Kultura

Intervju s Vericom Živković

            Na nedavno održanom Međunarodnom takmičenju za najbolju haiku pesmu, koje je organizovao Studio “Kadi“ iz Bostona, prvu nagradu je osvojila pesnikinja Verica Živković iz Starčeva. Ovo je čak 42. njena međunarodna nagrada za haiku poeziju, a njene pesme su zastupljene u mnogobrojnim svetskim antologijama.

            Verica Živković je diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju i književnu kritiku. Objavila je pesničke knjige: “Neko stoji iza tebe“, “Srp u košulji“, “Obnaženo nebo“, “Prolaznik“, “Promicanje meseca“ i “Zrela kupina“. Pesme su joj prevodene na japanski, engleski, ruski, rumunski, španski, nemački. Prema nekim podacima, kaže nam, najnagrađivaniji je haiku autor u Srbiji.

            Kada ste se zainteresovali za ovu pesničku formu i šta je bilo presudno da se okušate u pisanju haiku poezije?

            - Pre 30 godina, kada sam se aktivno bavila “klasičnom“ poezijom, slučajno mi je došao do ruku niški književni časopis “Gradina“, koji je u celosti bio posvećen zen budizmu i haiku poeziji, i sa velikom pažnjom sam ga pročitala. Tu sam naučila prve lekcije o haiku poeziji. Shvatila sam da čovek treba da se okrene prirodi i da se posveti duhu a ne materiji. I, da se čista duša može sačuvati samo ako se covek ponaša u skladu sa prirodnim zakonitostima. Što je čovek bliži prirodi, to mu je čistija duša. Haiku poezijom se aktivno bavim od 1995. kada sam upoznala Zinovija Vajmana, jednog od najuglednijih američkih haiku pesnika. On je Rus jevrejskog porekla, živi i radi u Bostonu, i s ponosom mogu reći da je on moj haiku učitelj. Tako sam počela da pišem i da šaljem pesme na internacionalne konkurse.

            Haiku često nazivaju aforizmom, pesmičurkom ili najkraćom pesmom na svetu. Koje su glavne tematske i formalne odlike haiku pesme?

            - Odgovorno tvrdim da je haiku pesma kraljica poezije, kao što je atletika kraljica sportova. Haiku je nastao u Japanu u 15. veku. U formalnom smislu ima samo jednu strofu, nanizanu u 17 slogova, u tri stiha. Prvi i treći stih imaju, po pravilu, pet slogova, a drugi, središnji, sedam. U sadržinskom smislu, haiku je pesnička minijatura kojom dominiraju slike iz prirode ali ima i onih čija je tema ljubav. Haiku je čulna impresija ispod koje se krije filozofska pozicija. To prevođenje impresije u ekspresiju je dominantno u mojoj haiku poeziji. Na primer, moj haiku, koji je nagrađen prvom nagradom u SAD-u: 

“Izlazeće sunce -

tamne glavice

suncokreta“

na prvi pogled, predstavlja jednostavnu vizuelnu predstavu. Ali, ispod te impresije kriju se bogati filozofski sadržaji. “Izlazeće sunce“ je simbol rađanja, mladosti, održavanja kontinuiteta života, a “tamne glavice suncokreta“ asociraju na starost, smrt... Ovde je kontrast vrlo efektan.

            Zašto se iznova vraćate motivu meseca u svojim pesmama?

            Mesecu se vraćam u svim varijantama. Naročito me impresionira noć punog meseca, a iznova mu se vraćam iz razloga što, gledajući ovaj prirodni fenomen, mogu najsnažnije da osetim istinitost, neposrednost, veličanstvenost i hrabrost senzacije lepote i večnosti. Moj haiku u kojem se pominje mesec: 

“Posečena šuma -

iza rogova jelena

narasta mesec“

nagrađen je na konkursu Internacionalnog haiku udruženja u Tokiju.

            Sami prevodite svoje pesme. Koliko je haiku zahtevan za prevođenje?

            - U početku su mi drugi prevodili haiku na engleski, a sada ih sama prevodim. Nije lako prevesti haiku a teškoće su u jezičkim razlikama. Haiku je uvek najlepši na maternjem jeziku, ali gotovo svi međunarodni konkursi zahtevaju haiku na engleskom. Najsigurnije je kad pesnik sam prevede svoju pesmu.

            Bivši direktor Svetske haiku organizacije Dimitar Anakijev izjavio je da posle Japana Srbija verovatno ima najviše haiku pesnika po glavi stanovnika. Koliko je, po Vašem mišljenju, ova forma popularna u Srbiji? Ima li dovoljno časopisa i haiku udruženja i, uopšte, interesa izdavača za ovu oblast?

            - Haiku danas pišu na svim tačkama sveta. Po nekim podacima, naši haiku pesnici se nalaze odmah iza japanskih, a to potvrđuju mnogobrojne međunarodne nagrade kao i stalno prisustvo naših haiku stvaralaca u međunarodnoj haiku periodici. U našoj zemlji imamo čitavu plejadu odličnih haiku pesnika. U Srbiji postoje dva haiku udruženja, jedno u Beogradu, čiji je predsednik Milenko Ćirović, i drugo u Valjevu, čiji je predsednik Dejan Bogojević. Najugledniji časopis za haiku poeziju u Srbiji zove se “Haiku novine“. One izlaze u Nišu a uređuje ih jedan od najuglednijih srpskih haiku pesnika mr Dragan J. Ristić. U Beogradu godišnje izlazi vrlo dobar časopis za haiku “Osvit“, kao glasilo Udruženja haiku pesnika Srbije i Crne Gore. Interes izdavača bi trebalo da bude bolji. Izdavači izbegavaju da objavljuju knjige haiku poezije, zbog slabe prodaje.

