U vezi sa svojim detinjstvom
Mira Bojković je rođena 1960. godine. Osnovnu školu završila je u Jabuci a dva razreda usmerenog obrazovanja u Pančevu. Ubrzo posle školovanja udaje se a nakon nekoliko godina bračne zajednice sa suprugom se seli u Crepaju. Posle sedam godina provedenih u Crepaji, 1989. godine vraća se u Starčevo a 1989. godine rađa se sin Ivan a 1993. ćerka Milica. Mira je nakon nekoliko pokušaja da započne porodičan biznis posle propadanja fabrike obuće “Ivo Kurjački“ u kojoj je bila zaposlena, sebe pronašla u izradi lutaka.

Recite nam nešto o vašem odrastanju.
- Odrastanje deteta u Jabuci potpuno je isto odrastanju svakog deteta, u to vreme u staroj Jugoslaviji - svi smo nekako bili isti. Danas, kada odgajam svoju decu, vidim da postoje velike razlike, sasvim je drugo vreme danas. Nekada je bilo tako, da sam se nakon usmerenog obrazovanja, odmah zaposlila. Danas je to nemoguće i posle završenog fakulteta...

Posle nekog vremena iz Jabuke ste otišli u Starčevo a potom iz Starčeva ste se odselili u Crepaju?
- Već sam tada stupila u bračne vode a nakon toga mladi bračni parovi obično pokušaju sami da odaberu svoj put kako bi uradili najbolje za svoju porodicu. Nakon pet godina braka i života u Starčevu, sticajem okolnosti i pokušaja da za nas učinimo najbolje, sa suprugom se selim u Crepaju. Pokušavali smo raznim poslovima da zaradimo neki dinar i da izgradimo nešto svoje. Ja sam, iako sam se vodila kao zaposlena, bila primorana da dodatno doprinesem porodici. Pokušavala sam posao sa proizvodnjom torti i kolača po porudžbini, štaviše proizvodila sam domaća rezanca za supu i prodavala ih na pijaci. Sa obzirom das mo već živeli na selu posao nije cvetao a ja sam izgubila ideje kako i šta danje.

Odlučili ste da se vratite u Starčevo?
- Nakon provedenih sedam godina u Crepaji, sa suprugom se 1989. godine vraćam u Starčevo. Već 1990. godine dobijamo sina Ivana a tri godine kasnije ćerku Milicu. Godine su tekle, deca su odrastala i izrasla u zrele i dobre ljude. Vremenom sam ponovo videla sebe u situaciji da moram nekako da doprinesem porodičnom budžetu i ponovo sam se posvetila idejama kako zaraditi dodatnu platu...

Opredelili ste se za izradu krpenih lutaka?
- Krpene lutke su verovatno ostavile traga na moje detinstvo a pre nego sam se za njih opredelila više od godinu dana sam na internetu izučavala kojim poslom bi mogla da se bavim. Da uslužno pravim torte i kolače - shvatila sam da je konkurencija u samom Starčevu velika a da ne pričamo o većim ambicijama... Danas postoji veliki broj proizvođača domaćih rezanaca, pokušavala sam da odaberem posao koji nije konkurentan u Starčevu a ni u okolini. Sticajem okolnosti naišla sam na neke modele lutaka od platna i tako je sve počelo. Malo po malo savladala sam osnove, pokušala sam sa distribucijom proizvoda na pijacama i nekako je sve krenulo na bolje.

Od kojih sve materijala pravite lutke?
- Sve lutke su ručno izrađene. Kada kažem ručno, mislim na to da ne koristim nikakve mašine za šivenje, nego ih ručno šijem. Sve lutke su izrađene od prirodnih materijala - pamuka. Sav potreban material kupujem u specijalizovanim prodavnicama. Poznato je da se danas iz prodaje poznatih proizvođača igračaka povlače milionske serije zato što neki proizvod ne odgovara propisanim standardima a bilo je slučajeva kada su deca došla u opasnost zbog toga. Sve lutke koje napravim one su sigurno od pamuka, ne postoji opasnost ni za jednu potencijalnu mušteriju.

Objasnite našim čitaocima nešto više modelima lutaka koje proizvodite?
- Pravim već poznate lutke a ime postoji odavno u raznim formama od nalepnica do prehrambenih proizvoda. Drugim rečima, “Helo Kiti“ je već prepoznatljiv proizvod. Za sve druge ideje od velike kreativne pomoći mi je ćerka Milica, ona ima veliki udeo u dizajnu samih lutaka. Sin je zadužen za nabavku materijala. Svaka lutka je napravljena tako da može da se presvlači u celom kompletu a pored dodatne garderobe u ostavlja se mogućnost deci da za pojedine lutke dodatno dizajniraju komade garderobe. Postoji mogućnost da sama deca pokažu svoje kreativne sposobnosti. Same cene lutaka su prihvatljive za svačiji džep a prednost je upravo ta što postoji mogućnost nadogradnje, što deci daje kreativnu slobodu.

Kakvi su vam planovi za budućnost?
- Plan mi je da registrujem firmu za proizvodnju lutaka od prirodnih materijala. Više puta se desila situacija da sam mogla da distribuiram proizvode kroz određene prodavnice a nisam mogla zato što nemam prijavljenu firmu. Radim na tome da se registrujem a zatim da proširim ponudu proizvoda. Iako sam majka dvoje odrasle dece u duši sam još uvek u detinjstvu, volela bi da u ovim godinama živim živim od posla koji volim.