Razgovarali smo sa Stevanom Milutinovim, prekaljenim proizvođačem zdrave hrane.

Koje proizvode iznosite na pijacu i šta uopšte uzgajate?
- Proizvodim povrće u svojoj bašti, pa jedan deo koristim u ishrani, a drugi iznosim na pijacu. Gledam da iskoristim celu površinu u bašti, da ne bi ostala prazna. Inače, na pijacu donosim malo krompira, luka, pasulja i druge proizvode kada im dođe vreme.
Obrađujete li zemlju za ratarske kulture?
- Ranije sam radio, ali pošto sam sada ostario i ne mogu više time da se bavim, dao sam oko petnast lanaca zemlje u zakup.
Kako ste zadovoljni prodajom na starčevačkoj pijaci?
- Prodaja ide slabo. Nema mnogo kupaca, a i pijaca se brzo raziđe. Posle devet sati ovde više nikoga nema. Nekada je pijaca trajala do podneva. Ipak, mora da se radi i ja ne odustajem.
Izlazite li na pijacu redovno, tokom cele godine?
- Izlazim dok imam robu za prodaju. To nije tako često, ali kad god mogu, nije mi teško da dođem.
Može li od poljoprivrede da se živi?
- Može da se živi, ali mora mnogo da se radi. Samo velike površine donose neku zaradu. To mladi ljudi moraju da znaju i jedino tako mogu da imaju neku računicu. Sa malim površinama nema zarade.

Aktuelno

Žetva pšenice je završena. Poslednji tropski dani vegetacije nisu značajnije uticali na smanjenje prinosa ove žitarice, kao što će to ove godine svakako biti slučaj sa okopavinama. Prinos je nešto bolji u odnosu na prošlu godinu i kreće se u proseku od 5-5,5 t/ha. I ove godine su se najbolje pokazale domaće sorte, mada je zanimljivo istaći da je sorta “apač“, koja je svuda u okolini podbacila, u starčevačkom ataru dala preko 5 t/ha, uz odličan hektolitar. Slično je bilo i sa “balatonom“. Očekuje se da tokom avgusta pšenica poskupi jer će svakako biti deficitarna roba s obzirom na male setvene površine i količine hlebnog zrna koje neće zadovoljiti domaće potrebe. Jul mesec je za nama, a zabeležene tropske temperature su prevazišle sva očekivanja. U kontinuitetu su nam dve trećine ovog meseca priuštile nepodnošljivu vrelinu, bez padavina, sa dnevnim temperaturama koje su često dostizale 40°C. To se najnegativnije odrazilo na stanje kukuruza što će usloviti neminovno smanjenje prinosa zrna za 50-70%. Ukoliko ovakvo vreme potraje, moguće je da ostanemo bez kompletnog roda kukuruza i soje ove godine. Ova situacija uzrokovaće nestašicu i poskupljenje mesa na domaćem tržištu.

Savet

Jedna od značajnih mera je suzbijanje korova na strništima. Dominantni višegodišnji korovi na ovim površinama su divlji sirak, palamida, pirevina, zubača i poponac. Najefikasnija borba je hemijsko tretiranje kako bi se sprečio razvoj korova iz rizoma, a to je važno i zbog sledećeg useva u plodoredu. Korovske biljke se na strnjištu tretiraju kada su u fazi porasta do 20-30 cm, pre cvetanja. Herbicidi koji se nalaze na raspolaganju su totalni herbicidi na bazi aktivne materije glifosata. Na tržištu se mogu naći: glifosav, glifomark, glifogal, clinic, glifol, sirkosan, roundap, bingo, dominator i drugi. Količina preparata za koji su se proizvođači opredelili zavisi od vrste korova koji dominiraju. Ako je u pitanju divlji sirak, onda treba koristiti oko 5 l/ha preparata. Za poponac, palamidu, trebalo bi povećati količinu na 6-7 l/ha, a ukoliko dominiraju divlja kupina i zubača, onda 8 l/ha. Posle tretiranja ne treba obrađivati zemljište oko tri nedelje da bi preparat dospeo do rizoma. Posle tretiranja može se sejati bilo koji usev jer posle primene ovih preparata biljke usvajaju herbicide preko zelene mase i nema ostataka u zemljištu. Naravno, još jednom apelujemo da ne spaljujete žetvene ostatke. Tim postupkom ne činite uslugu zemljištu, a istovremeno dovodite u opasnost živote ljudi i okolinu.

Zanimljivost

U Srbiji se velike količine biljnih ostataka iz ratarske proizvodnje na razne načine uništavaju ili neracionalno koriste. Minimalna očekivana količina biljne mase (slama, kukuruzovina, seno i dr.) u ovogodišnjoj ratarskoj proizvodnji je oko 10 miliona tona. Ukoliko bi se samo 15% ove količline briketiralo, dobilo bi se oko 1,5 miliona tona briketa, koji zamenjuju 1,25 miliona tona ogrevnog uglja ili preko tri miliona kubnih metara drveta. Najveći izvori ove vrste energenata su u Vojvodini, Mačvi i braničevskom regionu. Iskustva evropskih zemalja upućuju na to da proizvodnju briketa treba da organizuju ratarska gazdinstva koja raspolažu sopstvenom sirovinom jer deo proizvedenih briketa mogu koristiti za sopstvene potrebe. Takođe, najrealnije je da kupci i potrošači briketa budu termoelektrane, energane i kotlarnice koje koriste čvrsta goriva za proizvodnju električne ili toplotne energije, tj. budžetski potrošači. Poljoprivrednici proizvodnjom briketa zatvaraju proizvodni ciklus jer finaliziraju svoju sirovinu. Ratar ulaže sredstva za kombajniranje, presovanje i uklanjanje bala s njive. Briketiranjem se ta ulaganja vraćaju tako što ne mora da kupuje druge energente za zagrevanje, a prodajom briketa može ostvariti značajne prihode. U Srbiju su već uvezena dva postrojenja za briketiranje slama kapaciteta 420 tona godišnje i kukuruzovine za proizvodnju do 9.000 tona briketa godišnje. Za očekivati je da će država početi da stimuliše korišćenje obnovljivih izvora energije i očuvanje životne sredine, što bi poboljšalo ekonomiju poslovanja ratara. (tekst preuzet iz “Poljoprivrednika“)

Tržište

Paradajz............60-80-100 din/kg
Crni luk.................. 40-50 din/kg
Beli luk...................... 300 din/kg
Paprika............ 60-80-100 din/kg
Krompir.................. 30-35 din/kg
Kupus............................. 40 din/kg
Kupus (rasad)............. 3 din/kom.
Boranija..................... 150 din/kg
Krastavac................ 35-40 din/kg
Šargarepa.....................50 din/kg
Tikvice................... 25-30 din/kg
Jaja........................10-11-12 din/kg
Mleko (kozje)........... 70 din/lit.
Sir (kozji).................. 350 din/kg
Sir (kravlji)...... 250-300 din/kg
Pilići domaći...35-50 din/kom.
Breskve......................... 80 din/kg
Kruške......................... 80 din/kg
Kajsije......................... 120 din/kg
Banane.................... 80-100 din/kg
Dinja.............................. 40 din/kg
Lubenica................. 25-30 din/kg
Med....................... 400-450 din/kg


Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.