(Prezueto iz “Politike“)

Vodice

Jedna od posebnosti južnog Banata je postojanje svetilišta, ili pravoslavnih kultnih mesta sa bunarom, ili prirodnim izvorom, koja se nalaze pored puteva, u seoskim atarima, a negde i u samom centru sela. U ovdašnjem narodu takva mesta su poznata kao “vodice“.

I Starčevci imaju svoju Vodicu. Starčevačka Vodica nalazi se u seoskom ataru, pored poljskog puta, u blizini Nadele, negde iza Rafinerije. Kako je svaka banatska Vodica posvećena određenom svetitelju, tako je i starčevačka izgrađena u čast Svete Paraskeve, ili Trnove Petke. Za postojanje Vodice vezana su različita predanja. Jedno od njih govori da se na drvetu pojavila ikona Prepodobne Paraskeve, a istovremeno i izvor sa Svetom vodom. Legenda kaže da su ljudi neuspešno pokušavali ikonu da odnesu u crkvu, jer se ona stalno nekim čudom vraćala na isto mesto. Staro narodno verovanje je da se oko izvora okupljaju vile, a postoji i legenda o majci koja je tuda prolazila sa svojom bolesnom ćerkom koja je doživela ozdravljenje nakon što se umila vodom sa izvora. Srpska pravoslavna crkva tridesetih godina prošlog veka bila je inicijator izgradnje kapele na ovom mestu. U periodu nakon Drugog Svetskog Rata, kapela je bila povremeno pljačkana i skrnavljena. Iz godine u godinu situacija se menja, kapela se redovno održava, a pljački više nema. Starčevci su do danas očuvali tradiciju odlaska na ovo mesto uoči Svetog Pantelejmona. Ranijih godina, hodočasnici su 7. avgusta uveče, pešice, ili konjskim zapregama kretali na Vodicu, gde su obično bdeli oko kapele čitavu noć. Oko Vodice je bio priređen mali vašar. Tu je bilo bombona, raznih poslastica za decu, pa i prvih lubenica. Dok su stariji vreme provodili u molitvi i zahvaljivanju za dobru letinu, deci i mladima je to bila odlična prilika za razonodu i druženje.

Danas je to malo drugačije. Na Vodicu se ide 7. avgusta uveče, ostaje se pola sata do sat, vreme se provodi u molitvi uz prisustvo sveštenstva, a kući se nosi malo Svete vode za koju se još uvek veruje da ima lekovita svojstva.

Vodice ne samo da imaju veliku tradicijsku i religijsku vrednost, već imaju veliki značaj za naučna i stručna ispitivanja materijalne i duhovne kulture naroda koji žive na ovim prostorima. Starčevci svake godine sve masovnije odlaze na Vodicu i shvataju važnost očuvanja ovog duhovnog bogatstva.

D. Mergel

Upoznajmo se...

Kako se zoveš?

- Nemanja Đukić.

Kako te zovu?

- Đuka.

Kad si rođen?

- 7. avgusta 1990.

Kako bi sebe opisao u jednoj rečenici?

- Lud, duhovit, ekstra likčina...

Škola?

- Tehnička škola "23. maj".

Šta radiš u slobodno vreme?

- Blejim sa ortacima i vozim se automatikom.

Koju muziku slušaš?

- Narodnu, zabavnu i stranu.

Omiljeni pevač?

- Toma Zdravković, naravno.

Omiljena pesma?

- "Ostao sam sam".

U muzici ti je važno?

- Važno je da me pesma pogodi.

Šta te opušta?

- Društvo, šetnja, vožnja "tomosom"...

Šta gledaš na TV-u?

- "Dosije X", erotske filmove itd. :))

Šta ne gledaš na TV-u?

- Političke emisije i zasedanja skupštine...

Omiljeni film?

- "Mrak film".

Omiljeni glumac?

- Stiven Sigal, Žan Klod Van Dam.

Omiljena glumica?

- Šarliz Teron.

Gde izlaziš?

- Na Mirkov kanal i u "Pečurku"...

Omiljeni sport?

- Fudbal, boks, plivanje.

Za koga navijaš?

- Za P.F.C. i za "Borac".

Šta si kao mali hteo da budeš kad odrasteš?

- Tata troje dece :)

Ljubav je?

- Kad nekom pokloniš ljubav i ona ti istom merom bude uzvraćena.

Šta ti smeta?

- Ljubomora, dvoličnost, laž i prevara.

Čega se plašiš?

- Smrti i "Fejsbuka".

Tvoja vrlina?

- Brzina.

Tvoje mane?

- Brzo planem i puno se nerviram.

Najbolji drugovi?

- Saky, Pele, Simke, Stefi, Lukić, Ranko, Riki...

Šta bi poručio mladima u Starčevu?

- Provodite se dok ste još mladi!

 Vrh strane