U ovom i narednim brojevima Starčevačkih novina imaćete priliku da se upoznate sa svojevrsnim etnografskim zapisom - putopisom o Starčevu, objavljenom 25. oktobra 1931. godine u 286. broju vojvođanskih dnevnih novina Jugoslovenski dnevnik. List je za tadašnji društveno-politički kontekst bio prorežimski orijentisan, te izrazito obojen jugoslovenskim nacionalizmom. Autor teksta, Toša Iskruljev, bio je državni činovnik i stoga je njegovo jugoslovensko opredeljenje logično i razumljivo. Ma koliko bila jasna njegova ideološka pozadina, autorovih preko pedeset tekstova objavljenih u vidu feljtona koji je nosio naziv "Kroz naš južni Banat", veoma živo opisuju tadašnje prilike u mestima naše regije i predstavljaju nezaobilazan izvor pri svakom ozbiljnijem proučavanju prošlosti.

"Po odlasku Turaka iz Banata 1716. godine u Starčevu je bilo samo Srba, i to vrlo malo. Ovi su živeli po zemunicama, a bogosluženje su obavljali pod šatrama. Oni su se naselili uzduž vode, uzduž rita, koji se onda protezao od Dunava, pa čak ovamo, jer Dunav onda ovde nije imao svoj nasip, već čim je malo narastao, on se nalio i voda je onda slobodno tekla na sve strane. Ovi Srbi ovde, koji su živeli, u to vreme radije su se bavili ribolovom i lovom na raznu divljač, nego zemljoradnjom. Spominje se da su Srbi svi odlazili na rad u rit, a kod svojih koliba su ostavljali samo jednog starog čoveka da pazi na decu, na žensku čeljad, pa i na imovinu. Putnici, koji su pored ove kolonije prolazili, uvek su od ljudi videli samo tog starog čoveka, koji je tamo, kao neku vrstu straže vršio. I po tom starom čoveku, cela ova kolonija dobila je ime: Star - čovek, koji se naziv u toku vremena polako izmenuo u Star-čova, pa najzad u Starčevo, kako se i danas zove.

Mađari pre rata prekrstili su ovo selo u Tarčo. Na mapi rađenoj 1723-1725 godine spominje se kao Starčova u pančevačkom okrugu. Kasnije su Srbi pristizavali u većim grupama ovamo. Ali ono je u glavnom kolonizirano za vreme Marije Terezije, koja je vladala od 1740-1780. Onda su ovamo došli i Nemci i to 1765. godine. Oni su se doselili iz Badena, Virtemberga, Švabske. Svaki Nemac dobio je plac za zidanje kuće, dalje 1 kravu, 1 par konja, 1 ili dve sesije, a neki samo pola. Dobili su i nameštaj, pa posle crkvu, školu itd. I Hrvati su onda došli ovamo. Došli su iz Like, iz Hrvatskog Primorja i iz okoline Petrinje i Gline. Oni nisu bili plemići, niti predijalci, kletvenici, već slobodni građani. Kad su Hrvati ovamo došli, oni su od države dosta zemlje dobili. Svaka kuća je dobila po 1-2-3 pa i više sesija. Jedna sesija je bila velika po nekima samo 32 jutra, kao što su i danas svešteničke sesije. Međutim drugi tvrde, da je onda sesija imala 42 jutra. Hrvati su u Starčevu onda bili vrlo bogati. Ali raskalašnošću i lakomislenošću svojom, stari Hrvati ispustiše zemlju iz svojih ruku. I ako su nekad Hrvati u Starčevu najbogatiji bili, danas su oni najsiromašniji. Zemlje vrlo malo imaju. Oni su ljudi prostodušni, poslušni, ali vrlo lakomisleni. Čast izuzecima! Pobožni su, i nedeljom posle podne odlaze na večernje, a odavde veliki deo u birt, gde mnogi i do ujutru ostanu.
(nastaviće se)