Trenutno je na prekvalifikaciji za medicinsku sestru-vaspitača gde joj je ostalo još osam ispita do tog zvanja. Zaposlena je u pekari “Stojiljković“ u Starčevu, već godinu dana. Kaže da ima potrebu da sama zarađuje za svoje školovanje i sve ostale potrepštine. Trenirala je košarku ali zbog obaveza prema školovanju prekinula je aktivno da se bavi sportom.

            Za početak, recite nam nešto o svojom detinjstvu?

            - Iskreno, verujem da sam deo poslednje generacije dece koja je čitav dan nakon školskih obaveza provodila vreme na ulici sa drugom decom. Svi zajedno smo igrali fudbal, i devojčice i dečaci. Upravo na ulici sam zavolela košarku koju sam kasnije aktivno trenirala ali sam morala da prestanem zbog obaveza u školi. Naša kućna ekonomija je uvek brojala puno životinja tako da sam zavolela konje. LJubav prema ovim životinjama prešla je sa dede na mog oca a zatim i na mene i brata koji, je sada nastavio tu tradiciju. Što se osnovne škole tiče uvek sam bila vrlodobar učenik. Učestvovala sam u svim školskim aktivnostima, išla sam na likovne kolonije kao član likovne sekcije.

            Kako ste se odlučili za smer daljeg školovanja?

            - Oduvek sam imala želju da upišem medicinsku školu ali na nesreću nekako pred upis sam imala penicilinski šok tako da nisam mogla da prođem lekarski pregled. Želja za “belim mantilom“ odvela me je u hemijsku školu, pa makar u vezi prehrane. Kasnije, kada sam završila školovanje, otvorile su se nove mogućnosti, ukazala mi se prilika za prekvalifikaciju. Želja za napredovanjem je moja zvezda vodilja.

            Pojasnite nam malo tu prekvalifikaciju?

            - Želja i planovi za daljim školovanjem su me doveli do mogućnosti da delimično ispunim svoj san. Po novom školskom planu uveden je smer “medicinska sestra - vaspitač“. Otvorila mi se mogućnost prekvalifikacije i tako ispunim svoje želje. Inače, obožavam decu a ujedno imam mogućnost da završim školovanje u obkasti medcine, tako da mi je ostalo još svega osam ispita do ostvarenja sna. Prve godine praksu sam imala samo u bolnici dok su druga, treća i četvrta godina - rad sa decom. Taj smer je sada tražen u predškolskim ustanovama što dalje otvara mnoge mogućnosti. Mogla bih reći da su mi veliki uzori moja drugarica i kuma koje su završile za vaspitače a koje su mi pričale o iskustvima kroz koja su prolazile.

            Uporedo sa školovanjem, radite?

            - Da, zaposlena sam već godinu dana u pekari “Stojiljković“ u našem mestu. Jednostavno, imam potrebu da zarađujem kako bih samu sebe finansirala. Uspevam da se organizujem sa vremenom kako za posao tako i za školovanje.

Malo vremena imam za izlaske. Posao koji radim zahteva rano ustajenje, odgovorno ponašanje u radu sa hranom a takođe odgovorno ponašanje prema ljudima mušterijama. Brzo sam se uklopila u radni kolektiv tako da sam zadovoljna atmosferom u firmi. Na radnom mestu su mi se dešavale lepe situacije, smešne, ali i neprijatne. Rad sa ljudima je pun iznenađenja i nepredvidiv. Navikla sam se.

            Kakvi su Vam planovi za budućnost?

            - Plan mi je da završim školovanje i radim posao u struci. Možda su to  velika očekivanja ali težim ka tome. To bi ujedno značilo i moje potpuno osamostaljivanje. Volim posao koji trenutno radim ali ne vidim sebe u tome u nekoj daljoj budućnosti. Preporučila bih svojim vršnjacima da steknu radne navike. Ubrzo će shvatiti da je sve lakše kada sami počnu da zarađuju.

Goran Milošević