Retkost je doseći tri stotine izdanja lista usko lokalnog karaktera, čini mi se da smo po tome jedinstveni u Srbiji, možda i šire... Po dužini trajanja svakako ali o tome ćemo više pričati naredne godine kada obeležavamo prvih četvrt veka “Starčevačkih novina“.
Tristoti broj nosi sa sobom i druge velike brojeve: više od dve stotine Starčevaca, koji su to zaslužili svako na svoj način, predstavilo se našim sugrađanima na naslovnoj strani “Starčevačkih“ a isto toliko i u rubrici koju piše Jordan Filipović (sada: “Kafenisanje u Đermu“), koja se odnosi na one naše sugrađane koji su obeležili, opet svako na svoj način, život u Starčevu u poslednjih pola veka. Filipović stoji i iza čitaocima zanimljivog “Uopštinavanja“, rubrike koja u našem listu dugi niz godina na satiričan način predstavlja aktuelne teme iz svakodnevice. Broj onih naših sugrađana koji su svoje mišljenje iznosili kroz anketu našeg lista, koju sada potpisuje Goran Milošević, veći je od 2000, dok je Vinko Rukavina, naš dopisnik, tačno 159 puta “kopao“ po svojim sećanjama i arhivama kako bi dočarao život Starčeva u prošlosti. Isto to je radio, i radi, Dalibor Mergel, donoseći nam u ustaljenoj rubrici “Kultivator“ zanimljive priče o povesti našeg mesta, kao i stare i zaboravljene fotografije iz porodičnih albuma Starčevaca. Neumorni su i naši sportski saradnici Petar Orešković i Zoran Kokanović, koji prate uvek zanimljiva dešavanja u fudbalu i košarci kao i protojerej Zoran Maletić koji godinama piše o verskim temama ali i naša mlada sugrađanka, psiholog, Maja Đurišić sa sada već redovnom rubrikom “Svakidašnjica“. Mnoge vesti iz našeg mesta potpisao je Predrag Stanković koji se sa Markom Ivoševićem trudi da Starčevcima predstavi i rad odreda izviđača, a Marko je već izrastao u ozbiljnog istoričara Starčeva o čemu svedoči niz tekstova u rubrici “Starčevačkim šorom“ koju možete pratiti i u ovom broju novina. Stalno mesto u našem i vašem listu zaslužili su i intervjui sa lokalnim nosiocima političkih funkcija, koje sada radi naša saradnica Violeta Jovanov Peštanac, u kojima se predstavnici lokalne vlasti obraćaju direktno Starčevcima, što je svojevrsna privilegija koju mi u Starčevu imamo. Zasluženo.
Mnoge generacije učenika starčevačke osnovne škole svoje prve pisane radove predstavili su upravo u našem listu (“Vukovac“, koji sada uređuje Danijela Zilić Pećanin). Nekada klinci, danas zreli ljudi, uvek mogu pogledati neki od arhiviranih brojeva naših novina, radi podsećenja kako su razmišljali nekada i šta su postali danas. Upravo to je najveća i najvažnija uloga “Starčevačkih novina“ - biti hroničar jednog vremena u lokalnoj zajednici. Nema važnijeg događaja u Starčevu koji nije zabeležen na stranicama naših novina a to će biti značajna arhivska građa za sve one koji će u nekih dalekim budućim vremenima istraživati kako se živelo na ovim prostorima krajem dvadesetog i u prvim decenijama 21. veka.
“Starčevačke novine“ izlazile su redovno, kao mesečnik, sve vreme svog postojanja. U politički burnim vremenima devedesetih godina, u vreme NATO agresije, u periodu nakon “5. oktobra“, te u vremenima tranzicije vlasti u deceniji u kojoj živimo... Stalna podrška, osim one koju pružaju starčevačke institucije, jeste vaša, podrška čitalaca “Starčevačkih“. I zato opstajemo, i zbog toga postojimo.