li ćemo vlast koja nam ne odgovara opisati kao pozorište, stado ovaca ili čopor vukova nikada ga nećemo opisati dovoljno dobro kao što je to Nušić uradio. Tako i jedan nemoralni poštar može biti kapetan, samo zato što poštuje dinastiju. Jerotije Pantić, pre svega oslikava vlast. NJegove osobine najbolje odgovaraju poslušnim ljudima kojima je voleo da se okružuje i zbog kojih je svoj usavršeni karijerizam mogao mnogo bolje da istakne.

            Pomenuti  karijerizam, laž i ograničenost su oduvek bile osobine vlasti. Iste one vlasti zbog koje su se umetnička dela nazivala izdajom i provokacijom. Da li je hrabrost ili ludost šaliti se sa vlašću na takav način?

            Na čitaocima je da odluče i da li je u pitanju umetničko delo ili provokacija.

Selena Starčev 8/1