U epizodi: Korzo i Fejsbuk

Tračoslava (na klupi jednog znamenitog trga): - E, pa, dobri moj, komšo, da mi je juče neko o tom pripovedo, ja bih mu rekla - ma, daaaj?! Ali, eto, navukla me ona moja mladež, pa se i ja upecala u taj fensbuk. I da vidiš, nije taki bauk - lako se rukuje, al’ mnogo pomaže. Sad mogu s onim mojim alapačama s klupe da čantram na grupi i kad je vručina, kiša, sneg, a da ne mrdnem guzicu sa stolicu.

Šeširdžija (na istoj klupi, potpuno sluđen&zbunjen): - Ma, očem ti to divaniš?! Ta, ja t’ s niš’ ne razumem u to! I pre bi pilotiro, neg’ upalio taj kompjukter! Madaa, kad bolje razmislim, čujem da ovi mladi ratari stalno pominju - te vido sam ono na internes, te kupio ovo, te naučio ono... Možda ipak ima neka vajda od te skalamerije...

Grmalj (na susednoj klupi, s čvrsto zagrljenom litračom): - Hik, ma što bulaznite, ste poblijesav’li?! Koja fajda, more?! Sve ti to đavolja rabota, da vam ja velim!. To samo služi da nas neko špijunira! I zaglupi (pokaza na devojku u blizini)! Evo, viđe ovu uspaljen’šu, kak’a je sva jedra, može gvozdeni puk porodit’ i odgojit’, a neee - ona će piljit’ u tu sotonsku napravu dok joj oči ne poiskaču...

Sponzorojka (na klupi preko puta, namontirana ko munja, sva obuzeta tipkanjem): - Zn’či, u čemu je frka?! Ne može čovek na miru ni da izlista postove po Fejsu...

Grmalj: - Niš’ ja ne razumijem kuda ide ovi svijet, majko moja. Negda su mladi parovi šetali na korzo, a sad samo bulje u ta drndala...

Sponzorojka: - A šta fali, malo bleje dobro dođe. Al’ neću dugo vas smaram, ne bojte se, samo dok me dečko ne iscima...

Grmalj: - O sačuvaj me, Bože, ona sad ko neka ovca tu bleji, dok joj ne dođe momak da je isecira (obrati se mladiću koji je upravo naizlazio). A je l’ ti, mali, hoćeš ti da je iskasapiš? I đe ti je mač, hik?

Student (seda na klupu pored): - Sve ste pobrkali, gospodine. Devojku ne poznajem, a što se tiče seciranja i kasapljenja, ona je upotrebila glagol cimati, što u žargonu znači svašta, a u ovom slučaju to da je očekivala nečiji telefonski poziv...

Grmalj: - Kuku, u šta se pretvara ovaj narod!? Posebno, omladina! Vazda su mladi bili luckasti, al ovo t’ je sumrak mozga! I to sve od tija kompjekteri, flejboksi...

Student: - Šta ćete, takvo je vreme došlo, bez društvenih mreža komunikacija je postala nezamisliva...

Grmalj: - U moje vrijeme sve se dogovaralo i bez telefona, a o tim ostalim glupostima nije bilo ni pomislit’. Lijepo upoznaš devojku na korzo i zakažeš joj za sljedeću neđenju. I čik da nedođe! A ovi danas će još i kavanu da zamene za taj flejbuks, hik. Samo da vidim još kako će rakiju da piju - da neće možda da se prikače crevom za taj kompjukter ko za kateter?!

            I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, sa ili bez društvenih mreža, nastavili s druženjem, jer bez toga živ čovek jednostavno ne može...

* * *

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, izuzev što je zagospodarilo “pro-leto“; još jedna školska godina privedi se kraju, ragbisti su dobili teren, a početkom juna biće održan prvi “Garage sale“ ili, po naški - garažni bazar. Pa, ko onda može da kaže kako stare i starinske stvari nisu na ceni...

Jordan Filipović