Nisam protiv gradskih opština
- Moramo da uradimo sve da decentralizacija postane suštinska, da vlast spustimo na najniže lokalne teritorije, u tome se slažem, ali hajde da napravimo takav sistem da ukinemo neke druge nepotrebne vlasti koje koštaju građane Republike Srbije toliko da mi sve gore i gore živimo.

Na mestu zamenika predsednika Skupštine ostali ste i pre godinu dana, kada je dogovoreno da će novu vladajuću većinu činiti stranke okupljene oko SNS i DS i čiji je DSS deo. Koliko ste zadovoljni načinom na koji u poslednjih godinu dana funkcioniše pančevačka skupština i kako ocenjujete njen dosadašnji rad?
- Zadovoljan sam kako Skupština funkcioniše. Odgovara na sve potrebe i zadatke koji su pred nju postavljeni dobro. Izmenili smo Poslovnik o radu pre šest meseci i ustanovili “dan za pitanja“, čime smo omogućili opoziciji da inicira zasedanja Skupštine. Mislim da smo prva Skupština u Srbiji koja je tako nešto omogućila opoziciji čime smo pokazali svu demokratičnost i otvorenost koju želimo da predsednik Skupštine i ja pokažemo prema odbornicima. Omogućili smo opoziciji da saziva sednice Skupštine sa temama za koje misle da je potrebno da se na njoj razmatraju i pokazali da smo drugačiji. Nadam se da će Skupština raditi do kraja mandata i da neće biti većih problema. Zasedanja su mnogo kraća nego što su ranije bila, što ne znači da se ne raspravlja dovoljno, a i odbornici opozicije ponašaju se razumnije i neke stvari za koje misle da su u redu i ne komentarišu.

Da li su, po Vašem mišljenju, sela brojčano dovoljno zastupljena u gradskom parlamentu? U ranijim skupštinskim sazivima postojao je takozvani “seoski lobi“, grupa odbornika iz naseljenih mesta koji su se zajednički borili za seoske teme. Postoji li takvo zajedništvo i u ovom skupštinskom sazivu?
- Moramo u lokalnoj skupštini da imamo neposredno izabrane predstavnike građana, da se za odbornike glasa na osnovu imena i prezimena, a ne na osnovu stranačke pripadnosti. Samo to će praktično dati snagu tim ljudima da glasaju po savesti, da stranački interes, koji ima smisla na drugim nivoima vlasti, u lokalu bude prevaziđen. Neposrednim izborom odbornika će priča oko seoskih lobija, da li ih ima dovoljno i kako su oni organizovani biti izlišna jer će se tačno znati iz kog sela koliko odbornika će sedeti u tom parlamentu, srazmerno veličini i broju stanovnika ili ne znam već po kom kriterijumu bi se to utvrđivalo. Seoski lobi je uvek postojao, ljudi sa sela su se mnogo bolje razumeli i brže se dogovaraju nego što je slučaj sa gradskim odbornicima. Bar je to tako bilo uglavnom kad se budžet donosi. To nije neka formalna organizacija koja ima svoje organe i redovno sastaje, ali se oni mnogo bolje razumeju i ponekada sastanu i rešavaju neke probleme, što je dobro.

Kakav uticaj danas na građane Pančeva imaju rezultati izbora iz marta 2014. godine i da li su na bilo koji način poboljšali ili pogoršali funkcionisanje lokalnog parlamenta?
- Iako nisu bili lokalni izbori, to što se desilo u martu 2014. godine se reflektuje na politički život svuda, pa i u Pančevu. Ti rezultati su pokazali nadmoć jedne stranke u odnosu na sve ostale. Činjenica da se ta stranka nakon marta prema koalicionim partnerima nije ponašala ni arogantno ni uslovljavala ni ucenjivala po pitanju funkcija koje druge stranke drže, odnosno ostali koalicioni partneri, govori o korektnosti SNS bar ovde u Pančevu. To je vrlo važna politička činjenica, te rezultate ne možemo da zanemarimo.

Kako rezultati tih izbora utiču na političke odnose u Pančevu?
- Činjenica je da ste dobili jednu stranku koja je pobedila i koalicija oko SNS svakako da na krilima te pobede oseća snagu jer u republici ima apsolutnu većinu, dok su druge stranke prošle mnogo gore nego što se očekivalo. Svako ko se bavi politikom mora da oseća tu političku okolnost. To se nije odrazilo na vlast u Pančevu i SNS nakon marta nije tražila reviziju koalicionog sporazuma.

