Bez obzira na silne jadikovke koje odjekuju na svakom koraku. Naprosto, ovde, kakva god vremena bila ili ne bila, za ’leba i pečenja mora biti...

U epizodi: Bela ili svinjska kuga

Tračoslava (u mesari, nacerena ispred gomile šarolikih prerađevina): - E, moj komšo - nema nam druge nego da batalimo taj post. Nek’ nam dobri Bog prosti, ali em je mlogo skuplje, em si večito gladan. Bojim se ču da posrnem i šta sam ondak uradela?! Ko če da me leči? Zato, da počnemo od čvaraka, njam-njam...

Šeširdžija (detinje radosno): - Mož’, draga komšinka, kak’ da ne! I to odman da ih žvaknemo, dok se predomišljamo šta da još pazarimo. Ma, ja predlažem da srihtamo jedan roštilj, dok su ovi lepi dani. Nego, šta misliš o ljuckastim kobasičicama?

Grmalj (odmah iza njih, u oblaku mušica i kafanskih miomirisa): - Hik, blurp, bre čiča, nije da se miješam u poso, no mnogo si zarumjenio! Bolje ti prijeđi na neke blitve, nije ti ovi’ ekstremni sport za tebe.

Šeširdžija (nevoljno): - Pa, hvala vam na savetu, dobri komšo, al ja sve mislim da ste debelo u krivu. Baš ovi’ dana gospoja kuvala grašak sa živinom, pa sam naglo zanemočo. Mož’ biti i da sam preduvanio, a i ovo miholjsko sunce me kanda oprljilo...

Grmalj: - Ne bi se okladio! Ne mereš ti jače od, ajmo rijeći - kremenadle. I to samo krtinu. A o butkicama i da ne zborimo. (pogleda u smeru devojke s dugim nogama, kratkom skunjom i izdašnim bedrima...) E, pravo mesce zahtijeva jake zube i čeljust, a ku’š ti tako okekeljen...

Sponzorojka (sva drčna ko u rijalititju): - Ti bi se omrsiš, a nabareni?! Pazi samo da ne progutaš taj lajav jezik. Nisi ti taj kalibar - drž’ se flaše i bolje se smiri, jer će sad da mi naiđe dečko, čim parkira novog „pajera„; treba kupimo neku silnu govedinu. Ne izlazi iz teretane i mnogo se troši.

Grmalj: - Uuu, baš sam utrno, al ne od straha i tog fićfirića, već, hehe, znadeš od čega. I dok se taj kilavko napuhava od tegova, bolje bi bilo da upoznaš pravo muško, malaa! Jerbo, kad zgrabi drvosječa, travka ne niče...

Sponzorojka: - Zn’či, načisto si prolupo. Možeš još samo da se iživljavaš nad tom rakiještinom i tom karmoladom.

Grmalj: - Ma, šta ti znadeš, osim da ganjaš te lovandere. I veli se kremenadla, sigurno ni jaje ne umiješ da ispečeš. A, taka je mladež.. Evo ga i ovi, gle kako je ubledio od te narkomanske muzike, ne vadi ta čudesa iz ušesa... (ustremi se na omladinca sa slušalicama).

Student: - Meni se obraćate!? Prvo, svojom zdravstvenim stanjem sasvim sam zadovoljan, a to je moja prirodna boja. S druge strane, vi biste baš mogli da pripazite na kilažu. I manje krmenadli, tako se kaže...

Grmalj: - Ti’š mene učit’ kako se što veli! Kol’ka sam ja pečenja izeo, možeš samo da sanjaš...

Student: - Nešto i ne žalim što se ne razabirem u te holesterolične krkanluke...

Grmalj: - Ma, ništa zdravije od dobrog ražnja. A i utiče na muškos’! Al’ vi što gulite te čudne jorgute, to ne merete to razumijet’. Zato i hara bjela kuga!

Student: - Hmm, ali zato sa svinjskom nemamo problema...

            Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da su maste brke. Kao da im je mnogo toga drugog preostalo...

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što traje miholjsko leto; urađen je atarski put do Ivanova, bliži se festival tambure, a nedavno se obistinila izmišljena priča iz jedne amaterske skrivene kamere od pre trinaest godina i to izborom novog direktora Doma kulture.

Jordan Filipović