Aleksa Živanović je rođen 2004. godine. Učenik je 7. razreda starčevačke osnovne škole. Aleksa trenira košarku za KK “Borac“ od četvrtog razreda, osvajač je velikog broja medalja sa klupskih takmičenja, redovan je učesnik školskih takmičenja iz geografije i biologije sa kojih je takođe nosilac velikog broja odlikovanja. Aleksandar Milanović takođe trenira košarku u istom košarkaškom klubu. Rođen je 2004. godine i ide u šesti razred osnovne škole. Košarku trenira od prvog  razreda, osvajač je velikog broja medalja kao i njegov klupski drugar, aktivno se takmiči na školskom nivou iz matematike i fizike a paralelno sa redovnim školovanjem pohađa školu u Centru za talente Pančevo.

Aleksa, zašto si od svih sportova odabrao košarku?

- Veliki uticaj na mene za sport ima moj otac, pored njega sam od malena zavoleo sport. Sam sam odabrao košarku bez ičijeg nagovaranja, u trećem razredu sam posećivao treninge i tako na licu mesta video šta je sve potrebno da bi jedan tim izašao na utakmicu. Već u četvrtom razredu počeo sam aktivno sa treninzima i eto me posle tri godine, i dalje treniram i nižem rezultate sa klubom. Mislim da Starčevo ima prilično dobru ponudu sportova za koje bi se deca zainteresovala.

Aleksandre reci nam ti nešto o svojim počecima?

- Počeo sam aktivno da treniram košarku od prvog razreda osnovne škole. Veliki uticaj na mene je bio moj otac koji je takođe trenirao košarku, a i danas voli rekreativno da ubacuje loptu u koš. Sa klubom sam učestvovao na puno turnira gde smo osvajali medalje, pobeđivali a bilo je i izgubljenih utakmica, na to svi sportisti moraju da budu spremni, ne može se stalno pobeđivati ali se mora dati sve od sebe da do pobede dođe.

Aleksa reci nam nešto o takmičenjima?

- Najviše mi se dopada atmosfera na utakmici kada ima publike. Nažalost, školska sportska sala ne može da primi puno gledalaca pa se dešava da publika ulazi ili pretrčava teren za vreme utakmice. Pre dve godine osvojili smo prvo  mesto na turniru u Pančevu, iste godine smo bili pobednici na memorijalnom turniru “Rajko Žižić“ u Beogradu. Pošto je turnir memorijalnog karaktera, sve takmičarske ekipe su pobednici ali nezvanično, mi smo osvojili turnir.

Aleksandre često sa klubom posećuješ sportske kampove?

- Svake godine klub konkuriše preko Sportskog saveza Pančeva za sportske pripreme na Divčibarama. Za osam dana kampa odigra se nekoliko prijateljskih utakmica protiv klubova koji su u kampu. Trener nam organizuje i boduje celodnevne aktivnosti, na kraju priprema sabire bodove i javno pročita prva tri najbolja učesnika kampa. Dva puta sam bio drugi a jednom treći. Aleksa i ja smo zajedno išli na edukativne treninge koje je organizovao koordinator Košarkaškog saveza Srbije u Pančevu.

Aleksa zašto si odabrao geografiju i biologiju za omiljene predmete?

- Prvenstveno zato što mi je mnogo lakše da naučim neki predmet nego da shvatim, na primer matematiku. Volim prirodu i životinje pa je verovatno zato interesovanje za prirodne nauke. Iz biologije sam na opštinskom takmičenju osvojio 3. mesto a takmičenja iz geografije su počela sad, u sedmom razredu. Do sada nisam napravio neki bolji rezultat ali takmičenja su tek počela, a ako ne bude nekog uspeha, to neće promeniti moje interesovanje za ove predmete.

Aleksandre odakle tebi interesovanje za matematiku i fiziku?

- Kao i za košarku,  tako i za ove predmete - veliki uticaj na mene ima moj otac. On je kratko vreme radio kao profesor matematike u školi a fizika je takođe usko povezana sa matematikom. Već u drugom  razredu sam se takmičio na školskom takmičenju u Starčevu gde sam dobio pohvalu a to je bila inicijalna kapisla da se ozbiljnije pozabavim ovim predmetom. Već u 4 razredu osvojio sam prvo mesto na opštinskom takmičenju, u četvrom razredu sam na okružnom takmičenju osvojio sam drugo mesto a u 5. razredu treće mesto. Ove godine mi sleduje ponovo okružno takmičenje, pa ćemo videti. Iz fizike sam osvojio 2. mesto za programiranje na ovogodišnjem opštinskom takmičenju.

Pohađaš i školu za talente?

- Paralelno sa redovnim školovanjem roditelji su me upisali u Centar za talente. Već tri godine idem na matematiku i po godinu dana na fiziku i programiranje. Može dosta da se nauči, oko mene su vršnjaci sličnog razmišljanja spremni za nove izazove.

G. Milošević