Planiram evropsku karijeru
Nikola Joković je rođen 1998. godine. Osnovnu školu je završio u Starčevu a trenutno pohađa drugu godinu Sportske gimnazije u Jagodini. Kao deo stalne postave kadetskog tima FK-a “Jagodina“, takmiči se u kadetskoj Super ligi Srbije. Nikola kaže da je spojio lepo i korisno, a ambicija mu je da izgradi karijeru u nekom od poznatih fudbalskih klubova u Evropi. Do tada, moraće da se pokaže najpre u Jagodini gde se školuje.

Kako je izgledalo tvoje detinjstvo u Starčevu?
- Kao osnovac sam se okušao u više sportova. Trenirao sam karate, odbojku, košarku a kasnije i fudbal. Odlično je to što se deca u školama motivišu da se od rane mladosti bave sportom ali najveći uticaj na mene imao je moj otac. On prati sve sportove a kada je nešto u porodičnoj kući svakodnevica, onda to ima veliki uticaj na decu. Pored navedenih sportova najduže sam se zadržao u košarci ali na žalost taj sport je nekako manje popularan kod nas, pa sam odlučio da pređem na fudbal gde je veća konkurencija ali i mogućnost napredovanja. Prve korake, koje sam naučio u FK-u “Borac“, naučio sam od sjajnih pedagoga Boška Đorđevića i Miljana Blazovića.

Reci nam nešto o vremenu provedenom u “Borcu“.
- Slike iz detinjstva ostaju u memoriji čoveka tokom celog života. Još uvek nisam ni izgradio životni put ali period proveden u starčevačkom fudbalskom klubu je bio najlepši period mog života. Vreme druženja i igre, vreme kada se borilo za rezultate... Jedne sezone bio sam najbolji strelac lige, a kao klub, uvek smo bili negde pri vrhu tabele...

Odlučio si se za sportsku gimnaziju?
- Prvobitna zamisao bila je da nakon redovnog školovanja upišem DIF u Beogradu i tako stavim tačku što se školovanja tiče. Međutim, to bi bio dugotrajan i trnovit put. Moji roditelji slučajno su na internetu pronašli u školskom biltenu da je ostalo nekolio upražnjenih mesta na Sportskoj gimnaziji u Jagodini. Iako je upisni rok prošao, pozvali su direktora škole koji je izašao u susret i pozvao me na trening test. Proveru sam prošao, čime sam opravdao roditeljsku upornost i zalaganje. Danas sam tu gde jesam, lagano ali sigurno gradim sebi karijeru. Drago mi je što u istu školu ide još jedan Starčevac - Ivan Lapić, koji je golman. Ista smo generacija i držimo se jedan drugog.

Reci nam nešto o životu u internatu i samom školovanju?
- Za internate se obično vezuju priče da se studenti super zabavljaju, prave žurke i slično. Ovde je situacija potpuno drugačija: disciplina je na prvom mestu. Svaki stanovnik internata ima svoju karticu bez koje ne može da uđe u područje objekata. Recimo, ako hoću da se zadržim negde u gradu ili da ostanem kod nekog prijatelja, moj mentor pozove moje roditelje i obavesti ih o tome. Samo uz njihovu ličnu dozvolu mogu da provodim vreme van internata. Što se škole tiče, ista je kao i sve gimnazije ali se akcenat stavlja na vrstu sporta koji je učenik odabrao. Treninzi su automatsko opravdanje za izgubljene časove a trenira se svakodnevno nekada i po dva puta. Sportske pripreme su na račun fudbalskog kluba, imamo redovne trening utakmice. Takmičimo se u kadetskoj Super ligi Srbije, česti su nam treninzi sa igračima iz prvog tima. Na treninge nam dolaze poznati fudbaleri koji nam drže predavanja na samom terenu. Evo, upravo sada, posle raspusta, idem na desetodnevne pripreme... Škola mora da se završi ali ipak se traži kvalitet u smeru koji smo odabrali, u mom slučaju to je fudbal.

Da li si uspeo da pronađeš sebe u novoj sredini?
- Sada sam se već navikao na Jagodinu ali Starčevo i “Borac“ su mi u srcu. Ne mogu da prežalim situaciju koja se trenutno dešava u klubu, a tako dobro smo napredovali i imali sve uslove za mnogo viši rang. Sama Jagodina je mnogo lep grad, verovatno bi mi bilo teže da se prilagodim u nekoj drugoj sredini ali prihvatiti način života u Jagodini je posebna priča. Deluje nestvarno, u pozitivnom smislu. Stanovnici Jagodine su kulturni ljudi, shvatili su da samo pozitivnim razmišljanjem i radom mogu da postignu više a život učine lepšim. Akva park ovom gradu donosi veliki izvor novca. U gradu ima puno turista, ne može se pohvaliti puno gradova u Srbiji koji imaju zoološki vrt. Drugim rečima - sve je na svom mestu, bez preterane filozofije, a što je najbitnije - to funkcioniše.

Kakvi su planovi za budućnost?
- Najbitnije je da završim sportsku gimnaziju, a tu spadaju opšte i sportsko obrazovanje. Verovatno ću karijeru nastaviti u nekom od fudbalskih klubova u Srbiji a pretpostavljam da će sam start biti u Jagodini. Kasnije, kao što je ambicija svakog fudbalera, karijeru ću, nadam se, izgraditi u nekom od poznatih evropskih fudbalskih klubova. Karijera fudbalera ne traje dugo tako da nemam puno vremena. Sada je trenutak da dam sve od sebe a samim tim promovišem lepu sliku Starčeva.