Dan počinjem sa osmehom
Milica Mitić je rođena 1990. godine. Osnovnu školu je završila u Starčevu a višu Ekonomsku školu, smer ekonomski tehničar, završila je u Pančevu. Član je folklornog ansambal Doma kulture od devete godine,
u izviđačkom odredu “Nadel“ je od njegovog osnivanja i nema nameru da prestane da bude izviđač.
Smatra da svaki mlad čovek treba da radi i da se bori za svoje mesto pod suncem, iz tog razloga je pokušavala na nekoliko radnih mesta i trenutno se skrasila poslom u jednoj omoljičkoj piceriji.
Odakle interesovanje za folklor?
- Mislim da u Starčevu već decenijama postoji tradicija folklornog ansambala, a tradicija je i to da uvek mlade generacije stasavaju i dolaze na mesto starijih. Već sa devet godina sam poznavala neke devojčice koje su išle na časove folklora pa sam tako i ja krenula.
Veliki uticaj na mene imala je moja drugarica Jovana sa kojom sam provela detinjstvo, puno toga smo proživele zajedno. Same priče druženja, putovanja, festivala koje bi pričale starije generacije folkloraša bile su dovoljan motiv da istrajem.
Da li si proživela deo tih priča?
- Dobar deo jesam i srećna sam zbog roga. Svesna sam da je danas neko drugo vreme, sasvim mi je jasno da smo moja generacija i ja sa folklorom prošli u skladu sa mogućnostima. Vrlo sam zadovoljna po pitanju putovanja, gostovanja, druženja. Do dana današnjeg ostala sam član folklornog ansambla i nemam nameru ikada da prekinem.
Izviđač si takođe od malih nogu?
- Pored folklora moja velika ljubav je izviđaštvo i tu je veliki uticaj na mene imala drugarica Jovana. Kao prvo veliki sam ljubitelj prirode i onog što priroda daje, ako se nešto o njoj može naučiti, kako je zaštiti i koristiti njene blagodeti onda su izviđači pravo mesto za to.
Da li izviđači imaju neke vrste takmičenja?
- Postoji nekoliko vrsta a najpoznatiji je izviđački višeboj. Sama reč kaže da je upitanju takmičenje u više disciplina. Višeboj je ustvari jedna vrsta provere znanja, sve ono što smo naučili u ovom slučaju primenjujemo u takmičenju. Najbitnije je da nam to znanje ostaje doživotno i možemo ga uvek primenjivati.
Putovanja, druženja?
- Sam višeboj obično traje tri dana i to je prilika za druženje upoznavanje i putovanje. Nakon takmičarskog dana pali se logorska vatra i to je trenutak prave zabave. Svira se gitara, igraju se razne igre, upoznaju se novi ljudi, nakon večernje zabave i odmora započinje nov takmičarski dan. Vrhunac svega je odlazak na more gde smo stacionirani u izviđačkom kampu. Neki ljudi mi kažu kako možeš da spavaš u šatoru? Ali to i jeste najveća draž i meni uopšte ne smeta, niti patim za nekim konforom. Svake godine je najgori dan na moru onaj kad se spakujemo i krećemo kući.
Ti si sad u godinama kada treba razmišljati o poslu i egzistenciji?
- O poslu već uveliko razmišljam i stekla sam radne navike. Nakon promenjenih nekoliko radnih mesta skrasila sam se u jednoj omoljičkoj piceriji i sasvim dobro mi ide. Zadovoljna sam što radim posao u svojoj struci što obično nije slučaj kada su ženski poslovi u pitanju. Zadovoljna sam takođe primanjima iako je kod nas veliki problem što se tiče žena. Poslovne delatnosti su toliko male da se na prste mogu nabrojati a jakjo loše su plaćene. Prava je premija za ženu naći dobro plaćen posao, ja sam imala tu sreću i jako sam zadovoljna. Mislim da treba uživati u životu koliko god je to moguće jer smo sami kovači svoje sreće. Iz tog razloga sa osmehom započinjem svaki novi dan.