(nastavak iz prethodnog broja) Petrović - Bakarić, Stana - Mikić i sl. Postoji i špicname nastalo po mestu porekla, a glasi Krašovanovi (Krašova je grad u rumunskom Banatu), nosi ga porodica Stana. Međutim, i u Gornjem kraju je preovladalo uobičajno davanje nadimaka, dakle, prema zanimanju, ili nekom karakterističnom obeležju; Grgić - Brkini, Radočaj - Zoljar, Bujanović - Kovačevi, Pavlović - Gogini, Ivanković - Štrokini, Pihajlić - Degišini, Blaženić - Majkini, Bogović - Mikini, Rajković - Šimini, itd.

U delu Starčeva od davnina naseljenom Srbima - Donjem kraju, gotovo svaka porodica je imala svoje špicname. Familija Djurišić, kao najbrojnija, ima i najviše nadimaka; Ackov, Pušini, Djukini, Sergijini, Guskini, Bitini, Bardak, Bogoljubov, Bogosavljev, Kakini, Krecini idr. I ovde postoje podele špicnameta prema nadimcima, zanimanjima, mestu porekla i sl. Prema zanimanju se mogu navesti sledeća; Tutorovi, Štrikerovi - Milićcev, Farbarovi - Grubetić, Svirčevi - Petrov, Baštovanovi - Obradov, Subašini (od izraza subaša, što znaci poljočuvar) - Kalenderac... Prema mestu porekla je nastalo špicname Ševarlija (Ševarlije - selo u Bosni), a pripada porodici Petrović. Veliki broj porodičnih nadimaka u Donjem kraju je nastao usled ličnog nadimka nekog od predaka; Krnjini, Baganarovi, Bušovi - Škulic, Joldini - Kalenderac, Makrenini - Djorđev, Šmirini - Miletić, Pecikozini - Dimitrić, Kojin - Veličkov, Belošikanovi - Stojadinov, Djurkini - Obradov, Kruškini - Živanov, Ristini, Kurjakovi, Skelini - Stojanov, Baćini - Jakovljev, Mačkonj - Stefanov, Bubekini - Burjanović... Slede nadimci najverovatnije nastali po prizećenju, ili prelasku u drugu kuću; Kašikić - Grubetić, Nenić - Filipov, Ivanić - Babić, Pavlović - Jankov, Bulkić - Angelin. Ima i špicnameta koji se ne mogu svrstati ni u jednu od gore naznačenih grupa; Baba Jokini - Milutinov, Grudovski - Živanović i sl.

Moguće je da su neke porodice izostavljene iz spiska, a možda se negde omakla i greška. Spiskovi su bazirani na etnološkoj građi i pripovedanju starih Starčevaca. Svakako, istorijsko i tradicijsko blago Starčeva je na ovaj način sačuvano i ostavljeno generacijama u nasleđe.

Da se tradicionalne vrednosti mogu očuvati vekovima, svedoči nam špicname koje i danas postoji kao obeležje banatskog stanovništva. Stari običaji i nasleđe iz prošlosti nije nešto što nestaje samo od sebe, već smo mi ti koji smo dužni da ne dozvolimo njihovo zapostavljanje i zaborav.