Neolitski lokalitet je značajan za turizam
Lokalitet neolita je veoma atraktivan za razvoj turizma, uvrstili smo ga u Strategiju razvoja grada Pančeva do 2020. godine i biće predmet dalje urbanističke razrade, jer je već urađena projektna dokumentacija od strane MZ Starčevo .

Kako biste ocenili stanje privrede i preduzetništva u Pančevu i okolini?
- Da je ovo pitanje postavljeno pre desetak godina sigurno bi stanje privrede i preduzetništva u Pančevu bilo ocenjeno visokom ocenom. Sada ne možemo time da se pohvalimo, zato što su preduzeća u fazi privatizacije i to ona koja su bila nosioci privrede u Pančevu - Petrohemija, Azotara, Staklara, Utva avioni, fabrike koje su zapošljavale veliki broj ljudi, punile budžet grada, a samim tim je bilo i više sredstava za razvoj preduzetničkog duha. Mala i srednja preduzeća dobro posluju, međutim i ona su poljuljana poslednjim zakonskim izmenama. Prema mom mišljenju, na skali od jedan do 5, ocena stanja privrede Pančeva bila bi jaka trojka. Nadamo se da će do 31.decembra, do kada bi trebalo da se okonča situacija sa preduzećima u privatizaciji koji su nosioci privrede, da će dolaskom strateških partnera u ta preduzeća stanje biti bolje i ova ocena veća.

Brojni investitori poslednjih godina obilazili su Pančevo, izražavali želju za investiranjem. Hoće li se uskoro neki od tih dogovora realizovati?
- U prethodnom periodu bilo je dosta investitora u Pančevu, ali tako što su prvo zakucali na vrata Vlade RS i resornih ministarstava i to su bile priče zasnovane na memorandumima o nekoj saradnji, ali oni nisu još uvek realizovani. Bilo je priča o dolasku “Al Dahre“, pa “Mubadale“ u namensku industriju “Utva avioni“, zatim neki izgledi da “Azalea Meritim“ -pomorsko-trenažni centar dođe u Pančevo. Grad je preduzeo velike korake da do realizacije ovih investicionih planova i dođe. Najizvesnije je da dođe “Azalea Meritim“ i oživi halu Bagremar, kao i nemačka kompanija “Lidl“ i dolazak sa trgovinskim lancem u Srbiju i Pančevo. Ne bi to zaposlilo mnogo ljudi. U prethodnom periodu, pokazalo se sa privatizacijom NIS-a da se i broj ljudi drastično smanjio u odnosu na prethodni period. Ipak, mi smo tu spremni. Spremnost pokazujemo formiranjem severne poslovne zone koja će svojom infrastrukturom omogućiti upravo dolazak novih jakih investitora.

Godinama Pančevu nedostaju i/ili izmiču značajnije investicije. Zašto je to bilo tako?
- Te značajne investicije koje dolaze uopšte u Srbiju mogu doći u Pančevo, ali ne moraju. To je ipak odluka na višim instancama, Vladi ili resornim ministarstvima. Postoje nerazvijeniji delovi zemlje, gde je i standard ljudi mnogo niži. Pretpostavljam da je tu strategija koju vodi Vlada RS ispravnija, da zadrži te ljude u toj sredini koja je ipak nerazvijenija u odnosu na našu sredinu, blizu prestonice, gde Pančevci imaju tu privilegiju da su na 12 km od Beograda i mogu birati da li će raditi u Pančevu ili u Beogradu.

Šta potencijalne investitore najviše privlači Pančevu, a šta ocenjuju kao najveći nedostatak?
- Upravo taj geostrateški položaj i pozicija koju ima Pančevo, može da privuče svakog ozbiljnijeg investitora. To što se grad nalazi na rekama Tamiš i Dunav, dobra mreža puteva drumskog i železničkog saobraćaja, blizina Beograda i aerodromu. Prestonica se širi na sve strane, pa i ka Pančevu, to je prednost. Investitore odbija nepotpuna infrastruktura. Nismo se mogli pohvaliti do skoro sa slobodnim gradskim građevinskim zemljištem. Imali smo tri grinfilda, od svega 2% od gradskog građevinskog zemljišta koje je uglavnom u privatnoj svojini, samim tim je to mnogo teže i neinteresantno za strateškog partnera koji želi da dođe u Pančevo. Svako od njih je pokazao interesovanje za gradskim građevinskim zemljištem. Zato je Pančevo u 2013. godini a posebno u 2014. razmišljalo da formira svoju poslovnu zonu na gradskom građevinskom zemljištu koje je sada, ne osam hektara kao ranije, nego 75 hektara. Bilo je nerealno ulagati u osam hektara. Previše je to troška za dovođenje infrastrukture na maloj površini gde možemo očekivati jednog eventualno dva stanara u poslovnoj zoni. Sada je mnogo realnije i isplativije razmišljati o dovođenju infrastrukture na 75 hektara. Ova 2015. godina je godina kada mi ovu infrastrukturu moramo da zaokružimo, eventualno do sredine 2016.

Odbornici su u februaru usvojili izmene Odluke o otuđenju i davanju u zakup građevinskog zemljišta. Šta će to ubuduće doneti potencijalnim investitorima?
- Doneće jednostavniji put za dolazak do gradskog građevinskog zemljišta putem zakupa ili putem kupovine, otuđenjem tog dela gradskog građevinskog zemljišta od strane grada Pančeva. Upravo prethodna odluka je bila komplikovanija i iziskivala je više skupštinskih Odluka. Sada je to uprošćeno i u skladu je sa zakonskim regulativama koje su izmenjene u prethodnom periodu. Investitor koji dolazi u Pančevo moći će, putem svog biznis plana i elaborata, da dokaže isplativost investiranja na određenoj lokaciji i eventualno broj radnika omogućiće dobijanje zemljišta po povoljnijim uslovima od tržišnih.

