U Starčevu depandans Muzeja
- Grad bi pomogao adaptaciju tog prostora. Odatle bismo krenuli da se ozbiljnije bavimo Starčevačkom kulturom jer ona nije tretirana na onaj način na koji je potrebno
i na onaj način na koji svet tretira ovu kulturu i kakav odnos imaju prema civilizacijama koje su tako stare.
Nedavno ste sa gradonačelnikom posetili Suboticu, tražeći da Evangelička crkva pređe u vlasništvo Grada?
- Kao što znate Evangelička crkva se nalazi u samom centru grada i ona je stvarno prelepo zdanje, ali se nažalost urušava. Međutim, nema vernika, a ona traži adaptaciju. Zato je predlog gradonačelnika i mene bio da ponudimo zameniku biskupa u Subotici da crkvu da na korišćenje Gradu Pančevu, a samim tim Grad ima dozvolu po Zakonu da ulaže u adaptaciju crkve. Tako bi Pančevo dobilo, ne samo jedan divan objekat koji bi sačuvao, već bi dobio prostor koji bi se koristio za kulturne programe, na primer za klasičnu muziku. Kulturni centar bi tamo mogao da održava Klasik fest. To je tako zanimljiv i inspirativan prostor.
Kada se očekuje otvaranje nekadašnjeg bioskopa “Apolo“?
- Otvaranje “Apola“ će biti 23. novembra. Gledali smo da se donekle poklopimo sa datumom prikazivanja prvog filma koji je bio pre sto godina u tom istom prostoru 24. novembra. To je bila prva projekcija filma u gradu Pančevu. Ovo je bio prvi stalni bioskop u gradu. Imaćemo svečano otvaranje, koje je predeviđeno iz nekoliko dana. Evo ekskluzivno za “Starčevačke novine“ objaviću da će otvaranje početi koncertom Darka Rundeka. Sutradan ćemo imati jednu pozorišnu predstavu. Biće još koncerata, programa za decu. Tako će Dom omladine predstaviti sve programe koje će raditi u tom prostoru. Ovaj prostor će biti multimedijalan, tako da će se koristiti i za film, pozorište, koncerte... To je manji prostor, nije veliki kao dvorana Kulturnog centra. Tamo se neće prikazivati blokbasteri, već umetnički filmovi, u saradnji sa kinotekom. Tu će biti raznovrsne vrste muzike, Rok fest, bluz, Rege festival... Drago mi je da smo uspeli da ovaj objekat privedemo nameni, jer je Dom omladine ostao bez “Studentskog“ pošto je taj prostor vraćen Pravoslavnoj crkvi, a Galerija savremene umetnosti vraćena Katoličkoj crkvi.
Koliko ste zadovoljni angažovanjem Domova kulture u selima i koliko se Starčevo tu izdvaja? Kod nas je veoma aktivan i Kreativni kulturni klub...
- Obišla sam sva naseljena mesta kada sam došla na ovo radno mesto i ono što je najveći problem svih kulturnih institucija je održavanje, odnosno adaptacija krovova, zidova, izvlačenja vlage, a ne programski. Naseljena mesta imaju izrazito mali budžet za kreiranje programa i to je fascinantno šta su sve uspevali da urade. A Starčevo se u tom smislu izdvaja kao mesto koje je prepoznato, ne samo na teritoriji Pančeva već i šire. Zato što imate nekoliko vrlo važnih festivala i Grad će to i ubuduće podržavati. Mislim da ćemo u tom smislu imati širu saradnju, tako što ću da napravim saradnju sa gradskim i seoskim domova kulture, kako bi organizaciono, finansijski i tehnički pomogli naseljena mesta.
Tu se svakako ističe Eks Ju rok fest?
- Jeste, to je jedna od vrlo važnih anifestacija. Starčevo se i izdvojilo od drugih naseljenih mesta upravo po kvalitetu. Mislim da je ideja nešto što je označilo Starčevo. Važno je da čovek ima ideju šta hoće, a ako je to nešto plemenito, ljudi se prepoznaju i hoće da pomognu u tom projektu. I mislim da Starčevo u tome prednjači.
Starčevo već neko vreme želi da prikaže Starčevačku kulturu u nekom prostoru. Kako će te Vi u tome pomoći?
- Kada sam došla na mesto gradskog većnika za kulturu i informisanje ideja je bila da na neki način pomognem da se Muzej adaptira posle toliko godina i da njegovo funkcionisanje na čast svih Pančevaca. Znate da on već dugo teško funkcioniše. Ideja mi je da neko kulturno nasleđe ponovo zaživi najlepšim sjajem. Prvo da Pančevci budu upoznati sa tim šta sve Narodni muzej poseduje, da pogledamo depoe i sve ono što je kulturno blago, ne samo Pančeva, nego regiona, Evrope i sveta. U tom smislu je ideja da se na neki način i Starčevo uključi u ceo taj projekat sa poznatom Starčevačkom kulturom. U jednom neformalnom razgovoru sa Petrom Andrejićem, izrazila sam želju da pomognemo kao Grad, budžetom za narednu godinu finansiramo jedan prostor. On mi je rekao da već postoji jedan prostor, koji će se prilagoditi tome i tu će postojati mesto gde će se izlagati ono što jeste Starčevačka kultura. Naravno, ne u onom obimu koje poseduje Narodni muzej već delovi koji budu dovoljno atraktivni i zanimljivi i koji mogu da stanu u taj prostor. Grad bi pomogao adaptaciju tog prostora. Odatle bismo krenuli da se ozbiljnije bavimo Starčevačkom kulturom jer ona nije tretirana na onaj način na koji je potrebno i na onaj način na koji svet tretira ovu kulturu i kakav odnos imaju prema civilizacijama koje su tako stare. Mislim da je naša odgovornost da mislimo o nečemu što ima takvu vrednost.
Kakav je plan za narednu godinu?
- Sledeće godine je u planu sređivanje Narodnog muzeja, to je kapitalna investicija, koja zahteva finansiranje i održavanje te zgrade, kao i adaptaciju. To su veliki projekti. Mislim da treba dve-tri godine da se Muzej privede nameni kako treba i da bude otvoren za sve građane. Dogodine nas očekuje “Bijelane“, sad u novembru imamo DŽez festival, Etno festival. Sve ono što je i do sada bilo značajno će se nastaviti i naredne godine.
Hoće li naš grad na kraju dobiti legat poznatog slikara, Pančevca Bate Mihajlovića?
- Grad je učinio sve što je mogao. Obezbedili smo prostor (bivša zgrada “Pančevca“), tehnički je opremljeno sve osim video i alarmnog sistema, koji će se montirati kada budemo dobili zvanično obaveštenje od porodice da će radovi stići u nekom periodu od tri meseca. Čeka se da na sudu porodica nasledi imovinu, slike i dela. Nakon toga će formirati fondaciju, koja će potpisati sa Gradom ugovor i prebaciće slike. NJegovi naslednici su bili da pogledaju prostor i koliko sam shvatila to će biti u narednih mesec-dva. Po tom obećanju ćemo mi naredne godine imati slike Bate Mihajlovića u gradu.