Nakon 8000 godina od prvih tragova života na prostoru Starčeva, usledio je period Banatske vojne granice koji je ostavio najznačajniji i najvidiljiviji trag na uređenje mesta i okolnog predela.

Jedan jesenji dan...

            Jutro je. Ustala sam iz svog toplog kreveta i otvorila prozor. Zapljusnuo me je hladan vazduh pomešan sa dimom koji se viorio iz komšijskog dimnjaka.

Obrazovanje u Starčevu svoj kontinuitet beleži od druge polovine 18. veka kada je, prema dostupnim istorijskim izvorima u našem mestu,  počelo osnivanje školskih odeljenja za učenike katoličke i pravoslavne veroispovesti. Od tada do danas u starčevačkoj školi stotine generacija je opismenjavano i s manjim ili većim uspehom izvedeno na pravi životni put.

Kako se zoveš?

- Nikola Dimić.

Kako te zovu?

- Dimke.

Mama i beba su najpoznatija dijada na planeti Zemlji, to je veza koja je ne raskidiva, koja asocira na povezanost, brigu, ljubav i toplinu.

Avav, mjau, piju, ciju… Sve te onomatopeje obično zvuče radosno, ali s druge strane, i te kako setno, kada nevinu živuljku neko izbaci iz kuće i ostavi je nezaštićenu na uličnoj vetrometini. Jedan od načina da čovek, najmoćnije biće na planeti, a samim tim i najopasnije (po živu ili neživu okolinu), pokaže svoju plemenitost, jeste da ta krhka stvorenja udomi. Međutim, koliko je nas/vas/njih takvih?!

Kako sam i najavio, ostala je još jedna grana iz familije Bogut, a koja se još nekako drži u Starčevu. Ova grana nastala je od Josipa (1867- 1933.), tj. jedinog naslednika, Blaža i Julijane, što je u prethodnom broju bilo spomenuto.

Eksluzivni gost prepoznatljive rubrike tekućeg broja “Starčevačkih novina“ je Pera Šic, rođen 26. juna 1946. godine u Starčevu, od majke Marije i oca Nikole, uz tri godine stariju sestru Rozu.