Odbojkaši Borca su i ove godine uspeli da naprave podvig i da u veoma teškoj finansiskoj situaciji sačuvaju status prvoligaša. Iako su čitav drugi deo sezone bili u zoni ispadanja naši momci su uspeli da u poslednjem kolu pobede ekipu Obilića u Beogradu i da zahvaljujući povoljnim rezultatima nekih drugih utakmica izbore opstanak u Prvoj ligi Srbije.

Borac je tokom cele sezone igrao promenljivo i od starta se videlo da će se voditi žestoka borba za opstanak, ali se na kraju sve svelo na poslednja tri kola. Prvo je naš tim gostovao u Novom Sadu istoimenoj ekipi koja je u tom trenutku bila na drugom mestu i borila se za ulazak u Super ligu. Borcu je gubitak jednog boda značio selidbu u niži rang, ali su odbojkaši po ko zna koji put pokazali da su najbolji kada je najteže. Odigrali su momci potpuno rasterećeno i pobedili sa 3:0 i barem još malo produžili nadu.

U narednom, pretposlednjem kolu, u Pančevu je gostovala ekipa Vranja koja je cele sezone bez pobede i koja je odavno bila otpisana. I u tom meču je došla do izražaja promenljiva igra našeg tima. Pobeda je upisana ali uz dosta muke, 3:1. Uoči poslednjeg kola, Ivanjica i Vranje su bili sigurni putnici u niži rang, a preostala dva mesta su pokušavali da izbegnu tri tima - Borac, Kosjerić i Bavanište. U poslednjem meču odbojkaši su gostovali u Beogradu ekipi Obilića i još jednom odigrali sjajno i pobedili sa 3:0, i uz poraz Bavaništa u Novom Sadu izborili se da i sledeće godine igraju u drugom po jačini rangu takmičenja u Srbiji.

Za Borac su ove sezone nastupali: kapiten Darko Tomić, Marko Simijonović, Miroslav Farkaš, Nikola Radanović, Nemanja Miletić, Miloš Božović, Radovan Medenica, Dušan Jović, Milovan Milanović, Boris Žura, Uroš Milić i Milan Uzelac. Trener je kao i predhodnih godina bio Vojislav Pavlović. U prvom delu sezone u klubu je bio i Bojan Poznić, pre nego što je otišao u inostranstvo.