Na poslednjoj sednici Skupštine gradonačelnik Pančeva je upozorio stranke da ne pokušavaju da uruše vladajuću većinu. Kao deo te većine, možete li nam reći svoj stav, da li je vlast u Pančevu stabilna i očekujete li da će Skupština ostati u ovom sazivu do kraja mandata?
- Gradonačelnik je hrabro i iskreno rekao ono što misli on i njegova stranka. Imate stranku koja je dominantna, koja je najodgovornija i po pitanju vlasti i svega što se u gradu dešava i ta stranka do sada nije pokazivala želju da se ova vlast destabilizuje i da se na bilo koji način promeni. U prilog te činjenice govori i nastup gospodina Radanova na samoj Skupštini gde je rekao da neće tolerisati kupovine odbornika i pokušaje da se vlast uruši i destabilizuje tako što će neki od koalicionih partnera ostati bez odbornika i neke druge stranke ući u nju. Mislim da je vlast u Pančevu stabilna, a ta stabilnost, hteli mi to da prihvatimo ili ne, najviše zavisi od SNS.

Kako ocenjujete rad javnih i javno komunalnih preduzeća u Pančevu u poslednjih godinu dana i da li se slabije punjenje budžeta odražava značajnije na njihovo funkcionisanje?
- Prilike su teške, sredstava nema dovoljno. Subvencije prema komunalnim preduzećima su mnogo manje nego što su bile ranijih godina. S obzirom da je kriza toliko duboka i da traje već petu ili šestu godinu mislim da je održavanje dosadašnjeg nivoa komunalnih usluga u gradu uspeh. Slabije punjenje budžeta odražava se na funkcionisanje celog javnog sektora i država će biti prinuđena da u nekom narednom periodu promeni zakonsku regulativu, pozabavi se privatizacijom ili nekim javno privatnim partnerstvom, da pokuša da nađe načine da se pomogne javnom sektoru da bolje funkcioniše. Ovo stanje na duge staze nije održivo jer je ovaj sistem prevaziđen.

Kakav stav imate po pitanju decentralizacije i osnivanja gradskih opština?
- Ta ideja nije nova, ona se vezuje još za vreme kada sam bio predsednik Skupštine 2008. godine. U meni se prepoznaje neko ko je protiv osnivanja gradskih opština. To nije tačno. Svako ko se oseća demokratom ne može da ne oseća prirodnu potrebu građana koji ne žive u Gradu Pančevu da imaju neku vrstu autonomije u odlučivanju na svojoj teritoriji i ja kao takav čovek tu ideju apsolutno podržavam. Postavlja se pitanje mogućnosti i realnih potreba. U Srbiji imamo sedam miliona stanovnika, koliko ima bilo koja metropola u Evropi. Ako analiziramo koliko nivoa vlasti plaćamo - MZ, opštinu, okrug, pokrajinu, republiku, videćete da je ova država skupa i da građani ne mogu da finansiraju toliku administraciju. Zato se plašim da će formiranje još jednog nivoa vlasti samo poskupeti troškove funkcionisanja države. Moramo da uradimo sve da decentralizacija postane suštinska, da vlast spustimo na najniže lokalne teritorije, u tome se slažem, ali hajde da napravimo takav sistem da ukinemo neke druge nepotrebne vlasti koje koštaju građane Republike Srbije toliko da mi sve gore i gore živimo. Samo u tom smislu sam oprezan i samo zato kažem da bi pre nego što se krene u ozbiljniju analizu da li to treba raditi ili ne, trebalo preurediti celu državu i u tom smislu se odrediti prema formiranju novih opština na teritoriji Grada.

Početkom juna promenjen je izborni sistem u Pokrajini. Poslanici u Skupštini Vojvodine ubuduće će se isključivo birati proporcionalnim izbornim sistemom, kao što je to slučaj sa lokalnim samoupravama i republičkim parlamentom. Kako će ta promena uticati na našu sredinu?
- Više neće biti prilike da glasate neposredno za pojedinca. Možda je taj sistem bio komplikovan u Vojvodini, poseban na neki način, pošto ste pola poslanika birali na jedan, a pola na drugi način. Možda je ovo pojednostavilo ceo izborni proces. Ipak, ako se zalažemo za decentralizaciju, za neposrednu demokratiju svakako da ovo nije put ka tom cilju. S jedne strane smo pojednostavili izborni postupak u Vojvodini, što je dobro, a s druge strane smo se udaljili od nekih evropskih tekovina za koje se bar deklarativno zalažemo.

U slučaju vanrednih pokrajinskih izbora, da li se DSS u Pančevu priprema za njih i razmišlja li se o izlasku na te izbore u koaliciji ili samostalno?
- Nezahvalno je da prognoziram da li će izbora biti ili ne. Moje mišljenje je, a ograđujem se ako pogrešim, da će doći do nekih promena u pokrajinskoj vlasti tako što neće biti izbora nego rekonstrukcije. Ukoliko ipak do izbora dođe, DSS i pored činjenice da trenutno prolazi vrlo težak period, mi smo spremni za njih. Na izbore ćemo izaći, a kako, to će verovatno biti odluka nekih viših stranačkih organa, s tim što ja mislim da bi na izbore u pokrajini trebalo da izađemo u nekoj koaliciji.