Zaposlen je u Klubu “Dvorište“ u Pančevu gde radi posao u struci već skoro tri godine. Harmoniku svira od svoje desete godine a folklor igra od svoje devete. Priprema se zatakmičenja u sviranju harmonike tokom sledeće godine, da na najvećem takmičenju u zemlji, kada je harmonika u pitanju,  odnese titulu prve harmonike Srbije u Soko Banji.

            Recite nam nešto o svom interesovanju za harmoniku?

            - Moj veliki uzor, neko zbog koga sam počeo da sviram harmoniku jeste moj otac, koji je jedan od poznatijih harmonikaša u okolini. Sve je počelo kada je on svirao sa jednim dečakom mojih godina, koji je tek kupio harmoniku. Mislim da je to bila dečija ljubomora i inicijalna kapisla da ubuduće i ja sviram sa svojim ocem a ne neki tamo dečak... LJubav prema harmonici i danas traje, samo što mi je sada uzor moj profesor Saša Stanojević, prva harmonika Jugoslavije 1991. godine. Trenutno se pripremam za takmičenja u sviranju harmonike a naravno sledeće godine nameravam da se prijavim na prestižno takmičenje u Soko Banji.

            Folklor na Vas ima, takođe, veliki uticaj?

            - Folklor igram od trećeg razreda osnovne škole, samo što je ovog puta majka bila glavni inicijator. Zavoleo sam tradiciju i kulturnu baštinu svoje zemlje tako da ću igrati dokle god budem stojao na nogama. Prve korake sam naučio u folklornom ansamblu Doma kulture a kasnije sam sam  nastavio u KUD-u “Neolit“. Trenutno zvanje u KUD-u mi je - istaknuti igrač i solista prvog izvođačkog ansambla,  zbog čega sam zahvalan umetničkom rukovodiocu Branislavu Živkoviću Braci koji me je naučio kako da se igrački pravilno postavim a takođe me je naučio kako treba da se ponaša jedan igrač KUD-a. Naravno, čitava atmosfera u KUD-u je zdrava, tako da su se među nama članovima dogodila velika i neraskidiva prijateljstva.

            Zašto ste odabrali kulinarstvo za svoj životni poziv?

            - Kulinarstvo je takođe kultura koju sam poneo iz kuće. Kao dete sam voleo da istražujem sa hranom a isto tako sam voleo da pratim kako se dolazi do ukusnog zalogaja. Pošto me sport nije nešto preterano zanimao, sve svoje slobodno vreme, pored folklora i harmonike, posvetio sam kuhinji. Opredelio sam se da završim kulinarsku školu i da se tim poslom bavim u životu. Eto, skoro tri godine sam zaposlen u Klubu “Dvorište“ kao kuvar i ne  planiram da menjam posao jer radim ono što stvarno volim. Imao sam sreću da spojim sve tri stvari koje me zanimaju u životu i da budem podjednako uspešan u njima: harmonika, folklor i kuhinja.

            Zaključak je da ste imali srećno detinjstvo?

            - Ne samo detinjstvo već i odrastanje a zadovoljan sam i sadašnjem stanjem. Trenutno nemam nikakvih problema: živim život, osim  problemčića svakodnevice koje svi imaju - sve je u granicama normalnog. Radim posao koji volim, sviram instrument koji volim, okružen sam dobrim ljudima na poslu, u svetu muzike i u KUD-u a to je dovoljan razlog da kažem da sam srećan. U svim segmentima imam mogućnost da napredujem što sam do sada i radio i to je za mene izazov.

            Kakvi su vam planovi za budućnost?

            - Svaki čovek bi trebalo da ima planove za budućnost pa tako ih imam i ja. Planove u vezi muzike sam već pomenuo,: planiram takmičenja i prestižnu titulu “prva harmonika“. Planovi za folklor su uspešna igračka predstojeća sezona i da, naravno, napredujem u struci na poslu. To su u stvari bliži  i dalji planovi, svaka godina uspešnija na jednoj lestvici od prethodne. To isto želim i svim našim sugrađanima u Novoj  2019. godini.

Goran Milošević