Za kulturu dostupnu svima
Rođena u Pančevu 1984. godine, živi u Starčevu gde je završila Osnovnu školu “Vuk Stefanović Karadžić“. Kao i većina klinaca igrala folklor prvo u Starčevu, a potom u KUD-u “Abrašević“ u Pančevu. Završila nižu muzičku skolu “Jovan Bandur“ u Pančevu, odsek harmonika u klasi profoserke Ramone Dimitrijević Balać. Pohađala srednju ekonomsku školu “Paja Marganović“ u Pančevu, smer - ekonomski tehničar, a zatim na Univerzitetu u Beogradu Poljoprivredni fakultet, odsek agroekonomija. Diplomirala 2011. na predmetu komercijalno i spoljnotrgovinsko poslovanje sa ocenom 10.

Na predlog Ujedinjenih regiona Srbije (URS) prošle godine je izabrana za predsednika Upravnog odbora Doma kulture u Starčevu. Od harmonike do agrobiznisa kakav je put?
- Kao dete, mene je interesovala svaka tema koja je imala veze sa muzikom. Otuda je bilo logično da pohađam muzičku školu i igram folklor. To su zaista bili divni dani. Lepo druženje i javni nasupi su nešto što mi je ostalo u sećanju, pogotovo kada smo kao orkestar nasupali u Ruskom domu u Beogradu i Centru za kulturu u Pančevu. Međutim, dalje bavljenje muzikom i harmonikom je iziskivalo studiranje u inostranstvu. Kijev je bio preporučen ali 1999. godine kada sam zavrašvala nižu muzičku školu naša zemlja i materijalna situacija nije bila u zavidnom stanju, tako da sam se odlučila za društvene nauke.

Posle dolaska demokrata na vlast, dobro se sećam govora pokojnog premijera Đinđića koji je rekao da je razvojna šansa Srbije u poljoprivredi i agrobiznisu, te i da nam nedostaje obrazovan kadar u toj branši. Meni je to bila jedna od smernica da upišem Poljoprivredni fakultet, kao i mnogim mojim kolegama ispostaviće se kasnije. Nažalost, situacija se nije promenila ni danas u poljoprivredi, s tim što imamo stručne ljude koji su sada na birou za nezaposlene.

Kako su izgledale studije?
- Upisati državni fakultet je svakako izazov, to znači ne ići linijom manjeg otpora. Svako ko je studirao na beogradskom univerzitetu složiće se sa mnom da se na studijama student prvo nauči disciplini, redu, istrajnosti, upornosti i velikom radu. Naš profesor koji je predavao sociologiju i sociologiju sela insistirao je da uvek kažemo mesto iz koga dolazimo a ne obližnji grad. Govorio je: “Ako se stidite svog mesta, vi se onda stidite i svog porekla, a to nije dobro, sutra ćete predstavljati svoju državu. Hoćete i države da se stidite? Morate biti hrabri, morate se boriti“. Svakako da sam bila jako srećna i ponosna kada sam diplomirala.

Da li to znači da ste lokal patriota?
- Apsolutno. Mislim da svaki čovek treba promeniti malo sebe, pa malo svoje okruženje, naravno na bolje. Meni je Starčevo uvek lepo, ali svesna sam da može biti još lepše i sadržajnije mesto za život.

Možeš li nešto da uradiš po tom pitanju?
- Mogu da se potrudim. Član sam Srpske napredne stranke i predsednica Upravnog odbora Doma kulture “29. novembar“. U mesnom odboru SNS Starčevo zaista imam korektnu saradnju sa poverenikom kao i ostalim članovima i aktivna sam u omladini stranke. U Domu kulture vlada odlična atmosfera, oseti se zaista pozitivna energija i želja da se pruži kvalitetan program. Pa tako, pod okriljem Doma kulture radi sekcija Karate kluba Pančevo, teretana, stonoteniski klub, prostorije Doma koriste i mnogobrojna udruženja građana. Takođe u prostorijama Kreativnog kulturnog kluba održava se besplatna dopunska nastava fizike i matematike za osnovce, bez ikakve nadoknade... Na takve se ljude treba ugledati.

Vizija?
- Želim u budućnosti da vidim Starčevo još lepšim očima. Trg je divan, ali treba se boriti za adekvatno uređenje parka da bi se dobila jedna lepa celina. Želim da srednjoškolci i studenti iz Starčeva dobiju svoju kancelariju za mlade i info room, nadam se da će se to uskoro desiti u Domu kulture. Zamisao je da se jedan prostor u Domu preuredi i opremi računarima, koje bi Starčevci imali na raspolaganju kao i besplatan intertnet. Tu bi se organizovala dodatna, besplatna, edukativna nastava i brojne radionice u oblasti informisanja, kulture, muzike i sporta, gde bi svi mladi i oni koji se tako osećaju mogli kreativno da se izraze, druže, razmenjuju ideje, provode kvalitetno svoje slobodno vreme. Dođite u Dom kulture predložite... Sigurno nešto može i da se ostvari. Takođe, apelujem na roditelje da upišu decu u školu glume, dečiju kreativu radionicu, na folklor, sportske aktivnosti... Sve je to dostupno u Starčevu. Uskoro će stajati oglasna tabla pored ulaza u galeriju “Boem“ gde će biti informacije o svim dešavanjima i aktivnostima Doma kulture. Zaista želimo da budemo svima dostupni i da odgovorimo na različite kulturne afininte građana.

Želim da čestitam novogodišnje i božićne praznike mojim Starčevcima, uz reči pesnika Jovana Dučića: “Manija svih ljudi je da usvajaju tuđa merila i za svoj sopstveni život. Prava sreća čovekova biće ako postigne svoje oslobođenje od drugih ljudi; a osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tuđih primera, dajući svom životu pečat svoje sopstvene prirode i svojih ukusa. Tada bismo razumeli da sreća za Petra ne mora biti što i sreća za Pavla“.