Starčevačka voda za piće potpuno ispravna
- Južna naselja su se potpuno priključila 2001. godine. Prvo naseljeno mesto koje je priključeno na gradski vodovod bilo je upravo Starčevo.

Koliko je buxetom Pančeva izdvojeno za investicije na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži i za poslovanje JKP-a “Vodovod i kanalizacija“?
- Skupštinskom odlukom Grada Pančeva za 2012. godinu dobili smo nešto više od 11 i po miliona dinara za održavanje atmosferske kanalizacione mreže i blokovske kanalizacije. To su dve stavke koje idu paralelno i određene su posebnim programom. Od 2004. godine nam je predato na održavanje atmosferska kanalizacija Pančeva i u okviru tih delatnosti održavamo slivnike, atmosfersku kanalizaciju, ali u održavanje ne spada i rekonstrukcija te kanalizacije, jer atmosferska kanalizacija nije naše osnovno sredstvo. Ona pripada Gradu, a građani ne plaćaju ovu uslugu Vodovodu kao preduzeću koje je za to nadležno da ga održava, već kroz neka komunalna opremanja ili takse snose troškove za njeno postojanje. Blokovska kanalizacija se odnosi na blokove zgrada. Prilikom izgradnje zgrada, priključivanje na gradsku fekalnu kanalizaciju rađeno je tako da su se blokovi sami priključivali i “Vodovod“ nije učestvovao u kanalizaciji, već investitor koji je gradio zgradu. On je radio svu infrastrukturu i privode za samu zgradu ili blokove, na primer, “Novi Svet“, “Pepeljare“, “Tip Stanko“ itd. i ti blokovi sada predstavljaju problem, posle dužeg niza godina kada je njihovo održavanje svedeno na minimum. Dolazi do niza problema u zagušivanju, začepljenju itd. Građani nisu svesni da je to nešto što ne pripada “Vodovodu i kanalizaciji“. Kad imaju problem zovu nas, međutim, taj blokovski razvod je nešto što pripada zgradama, jer i zgrade imaju svoje parcele, imaju vlasništvo i to je sasvim drugačiji vid svojine nego što je to bilo pre nekih trideset godina.

Na gradski vodovod priključeno je i Starčevo. Koje su obaveze JKP-a “Vodovod i kanalizacija“ prema južnim naseljima?
- Južna naselja su se potpuno priključila 2001. godine. Prvo naseljeno mesto koje je priključeno na gradski vodovod bilo je upravo Starčevo. Ono je imalo svoje bunare i nezavistan sistem snabdevanja vodom, 1988. godine izgrađena je vodovodna mreža i dobijena upotrebna dozvola i onda je Starčevo priključeno na gradski vodovodni sistem. Vodovodni sistem ka južnim naseljima počeo je da se radi od 1986. godine i tu su uključeni i Omoljica, Banatski Brestovac i Ivanovo. Ivanovo je poslednje mesto koje je priključeno na vodovod upravo zbog toga što nisu imali svoju mesnu mrežu, nego je ona izgrađena 2001. godine posredstvom donacije francuske Humanitarne organizacije za pomoć zemljama koje su bile manje razvijene u tom periodu. Na gradski sistem sada su priključeni stanovnici sva ova četiri južna naselja. To je blizu 30 hiljada stanovnika koji koriste isključivo pančevačku vodu za piće koja je kontrolisana.

U kakvom stanju je ta vodovodna mreža i zahteva li neke investicije?
- Prioritet je ipak vodovodna mreža u gradu i gradsko jezgro, pogotovo zato što je ona i starija i građena je početkom 60-ih godina prošlog veka. Vodovodna mreža u Banatskom Brestovcu i Omoljici građena je 70-ih godina i u lošem je stanju kada su u pitanju neki priključci. Mreža u samim ulicama je u solidnom stanju. Sve je to urađeno po standardima i klasifikaciji dobrih tehničkih normativa, ali dešavaju se kvarovi, najviše na priključcima ili kada dolazi do nekih posebnih radova. Recimo, kada se radila gasifikacija ili izgradnja telekomunikacione mreže ili se radi elektrifikacija nekog dela naseljenog mesta onda dolazi do oštećenja vodovodnih instalacija. Sama mreža u naseljenim mestima je solidnog stanja, o čemu svedoče i naši mesečni izveštaji sa terena. Havarije su eventualno na priključcima, ako neki spoj nije urađen adekvatno i havarije su posledica trećih lica, izvođača, koji na datom mestu naprave neki problem tako što probiju cev na vodovodnoj mreži.

Kakvih je bilo havarija u poslednjih nekoliko meseci i ko ih je uzrokovao?
- Ove godine smo imali manji broj havarija. Konkretno, zbog gasovoda u Vojlovici i Strelištu, a u južnim naseljima nisu bili intenzivirani radovi da bismo tako nešto mogli da primetimo. Ranijih godina je bilo, kad se radila kanalizacija, pogotovo u Starčevu. Više puta je dolazilo do isključenja, jer smo više puta imali havarije na vodovodnoj mreži upravo zbog izgradnje kanalizacije, prerade, radovi na bajpasovima, na vodovima koji su obezbeđivali uredno snabdevanje građana Starčeva sa vodom. Prošlog leta smo imali jednu veću havariju prema Šumicama, ona je sanirana bez problema, a nakon toga većih problema nije bilo.

