Polako prolazi jesen i približava se zima. U vazduhu se oseća približavanje najhladnijeg godišnjeg doba.

Oblaci su tmurni i vetar jako duva. Drveće je ogolelo, a grane plešu na vetru. Više nema šarenog cveća, insekti više nemaju želju da lete po poljanama, jer je jako hladno. U kaminu gori vatra, a ja pijem toplu čokolodau. Pored mene baka štrika "natikače" za mene i moju sestru. Stariji ljudi iz sela se odmaraju od poljoprivrednih poslova i rada na njivi. Deca oblače sve deblje džempere, jer je sve hladnije i hladnije. Mame dovršavaju spremanje zimnice. Meću zimnicom se nalazi kiseli kupus, spreman za sarmu koju bake prave za Božić, moj najomiljeniji praznik. Ptice su otišle na jug, medved započinje svoj zimski san, krtice se zakopavaju što dublje mogu u zemlju, a gušteri i ostali gmizavci su se posakrivali. Trava je požutela i uskoro će je pokriti sneg. Deca se raduju dolasku zime, zbog mnogobrojnih zabavnih igara na snegu, kao što su pravljenje Sneška Belića, sankanje... Takođe se raduju i Novoj godini i Božiću, ali sam sigurna da se najviše raduju zimskom raspustu. Tada neki idu na zimovanje sa školom, a neki sa roditeljima. Ja ove godine na idem nigde, jer želim da ostanem kući za Božić, moju jedinu slavu. Čekam da padne sneg, pa da sa drugarima odem na kanal blizu moje kuće, da se klizam, jer se on zimi zaledi i tamo ide puno dece.

Ja ne volim zimu zbog mnogo strvari, ali to godišnje doba ima svoje čari i deca su ipak srećna zbog toga.

Sara Deninger 7/1