Naši mladi košarkaši
Mitar Andrić je rođen 1999. a njegov brat Vladan 2001. godine. Učenici su Osnovne škole u Starčevu, a obojica treniraju košarku za Košarkaški klub “Borac“. Trener Zoran Kokanović je u njima zapazio perspektivne talente za ovaj sport i jedni su od zaslužnijih za timski uspeh košarkaškog kluba u našem mestu u ligi mlađih pionira. Pred njima je još mnogo utakmica i smernica a kako će teći njihova karijera ostaje samo da čekamo.

Mitre zašto si se od mnogobrojnih sportova odlučio za košarku?
- U drugom razredu osnovne škole većina mojih vršnjaka se već odlučila za aktivno bavljenje nekim sportom. Uglavnom svi odaberu folklor koji je jako popularan u našem mestu ili odbojku, karate... Mene je zanimala košarka i rešio sam da aktivno počnem sa treninzima. Svidja mi se kakvo je raspoloženje u klubu i druženje sa igračima, sada smo se ugrali i lagano ali sigurno postižemo rezultate što nas još više vezuje za ovaj sport. Uvek postoje porazi i pobede što nas motiviše da dajemo svoj maksimum.

Kakva je trenutna situacija u takmičarskoj sezoni?
- Sezona je počela u oktobru mesecu i zasad je suviše rano prognozirati šta će biti na kraju. Igramo u Južnobanatskoj ligi i trenutno se nalazimo na 4. mestu. To je odlična pozicija. Za nekoliko dana igraćemo utakmicu u Banatskom Novom Selu a već dve utakmice smo odigrali u gostima. U klubu i među drugarima je odlična atmosfera, imamo poverenje u trenera trudićemo se da ponovimo uspeh od prošle godine.

O kakvom se uspehu radi?
- Godine 2010. smo bili prvaci Južnobanatske lige za mlađe pionire sa 13 pobeda i jednom izgubljenom utakmicom. Svrstani smo među 12 najboljih ekipa u Vojvodini, u grupi “A“ smo bili na četvrtom mestu. Pošto samo dve ekipe idu dalje, nama se nije posrećilo pa smo ispali. Kasnije smo igrali prijateljske mečeve u Starčevu, Opovu, Pančevu, Banatskom Novom Selu... Održavali smo kondiciju i uigravali se za ovogodišnju sezonu.

Vladane ti si rođeni brat Mitru. On je imao veliki uticaj na tebe?
- Krenuo sam bratovljevim stopama od 2007. godine kada sam se upisao u košarkaški klub. Sada smo zajedno na terenu a i mislim da imamo veliku prednost zato što smo uvek zajedno pa možemo i kod kuće da razrađujemo taktiku igre i vežbamo.

Reci nam nešto o zajedničkim uspesima?
- Osvojeno četvrto mesto na Svetosavskom turniru u Osnovnoj školi “Isidora Sekulić“ je svakako naš zajednički uspeh i uspeh celog tima. Mitar je pomenuo da smo bili prvaci Južnobanatske lige. Bilo je tu još dosta dobrih utakmica, pobeda i poraza ali držimo se timske igre, to je ključ svega.

Šta bi voleo da budeš kada porasteš?
- Voleo bi da budem policajac, inspektor. Volim filmove i serije u kojima su glavne uloge policajci. Naravno treniraću košarku možda i od toga nešto bude, ima još dosta vremena za odluku šta ću biti kada porastem. Vrlodobar sam učenik a omiljeni predmeti su mi fizičko vaspitanje i računari- informatika. Omiljeni sportisti su mi Kobe Brajant i Jan Veseli.

A ti Mitre?
- Neodlučan sam šta bi bio kada porastem, voleo bi da istrajem u košarci ukoliko bi to bilo moguće. Voleo bi da igram košarku za klubove kao što su “Barselona“, “CSK“, “Panateneikos“, ali za sada sam samo u ligi mlađih pionira, treniraću i truditi se idalje pa šta bude.

Zorane vi ste trener mlađih pionira? Kako vi sagledate situaciju u klubu?
- Najpre bih pohvalio svu decu u timu, stvarno se ponosim njima. Deca su u sigurnim rukama jer sam nosilac crvene licence što je najviši trenerski standard u košarci i u Srbiji. Završio sam Sportsku akademiju u Beogradu i redovnim školovanjem stekao zvanje trenera. Cilj je da što više dece privučemo sportskim aktivnostima i motivišemo ih da se zdravo razvijaju, u klubu je atmosfera vrlo pozitivna i među decom vlada pravo drugarstvo. Išli smo na pripreme na Divčibare, zbog utakmica idemo na razna putovanja. Novi Sad, Bačka Palanka, Futog, Ruma, Subotica ... takve stvari su jedna prava avantura za decu tog uzrasta a da ne pričam o pobedničkoj želji i zalaganju kakva samo deca imaju. Pored mene veliki doprinos daje i pomoćni trener Marko Erdeljanac i predsednik kluba Bojan Radosavljević. Naš zajednički cilj je da od dece u klubu izgradimo zdrave i dobre ljude, zajednički verujemo u njih.