Matija Bogut (1768-1830.), takođe je rođen na Slunju, a bio je oženjen Jelenom,  rođ. Ivanković (1770-1820.), koja je prema zapisima poreklom iz Bihaća, a brak je sklopljen 1791. godine. Iz tog braka su rođeni: Ana (1794-?); Ilija (1802- 1855.); Šimun (1805-1872.); Ivan (1808-?); Josip (1811-?) i Barbara (1814-1883.). Ana, Ivan i Josip, iako nema podatka o vremenu smrti, pretpostavlja se da su umrli kao deca, jer nema podataka da su doživeli godine kada bi osnovali svoje porodice. Ilija se ženi s Anom, rođ. Pavličić, ali ne postoje pouzdani podaci o njenom životu. Iz tog braka rađa se sin Marko (1825-1839.), a interesantan podatak je da je umro u Pančevu, kao i otac mu Ilija, pa je za pretpostaviti da su i živeli u Pančevu, a najverovatnije da je Ana bila Pančevka.  Šimun se prvi puta ženi Magdalenom, rođ. Beloberg (1807-1839.), a brak je sklopljen 1826. godine. Nakon trinaest godina braka bez dece Magdalena umire, a Šimun se ponovno ženi Barbarom, rođ. Pocrnić (1815-1870.), a udovicom Mihaela Žeravice iz Glogonje. Ovaj drugi brak sklopljen je 1839. godine, očigledno u godini kada su oboje ostali bez supružnika. Barbara, koja je bila najmlađa kćer Matije i Jelene, udala se za Franju Poljaka (1813-1875.). Vratimo se Šimunu i Barbari i njihovom braku, koji je bio relativno plodan. U braku su rođeni: Blaž (1845-1868.); Marko (1848-1879.); Ana (1852-1907.)  i  Josip (1860-?). Blaž Bogut se 1865. godine ženi Julijanom, rođ. Poljak (1844-1879.). Ubrzo nakon rođenja sina im Josipa (1867-1933.), tj. jedinog naslednika, Blaž  umire, a Julijana se preudaje za Pavla Blaženića, pa na ovom mestu dolazi do povezivanja familija Bogut i Blaženić, o čemu sam već pisao. Marko, drugi sin Šimuna i Barbare, u dobi od dvadeset godina ženi se prvi put Anom, rođ. Žalac (1848-1884.). Osam godina nakon rođenja sina im Maurica (1876-1916.), Ana umire, a Marko se drugi puta ženi Josipom, rođ. Barašević (1849-?). Iz ovog braka rađa se sin Stanko (1888-1966.). Ana, kć Šimuna i Barbare, udaje se za Josipa Dejanovića (1851-?), a Josip iako se dva puta ženio, prvi puta sa Sofijom, rođ. Katić (1862-1888.), a drugi puta s Rozom, rođ. Katić (1855-?), nije imao potomaka.

Nabrajanje potomaka Bogutovih nastavljam s već spomenutim  Mauricom (1876-1916.). On se u dobi od devetnaest godina  1895. godine ženi Katom, rođ. Radočaj (1877-1941.).  Sin Mauric rodio im se 1899. godine. Prema izvorima, Mauric odlazi u Ameriku gde se ženi Cecilijom, rođ. Mesaroš (1899-1953.). U Americi im se rađaju deca: Frank Nik (1920-2008.); Moris (1922-2002.); Edmund (1926-1990.); Vilijam (1935.) i Majkl za kojeg nema podataka. Nadalje niz nastavljamo sa Stankom (1888-1966.), koji se 1906. godine ženi Terezom, rođ. Ivanković (1890-1953.). Iz ovog braka rođeni su: Marko (1907-1967.) i Magdalena (1909-1929.). Marko se prvi put ženi 1927. godine Rozom,  rođ. Jambek (1909-1936.), te se iz tog braka rađa sin Blaž (1930-1970.). Marko je dugo bio udovac, s obzirom da mu je mama još bila živa i mogla se brinuti o unuku. Drugi put se oženio tek 1948. godine Anastazijom  Tadić iz Surčina i iz tog drugog braka nije bilo dece. Blaž je bio oženjen Paulinom - Linkom, rođ. Vilček (1927.) iz Opova, a iz tog braka rodio se Pavle (1951-1998.). Već se Blaž odselio u Pančevo, tako da ovaj ogranak nastavlja svoje postojanje u Pančevu. Magdalena se udala za Andriju Brozinu (1907-1985.), o čemu sam već pisao.

Ostaje još jedan veliki ogranak, koji se još delomično drži u Starčevu. O tome u narednom broju naših novina.

 Vinko Rukavina