Napolju već hladno i tmurno. Svi stanovnici sela uveliko očekuju dolazak duge zime i prvog snega.
Ptice odlaze u toplije krajeve, a samo poneka promrzla ptičica sleti na prozor i traži hranu. Nožice joj tako crvene od hladnoće, kao najcrvenije jabuke u jesen. Životinje sakupljaju hranu i polako se sakrivaju u svoja odavno napravljena skloništa. Lišće koje je sada opalo sa drveća, uskoro će biti prekriveno belim plaštom, LJudi su počeli da lože i iz dimnjaka izlazi gusti dim. Bake platu, a deca se igraju tako srećna i vesela, pa im mali crveni oraščići poskakuju od smeha. Ne prestajem da mislim na krevet i toplu sobu. Vatra gori u otvorenom kaminu i pucketa, a ja pijem toplu čokoladu. Kada pogledam kroz prozor vidim samo pustoš. Nema Sunca, nema ptica, cveća...., svi se posakrivali u tople kućice, ljudi sede pored peći i gledaju televiziju. Ja se ne radujem dolasku zime, jer je ona jako hladna, a jedino što me obraduje svi oni divni praznici, a ponajviše Nova godina. Stariji meštani mog kraja vole zimu, jer u njoj odahnu od poljoprivrednih poslova i skupljaju snagu za sledeću godinu... Sada još uveliko rade traktori, vuku za sobom po dve tri prikolice kukuruza u poljima odzvanja jedna te ista pištava kompozicija bagera....
Na neki način, osećam dolazak duge zime i prvog snega, jer su dani sve hladniji, a ljudi je na ulicama sve manje.
Sara Jelenković 7/1