Nakon raznih akcija u borbi protiv pušenja i alkohola, malo ko je verovao da ćemo doživeti da nam neko brani da pijemo mleko! Za to su krivi suša, kukuruz i, nadasve, famozni aflatoksin. Ipak, kao i uvek kod nas stvari nisu do kraja jasne, a u sve to se (ah, užasa!), kao i uvek, umešala politika, taj naš “omiljeni“ jahač apokaslipse...

U epizodi: Može kleka ’mesto mleka!

Tračoslava (u izvesnoj lokalnoj prehrambenoj prodavnici): - I šta nam valja činiti, komšo moj dobri? Koje sad mleko nije zatrovano, zatrovale im se duše brezbrazne.
Šeširdžija (izbezumljeno zagledan u rafove s mlečnim proizvodima): - Bre, komšinka, di ti ja to znadem! Pa, jel vi’š da sam prop’o na mrtvo ime! Malo što mi sve izgore letoske, a sade i ovaj belaj... A, taman sam se ponad’o kad reknuše da ćedu da uloživadu u stočarstvo... Ja ti na sajam u Debeljaču nabavio pet rasnih simentalki i da vi’š kako im iz vimena poteklo ko iz kabla. Al, ne da se seljaku da pošteno zarađiva... Ijaooo, kukuu...
Tračoslava (zagrli ga utešiteljski): - Nemo, lepi komšo, šmrc, srce mi se na šestoro cepa! Ma, će da bide dobro, jal je rekno oni ministar s mongolsku facu, da ti je to neka provokacija...
Grmalj (stavlja litraču kleke u korpu): - A jes, sve su ti to belosfetski muvljuzi namislili da nas satru, sunac im nji’ov! Al’, ne davamo se mi zlotforima, jer dok je nama ove mučenice ljute, mogu nam prhnut kroz pendžer. I što će nam i to mlijeko, pa moju kleku i bebe mogu pit’...
Sponzorojka (naiđe namunjena ko za grand-paradu, praćena oblakom bezobrazno skupog parfema...): - Izvinite, mis’im ono, koja je to frka s tim otrovima, jeee?! Ako to važi i za mleko za telo, smoriću se za medalju. I s čim sad da se mackam, kad je moja nežna koža bruka navikla na mleko sa ureom i laktatom, jeee...
Grmalj: - Mala, mala, ja t’ velim da ti je prepečen’ca najboljiji melem, a od tija budlašt’na, ak’ se ne upametiš, ima da t’ poiskakuju kraste, mahov’ne i gljiv’ce. Te stranske zafrkavancije ti je uvez’o oni, kak se veli, lobi za gen... Ski modfi... Ufff... Student (zagledan u pakovanje jogurta): - Kaže se genetski modifikovani organizmi! Da, čim nema pravih odgovora na jednostavna pitanja, onda vlast gleda da zakomplikuje stvar, a za tu namenu uvek legne neka zaverenička priča. Grmalj (iznervirano otvori kleku i cvrcnu usred radnje): - E, ti’š men’ pripoveedat’! Pa, jašta da su nam podval’li, kao što su nas tukli onim sirotanskim uranijumom i ubac’li nam bube zlat’ce, cverglane, crviće i drugu žgadiju, hik, blurp... I sve to im bi malo, pa nam sad tija alfa... Metnuše u kuruze...
Student: - Još ćemo “tuđina“ i zbog aflatoksina tužiti međunarodnom sudu za ratne zločine. Najlakše je sve svaliti na strani faktor, a za to vreme mi treba da “poslušamo“ ministarku i “sami odlužimo“ da li ćemo piti neispravno mleko. Pa i ako je otrovno, kako kaže, “dve, tri čaše i nisu problem“...
Grmalj: - Pa šta, malo otrova dođe t’ kao kakvo pelcovanje i valja za zdravlje junačko! Aj’ ti men’ živio, glu, glu, hik!
I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno i “pomalo“ zatrovani, nastavili da iščekuju bolju budućnost...

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim duva vetar, odvijaju se radovi na prečistaču i kablovskoj, odbojkaški “Borac“ je u gornjem delu tabele, fudbaleri remiyirali protiv pančevažkog “Dinama“, održani su Dani Venecuele, a zaposleni u AD “Vovodina“ nestrpljivo čekaju svog spasitelja iz Emirata. Samo, valjda zbog aflatoksina neće praviti problema oko farme?!