Prva odbornička čašica
Posle sednice otišli su svi u gostionu Jose Baraševića da uz čašu dobroga vina proslave prvi vidan zvanično priznat uspeh Vojvođanskog pokreta u Starčevu. Prvo je Makovnik Paja nalio pretsedniku opštine Brajcu, a onda se ređale zdravice dr. Mačeku, Dudi Boškoviću, pojedinim članovima uprave, S. Blagojeviću i ostalima. Raspoloženje je sve više raslo; zdravice su bivale sve duže i kitnjastije. Jedino je Miloš Graovac zabrinut nešto, kad su ga zapitali za razlog on je šeretski zavrnuo glavom i odgovorio: - U selu već toliko godina važi nepisan zakon: eškut mora dobro da pije. Samo tako se lako svršavaju i najteži poslovi. Gledam ove naše - nikakav odbor, nijedan pijanica! Buran smeh sačekuje ove njegove reči, čaše se podigoše. Odbornici kao da hoće da razuvere Graovca, ali on još vrti glavom i uzvikuje: - Slabo, slabo je to. Silite se! Sa drugog kraja stola dovikuje neko Graovcu: - Ti Milošu, nemoj mnogo da ih podbadaš i nazdravljaš, još će danas naučiti da piju. Jedan pristalica pića se izjašnjava: - Ko vina pije planine premešta! (smeh).

U najboljem raspoloženju palo je još nekoliko zdravica, živ i zanimljiv i pun duha razgovor nikako nije prestao. Jedan stariji seljak je pričao o jednom knezu koji je pao na izborima, pa nemajući kome da se požali zagrlio tele, te mu sa suzama šapuće na uvo: "Boco, Boco, a da l' znaš Boco, da lala više nije knez." Posle je popijeno još nekoliko zdravica, pa su svi u redu otišli svojim kućama.

Ličnost novog pretsednika starčevačke opštine
Rođen je 27. septembra 1900. u Starčevu. Osnovnu školu je svršio u mestu rođenja. Odmah posle svršene osnovne škole počinje marljivo da čita sve što god mu je pod ruku dolazilo. Kada je pročitao napise Antuna Radića i upoznao svesrdno zauzimanje za seljački narod njegovog mlađeg brata Stjepana Radića, on prilazi Radićevom seljačkom pokretu. To je bilo još 1920. Brajac je tada imao 20 godina. Na izborima 1925. njegovim zauzimanjem "Radićevci" postavljaju svoju listu u južnom Banatu. Onda je prvi put uhapšen. U zatvoru je sprovedena i čitava njegova porodica. Posle ovih izbora odlazi često na zborove sa pok. Stjepanom Radićem i poučen od ovoga živo radi na kulturno-prosvetnom polju. Na izborima 1927. "Radićevci" ponovo postavljaju svoju listu u južnom Banatu, nosilac liste je bio dr. Vlatko Maček, sadašnji pretsednik Seljačke demokratske koalicije. On dolazi u agitaciju u južni Banat i provodi u Brajčevoj kući tri nedelje. S njim je došao i pok. Pavle Radić koji je takođe odseo kod Brajca. Na izborima su dobili do blizu četiri hiljade glasova. Kad je 1928. god. stvorena Selj. dem. koalicija, Brajac kao pretstavnik "Radićevaca" u južnom Banatu aktivno počinje da sarađuje sa dr. Boškovićem. Posle toga nisu se politički nikako ni razilazili.

Dolazi diktatura. O mitrovdanskim izborima Pere Živkovića pristalice Selj. dem. koalicije apstiniraju. Vrlo mali broj glasača tada je glasao, u Starčevu najmanje. Iako je to rizično on prima u svoju kuću najviđenije opozicionare za vreme najžešće diktature. Jednom prilikom je u njegovoj kući uhapšen i dr. Dragoljub Jovanović, tadašnji prof. univerziteta i otvoreni protivnik režima. Zbog održavanja veza sa uglednim beogradskim i zagrebačkim opozicionarima, sproveden je najpre u beogradsku "Glavnjaču", a potom u Podravsku Slatinu. U istražnom zatvoru je proveo tri meseca. Suđeno mu je u Oseku. Od strane suda bio je oslobođen zajedno sa većinom optuženih. Prilikom opštinskih izbora 1933. ponovo je apstinirao. Godine 1935. živo radi za listu Udružene opozicije i za njenoga kandidata dr. D. Boškovića. U Starčevu Udružena opozicija dobija 85% celokupnog broja glasača. Čim je posle petomajskih izbora formiran Vojvođanski pokret on mu prilazi i najaktivnije učestvuje u njegovom radu. Na skoro prošlim izborima apsolutnom većinom je izabran za pretsednika starčevačke opštine.

Brajac je srednjega materijalnog stanja jer ima svega 14 lanaca zemlje. U ekonomiji kao i u svem ostalom prednjači.