Mediji! Baš drmaju ovih dana, meseci, godina našom izuzdrmavanom zemljom. Pre svih oni žućkasti, estradni, kuloarski, jednom rečju - tabloidni! Sve radnje rade - prozivaju, presuđuju, hapse i linčuju! Dobro, kao što još uvek ima normalnih ljudi, ima valjda i normalnih medija! Nade radi, dobili smo još jedan lokalni, elektronski...
U epizodi: Ružičasti ekran
Tračoslava (ispred izvesne dične nam kulturne Ustanove): - I što veliš, dobri komšo?! Di li im je tija studio? Jal sam lepa?
Šeširdžija (s papirima pod miškom): - Jes, jes, slatka moja komšinka, imadu da ljosnu u nesves’ kad te vidu! Nego, misliš da ćedu da nas primu? E, ondak bi sve izdivanio naglas - i za suncokrete, i za zakup zemlje, i za komšiju što je izor’o atarski put u pete duži... Tračoslava (ubeđeno): - Ima da nas primu, pa sve u šes’! Što imam novi tračevi, dan-noč da vezem ko singerica. I sve se razumevam u ’oroskop, brez čeg’ se ne može zamisliti program na televizor.
Grmalj (s flajkom pod miškom, pred ulazom u Ustanovu): - Hik, đe ste to zaždili, jadni! Pa, jošte ne radi ta TV firma. Plus, doš’o sam pre i važniji sam od sviju vas. Kaki ororskop, kaki seljaci, politk’a je danaske bitnija od sveg...
Tračoslava (drčno): - Ijuu, koji si mi političar, pijanduro nijedna! Ne izbivaš iz bircuza...
Grmalj: - O, glupe ženetine! Da se razabireš u muške stvari, znala bi da se sve rešava u kavani. A, ja sam ti, kak’ se veli, kurdinator od sviju kavanski’ služaba. Ma, ću da budnem urednik od ovi televizor...
Sponzorojka (sva namunjena, nailazi lomeći beton štikletinama): - Zn’či, jel ovde negde televizija? Ja došla se prijavim na neki kasting za voditeljku, jeee! Bruka kapiram sve fore oko tih fešen selekšena i svih varijanti šopinga. Ja sam vam, ono-kao, modni ekspert za medalju!
Grmalj: - Eee, muka mi od ti esperti! Samo fale jošte stručnjaci za krpet’ne i štikle od po’ metra. Nema pare ni da se je ’leba, a oni će da mame mladež na neke skupe čtipke. Negda se znalo -vazda svi u jelek, anteriju i opanci. Nema lepše i zdravije za tijelo i noge... E, vala, dobro si pristigo!
Student (otključava ulazna vrata od Ustanove): - Izvinite gospodo, ali džabe navaljujuete - zasad puštamo sam snimke i vesti. A i kada počnemo sa sopstvenim programima, tu sigurno neće biti mesta za tračeraje, cinkarenja, lažna proročanstva, kafansku politiku...
Grmalj: - Da ne’š, more bit, i operu da mi pušćaš?! E, odnak bolje i da ne odbravljivaš...
Student: - Samo se vi rugajte, ali biće to ozbiljna i profesionalna televizija, bez tabloidnih, estradnih i rijaliti gadosti. Da ne biste možda i “Farmu“..?
Šeširdžija (oduševljeno): - E, ta ti je dobra, derane! Ako zatrebuje, baš u kočine imam poneko utovljeno svinjče! Dam ispod cene...
Grmalj: - I jesi pros’, ni ti to stočna zadruga! Ne pratiš modu - svinjet’na je čis’ ’olesterol! Sinak je mislio na farmu od zmije, krokodili i drugi zverovi, što gledimo svako veče na one nacionalne televizore.
I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da gledaju razne opštenaredne ružičaste televizije, u nadi da će im jednog dana biti malo ružičastije pred očima.

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je ovih dana počela jesen rujna, beru se kukuruzi, prave lepi koncerti u katolikoj crkvi, četvrtkom prikazuju interesantni filmovi u Domu, a od polovine septembra, preko kablovske mreže “Fokus-net“, može se pratiti “Starčevo info-kanal“! Mašala...