Sa Ljubomirom Štimcem, dugogodišnjim uspešnim privatnim preduzetnikom i vlasnikom poljoprivredne apoteke ”Ana i Aca”, razgovarali smo o počecima i razvoju posla kojim se tako dugo bavi.

Kada ste otvorili radnju?
- Počeo sam sa radom 1996. godine. Tada je bilo malo para, a mnogo entuzijazma. Meštani su se javljali i kupovali piliće kod mene.

Kakav je bio početak?
- Kao i svaki početak, bilo je skromno i teško. Imao sam samo koncentrate i neke komponente, svega oko pedesetak artikala. Danas imam 1.700 artikala i čini mi se da mi je teže nego na početku.

Vaša prodavnica je jedna od prvih u Starčevu.
- Tačnije druga, nekoliko godina posle ”Agro-Bokija” koji je začetnik ovog posla u Starčevu.

Nedavno ste promenili ime firme.
- Zvala se ”Ada”, i 13. juna bi joj bilo petnaest godina pod tim imenom.

Kakvi su vaši planovi?
- Nastaviću da se bavim ovim poslom, ako se u međuvremenu nešto drastično ne promeni. Planiram da zatvorim trgovinski krug i da posao ostavim deci, ali još nije došlo vreme za to. Vremena su teška, zakoni su rigorozni, često i nerealni, ali moramo da se prilagođavamo svakoj situaciji u društvu.

Može li od poljoprivrede da se živi?
- Može, ali mora mnogo da se radi. Velika su ulaganja, odricanja; živimo u teškim vremenima, besparica je, narod ne radi i to mnogo utiče na promet. Ipak, nadam se da će u privredi nešto krenuti na bolje i da će doći bolja vremena.

Aktuelno
Iza nas je hladan i suv period, koji je potrajao i protegao se do sredine maja, te sada konačno uživamo u toplim i sunčanim danima. April nas je “častio“ sa svega 10,5 mm vodenog taloga i prosečnom temperaturom od 13,5 C. U maju je palo tri puta više kišnog taloga. Lepo vreme je “isprovociralo“ širok spektar korova, pa je akcija zaštite i međurenog kultiviranja u punom jeku.

U Srbiji se kukuruz tradicionalno gaji na oko 1-1,5 miliona hektara. Prosečan prinos u Srbiji je na nivou 5,5-6 t/ha. Ovaj podatak govori o tome koliko prostora ima za unapređenje proizvodnje jer podizanje nacionalnog proseka samo za jednu tonu za posledicu ima uvećanje ukupnog bilansa za preko milion tona ove sve traženije sirovine. Strna žita su generalno u dobrom stanju, ali otkupna cena još uvek nije definisana. U pojedinim okolnim selima, poput Pločice na primer, preko kooperacije je fiksirana prilično visoka otkupna cena pšenice od individualnih proizvođača, čak za 26 din. + PDV. Pitanje je koliko je realno da ta cena i ostane do žetvenih dana. Žetva strnina se bliži i uskoro ćemo znati koliki će biti rod, kakve će biti cene i (ne)zadovoljstvo proizvođača.

Savet

Zemljište pod širokorednim usevima dugo vremena je nezaštićeno. Pod negativnim uticajem abiotičkih činilaca, pre svega kiše i toplote, zemljište se sabija, stvrdnjava i obrazuje se pokorica. Pojavljuju se korovi iz kasno prolećnog aspekta i značajno ugrožavaju spororastuće useve. Ovako nastali usevi najefikasnije se otklanjaju međurednim kultiviranjem i okopavanjem. Primenom međurednog kultiviranja, sa kultivatorima namenjenim samo za takve svrhe, zemljište se podseća i rastresa između redova. Na ovaj način postižu se sledeći ciljevi: uništava se postojeća pokorica i sprečava pojava nove; presecanjem kapilariteta stvara se rastresit sloj na površini zemljišta, čime se istovremeno sprečava suvišno odavanje postojeće vlage u zemljištu, kao i sposobnost zemljišta da primi nove količine vode iz padavina; smanjuje se zapreminska masa uz istovremeno povećanje poroznosti i vazdušnog kapaciteta, što pojačava aeraciju i poboljšava toplotni režim zemljišta; uništavaju se korovi iz međurednog prostora i intenzivira mikrobiološka aktivnost zemljišta. Broj međurednih kultiviranja i okopavanja zavisi od konkretnih uslova na polju i zahteva useva koje gajimo. Obično su to dva, a nekad i tri, s tim da je drugo obično dve do tri nedelje iza prvog. Efekat kultiviranja je nesporan, a istraživanja su pokazala da su dva kultiviranja najpoželjnija.

Česta je pojava da se u početnim fazama rasta i razvoja kukuruza javljaju problemi u proizvodnji. Te probleme mogu da uzrokuju niske prolećne temperature, velika količina padavina u kombinaciji sa hladnim vremenom, pojava pokorice, oštećenja od pipe itd. Pojava crvenila kod kukuruza je česta u proleće. Na ovaj način, biljka šalje signal da joj nešto ne odgovara u okruženju. Ne retko, biljke nakon pojave crvenila listova staju sa porastom ili značajno usporavaju svoj porast. Prestanak porasta ili njegovo značajno usporavanje se javlja kao rezultat nedovoljnog usvajanja hraniva iz zemljišta. Razlog za ovo može biti trenutna nedostupnost hraniva u zemljištu ili blokada korenovog sistema usled niske temperature i velike vlažnosti zemljišta. Tada je korisno upotrebiti neko od sredstava za prihranu. Fertileader Adžis je idealno đubrivo baš u periodu kada se gorenavedeni problemi najčešće javljaju. Obezbeđuje potrebe u makroelementima (azot i fosfor) kao i u mikroelementima (cink i mangan) i deluje stimulativno na korenov sistem. Fertileader Adžis se uglavnom primenjuje u fazi 5. do 10. lista kukuruza. Doza primene je 3 lit./ha.

Zanimljivost

Ukrajina je objavila plan o razvoju poljoprivredne kulture u zoni Černobilja, gde se 1986. godine desila katastrofa u atomskoj centrali. “LJudi više ne žive u Černobilju, ali se to ne može reći za floru i faunu“, izjavio je naučnik Martin Hajduk. Posle nuklearne katastrofe, priroda je bila uništena radijacijom. Černobilj je sada dom mnogih vrsta divljih životinja i retkog bilja. Naučnici iz Slovačke otkrili su da je većina biljnog sveta na tom području imuna na radijaciju. Ipak, oni ne mogu sa sigurnošću da kažu da li su biljke sposobne da rastu i razmnožavaju se u toj oblasti.

Tržište

Mladi krompir..80-100 din/kg
Paradajz............140-150 din/kg
Krastavac...................80 din/kg
Grašak......................120 din/kg
Tikvice.......................80 din/kg
Jaja..........................10-12 din/kg
Sir.............................250 din/kg
Med.....................350-400 din/kg
Banane.......................100 din/kg
Jabuke.....................30-80 din/kg
Jagode.................120-150 din/kg
Trešnje.......................80 din/kg
Bosiljak (rasad)........50 din/kg
Paprika (rasad)..........150 din.
Paradajz (rasad).......15-50 din.
Kupus (rasad)...................8 din.
Slanina....................500 din/kg


Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.