Krajem marta bili ste u delegaciji Pančeva koja je posetila Svetski sajam nekretnina i investicija u Kanu. Kada očekujete prve efekte tog nastupa?
- Ovaj Sajam može da nam dovede direktno ili indirektno investitore. Indirektno - samim tim što smo u interaktivnoj mapi svih aktera samog Sajma koja je aktivna godinu dana. Projekti se predstavljaju kućama koje su zainteresovane ne samo za ulaganja već i za iznalaženje finansijskih sredstava za njihovu realizaciju. Na primer, u prethodnom periodu na ovom Sajmu je bio i projekat “Beograd na vodi“. Ne znači da će Pančevo i sve ostale sredine predstavljene u Kanu, očekivati realizaciju kao što je “Beograd na vodi“ ali svojim nametanjem možemo da podsetimo druge da smo blizu Beograda. Kad se nađete na takvom sajmu jako je bitno kada vas pitaju gde je Pančevo, da možete da kažete - na 12 km od Beograda. Pančevo investitorima ima da ponudi četiri stvari koje smo predstavili ove godine u Kanu - severnu poslovnu zonu sa 75 hektara za one koje su zainteresovani da dođu u Srbiju, zatim staru pivaru koja je industrijsko nasleđe, inače aktuelno u ovoj godini za finansiranje iz evropskih fondova. Zbog toga možda možemo da budemo jedan od partnera u nekom većem projektu koji će finansirati EU. Pančevo može da ponudi i Crveni magacin koji je doživeo svoju zrelu fazu, gde je urađena i studija izvodljivosti i glavni projekat za ljegovu rekonstrukciju a koji može da bude interesantan za sajamske promocije i za razvoj privrede i preduzetništva u Pančevu. Četvrti je hotel Tamiš, braunfild investicija, koji je u fazi prodaje, sada već deveti put. Želimo da se nametnemo samom pričom da smo blizu Beograda, da smo industrijski grad, interesantan za poslovni turizam a da hotela nemamo.

Kako ocenjujete poslovnu zonu koja se razvija u Starčevu?
- Starčevo ima dobru poziciju jer je blizu južne industrijske zone koja je razvijena, gde se već nalaze industrijski giganti. Biće još bolja izgradnjom vinčanskog mosta koji bi trebalo da poveže jedan deo Beograda sa Pančevom i da još više razvije saobraćajnu mrežu železničko - drumskog saobraćaja.

Sa obzirom da će ovaj most povezati Vinču i Starčevo, povezaće dve neolitske kulture, vinčansku i starčevačku, tako da je to put razvoja turizma, ali ne i jedini. Spona koja će povezati Beograd sa Pančevom i dalje sa Rumunijom je put železničke mreže, a investitorima je interesantno da se nađu upravo u epicentru železničkog čvora, zato što je železnički saobraćaj za sada najjeftiniji vid saobraćaja u zemlji. U planu je, u neposrednoj blizini Starčeva izgradnja velikog železničkog čvorišta. Tada će i ova radno-poslovna zona u Starčevu biti mnogo atraktivnija za investitore. Ona je i sada atraktivna jer je u Starčevu i okolini bogato poljoprivredno zemljište. Mi tu vidimo razvoj prerađivačke proizvodnje, pa i u radnoj poslovnoj zoni Starčeva.

Među investitorima sa kojima se susrećete, da li ima i onih koji bi bili zainteresovani za investiranje u sredinu kao što je Starčevo?
- Svakako. Svakom poslovnom investitoru koji dolazi u Pančevo ne nudimo samo investiranje u uže jezgro grada, već i u naseljena mesta. Starčevo je posebno zanimljivo upravo zbog razvijene infrastrukture. Ima kanalizaciju, vodovod, puteve, od skoro i prečistač otpadnih voda. Lokalitet neolita je veoma atraktivan za razvoj turizma, uvrstili smo ga u Strategiju razvoja grada Pančeva do 2020. godine i biće predmet dalje urbanističke razrade, jer je već urađena projektna dokumentacija od strane MZ Starčevo.

Prvi put ove godine biće organizovana gradska manifestacija “Dani Vajferta“. U kojoj meri očekujete da će ona pokrenuti nešto u segmentu preduzetništva ili razvoja privrede u Pančevu i okolini?
- Možemo da se ponosimo što smo krenuli da negujemo tradiciju, kulturu i industrijsko nasleđe koje imamo u Pančevu. Okrenuli smo se onome što imamo i što možemo da plasiramo u razvoju turizma koji je zapostavljen u prethodnom periodu. Industrijsko nasleđe je bogato u Pančevu ali najvrednije je stara narodna pivara, Vajfertova. Ima dobru poziciju u starom gradskom jezgru i da drugi evropski gradovi imaju najstariju pivaru na Balkanu oni bi to zlato gledali nekim drugačijim očima i odavno bi to bilo sređeno. Krenuli smo u susret tome. Ove godine pokrećemo gradsku manifestaciju “Dani Vajferta“ u okviru koje ćemo ukrstiti tri manifestacije. “Dani Vajferta“ 12. i 13. juna bi trebalo da nas vrate u vreme kada je Vajfert živeo, obeležićemo 220 godina zanatstva u Pančevu i 110 godina od Privredne izložbe koja je organizovana 1905. godine u Narodnoj bašti.