Ljudi se svakog časa, minuta i trenutka susreću sa nerešivim pitanjima ispravnog postupanja, poput onih šta možemo, šta ne smemo ili šta treba da uradimo. Na njihovu nesreću, etičari, sledeći svoj životni poziv, iznova i iznova postavljaju sve teže moralne dileme.

Ovog puta, tražili su od nas da odgovorimo na dosad najdelikatnije pitanje. Ono se sastoji u sledećem. Zamislimo da imamo potpuno prosečno dete, čije su mogućnosti za napredovanje sasvim sužene. Drugim rečima, nema ni govora o blistavoj, blještavoj perspektivi. Što se tiče novčane situacije, živimo u izobilju. Sa druge strane, dete naših komšija je potencijalni dvojnik Nikole Tesle, ali oni u novčanim sredstvima oskudevaju. Iznenada, na pomolu je perspektivna studentska razmena, sa diplomiranjem na prestižnom kanadskom univerzitetu Alberta. Pitanje glasi: Koje dete poslati, odnosno u koga uložiti novac? S jedne strane, naše dete je naše dete i želimo da ga pošaljemo, bez obzira da li će se to isplatiti ili neće, a neće... Sa druge strane, ulog u mladu osobu sa evidentnim, zagarntovanim šansama za uspeh će se svakako isplatiti, a njoj ćemo obezbediti karijernu budućnost koju zaslužuje. Međutim, nama je svejedno da li će neka tamo mlada osoba da napreduje, jer naše dete je naše dete... Da li biti razuman i savladati emocije, ili je ipak važnije ono što osećamo, bilo to razumno ili ne? Razmislite...