Koliko Starčevci redovno plaćaju račune za vodu? Kakav je procenat naplate?
- Starčevo je vezano za gradski vodovodni sistem i račune primaju kao i svi ostali građani koji su priključeni na našu mrežu. I oni račune plaćaju putem banaka, pošte ili u našoj naplatnoj službi u Pančevu. Stepen naplate računa je blizu 70% što je zadovoljavajuće. Tu nema nekih većih problema. Omoljica ima svoju manju ispostavu, s obzirom da se u tom mestu nalazi naša crpna stanica, gde je locirano jedno naše istureno odeljenje, ekipa koja otklanja kvarove, a Starčevo je bliže samom Pančevu. Na osnovu “Sistema 48 sati“, sistema za praćenje i kontrolu rada javnih preduzeća, ne bih mogla da kažem da su Starčevci upućivali neke žalbe ili imali pitanja o poslovanju našeg preduzeća.

Hoće li voda u Starčevu poskupeti i kada?
- Na novu cenu vode građani će moći da računaju početkom sledeće godine i to nije nešto što je “Vodovod“ uspostavio. To je praćeno programom Nemačke razvojne banke koja nam daje donaciju i kreditna sredstva za izgradnju i proširenje vodovodnog sistema u cilju smanjenja gubitaka u njemu i proširenje mreže ka severnim selima. Postoji jedan protokol i memorandum, tarifni model o formiranju cena. Pre dve godine povećanje je bilo 35 procenata, početkom ove godine 25, tako da je kubik vode sada 46 dinara bez PDV-a, a kanalizacija 36,75 dinara bez PDV-a. Do kraja ove godine neće biti poskupljenja vode. Taj protokol sa bankom nije potpisao samo “Vodovod“, nego i Vlada RS i Grad Pančevo kao jedan od učesnika ovog programa. Povećanje cene vode može se planirati samo početkom sledeće godine u skladu sa odobrenjem Skupštine grada Pančeva i verifikovano od strane Vlade Republike Srbije.

Da li se deo tog aranžmana sa Nemačkom razvojnom bankom odnosi i na Starčevo?
- Realizacijom tog programa biće poboljšan sistem vodosnabdevanja Pančeva, u smislu izgradnje rezervoara od pet hiljada kubika koji će stabilizovati rad vodovodnog sistema i rekonstrukcije čeličnog cevovoda “fi 800“ koji prolazi kroz područje Gradske šume koji baš direktno utiče na snabdevanje južnih gradskih naselja vodom, kao i rekonstrukcija elektroenergetskog napojnog kabla koji obezbeđuje uredno snabdevanje vodom samog postrojenja i bunara. To je nešto što utiče na sve korisnike vode za piće, pa samim tim i na građane naseljenog mesta Starčevo. Posebna investicija koja bi se odnosila na Starčevo, ne postoji.

Kakav je kvalitet vode za piće u gradskom vodovodu i kvalitet vode javnih česmi?
- Javne česme postoje u samom gradu, ima ih i u naseljenim mestima. Starčevo, na primer, ima dve javne česme. One nemaju onu ulogu koju su ranije imale. Bile su alternativni vid vodosnabdevanja, jer su postojali delovi grada gde nije bilo vodovodne mreže ili su građani bili takvog socijalnog statusa da u tom trenutku sebi nisu mogli da priušte vodu sa gradskog vodovoda. Te česme su ostale da funkcionišu i danas. NJihov broj je mnogo manji nego pre tridesetak godina i sveo se na deset česmi u gradu. Građani ih koriste kao osveženje tokom letnjih meseci, ali one danas prvenstveno služe kao identifikacija kvaliteta vode u sistemu. Nama Gradski Zavod za javno zdravlje u Pančevu vrši kontrolu vode svakog meseca. Te javne česme uglavnom su lokacije na kojima se prati kvalitet vode u mreži i odakle su uzimaju uzorci. Tokom 2011. godine imali smo potpuno zadovoljavajući kvalitet vode za piće, a i prema poslednjem izveštaju Zavoda za javno zdravlje iz maja meseca, voda je potpuno ispravna i građani ne bi trebalo da brinu zbog nekih problema koje bi mogla da izazove upotreba vode. Građani mogu slobodno da je piju ili da je koriste za neku drugu vrstu sanitarne usluge.

Kako se Starčevci odnose prema vodi za piće?
- Jednako kao i ostali potrošači. S obzirom na ovakvu cenu vode prestalo je i zalivanje bašti. Za zalivanje koriste neke svoje stare upojne bunare gledajući da tako prištede sebi neki trošak, jer hlorisana voda mnogo više košta. Starčevci su deo gradskog jezgra i moram da ponovim da je njihova mreža izgrađena 1988. godine, da je novija u odnosu na sva ostala naseljena mesta i samim tim imaju i bolji kvalitet. Ranijih godina je potrošnja vode znatno bila povećana u letnjim mesecima, a sada je to smanjeno. Smanjeno je i zato što industrija troši mnogo manje vode, jer se pogoni industrije zatvaraju. Takvo je ekonomsko stanje društva, pa je i manja potrošnja vode. Građanstvo učestvuje 85% u potrošnji. Tu možemo da primetimo i blagi racionalniji odnos prema potrošnji, sveli smo se na proizvodnju vode kakvu smo imali 1984. godine. Dve hiljadite godine potrošnja je bila 14,5 miliona kubika vode godišnje. Ove godine je deset miliona, kao i 1984. godine, s tim što je pre skoro trideset godina raspodela potrošnje vode između industrije i građanstva bila sasvim drugačija. Građani su trošili 45%, a industrija 55% vode, a danas građani troše 85%, a industrija svega 15% proizvedene vode.