Kultura

Kultura u 2008. godini

            O tome kakva su se kulturna dešavanja zbila u godini na izmaku i šta se na planu kulture može očekivati u narednoj, razgovarali smo sa Vidomirom Jelesijevićem, direktorom Doma kulture “29. novembar“ Starčevo.

            Šta se sve uradilo u 2008. godini?

            - Mislim da se u 2008. godini na polju kulture uradilo dosta. KKK i Dom kulture su zajedno izveli veliki broj programa. Dobro smo sarađivali sa svim ustanovama i organizacijama u selu. MZ Starčevo nam je u većim organizacijama mnogo pomogla.

            Koje su to najveće manifestacije?

            - Svakako su to “Dani druženja“, koji su i ove godine bili puni raznovrsnih sadržaja za svakakve ukuse i odlično organizovani. Zatim Festival malih tamburaških sastava, koji je već postao izuzetno kvalitetan. Ove godine smo imali i međunarodnu smotru dečijeg folklora sa učesnicima iz Češke, Italije i Meksika, koja je privukla veliki broj građana i izazvala oduševljenje publike. Tu je zatim već tradicionalni Festival akustične gitare u organizaciji KKK-a.

            Šta se još dešavalo tokom ove godine?

            - Kao i svake godine u sastavu Doma kulture imamo školu folklora, dečiji ansambl i ansambl odraslih. Imamo problema oko nabavke kostima ali i uprkos tome svi folklorni ansambli dobro funkcionišu. Jedno vreme smo imali i ansambl veterana, koji se nažalost retko okupljaju i ako imamo čak i poziv za gostovanje naših veterana.

            Od skoro je počela sa radom i škola baleta?

            - Da, mi smo ih dobro prihvatili, ali zbog finansijskih problema nismo u mogućnosti da im obezbedimo bolje uslove u zimskom periodu, mislim na grejanje. To je jedna koliko sam obavešten veoma dobra i poznata škola baleta koja ima više isturenih odeljenja i kvalitetno rade. Mi im potpuno besplatno dajemo Dom kulture za njihovu obuku, očekujući da će učestvovati i na našim smotrama sa svojim programima.

            Šta se ovih dana radilo u Domu kulture?

            - Možemo reći da smo izvršili neka investiciona ulaganja u zgradu Doma kulture, nekih milion dinara. Promenjen je deo stolarije. Sredstva su uglavnom dobijena od Grada, predviđena finansijskim planom. Drugi deo zgrade koriste uglavnom one organizacije koje ne plaćaju zakup i nadamo se da će i one pomoći u rekonstrukciji tog dela.

            Šta se očekuje u narednoj godini?

            - I pored toga što smo već obavešteni o smanjenju budžeta za narednu godinu, ja se nadam da će kvalitet ostati isti. Sve manifestacije će biti maksimalno podržane. Planiramo i da osnujemo kulturno-umetničko društvo u prvoj polovini naredne godine, da bi naši folklorni predstavnici mogli da učestvuju na mnogim smotrama folklora.

            Bioskop je potpuno neisplativ, a kvalitetne pozorišne predstave su izuzetno skupe. Ipak se nadamo da ćemo neke predstave, uglavnom dečije u saradnji sa Školom kao i do sada realizovati. Podržaćemo svaku kulturnu manifestaciju u selu, onoliko koliko nam sredstva budu dozvoljavala.

Predrag Stanković

Galerija “Boem“ - stecište umetnika

            Galerija Doma kulture, “Boem“, radi desetak godina i bila je domaćin velikog broja likovnih umetnika. Prosečno se u tom prostoru organizuje godišnje 10 do 12 izložbi, ako ne i više. Urednik likovnog programa u starčevačkom “Boemu“ jeste slikar Čedomir Kesić.

            Pored Starčeva, galerijski prostor poseduje i susedna Omoljica, ali za razliku od Starčeva, koje je u “Boemu“ ugostilo mnogobrojne slikare i umetnike, Omoljica je fokusirana na fotografiju kao umetnički izraz.

            U ovom prostoru su izlagali svi starčevački slikari, kao i veliki broj poznatih umetnika iz svih krajeva Srbije. Poslednje što su Starčevci imali priliku da vide su skulpture Miluna Šiljkovića, a sem njega ove godine su između ostalih izlagali Zvonko Glavić, Rastko Ćirić, Zoran Vuković, Dragan Nikolić, Zoran Krička.

            Veliku zaslugu za razvoj slikarstva u Starčevu, kao i za organizaciju izložbi, ima Dom Kulture, na čelu s Vidomirom Jelesijevićem. Ne treba zaboraviti da je na razvijanje likovnog života u Starčevu u mnogome uticalo i to što je Dom kulture pored organizacije kvalitetnih izložbi obezbedio i prostor za nekoliko ateljea.

            U razgovoru sa mnogim Starčevcima i ljudima iz umetničke branše, naišao sam na predlog da galerija “Boem“ ponese ime našeg najpoznatijeg slikara, Starčevca, Franje Radočaja. Po pitanju ovog predloga treba da se izjasne nadležni, a važna je i građanska inicijativa kako bi se ideja sprovela u delo.

            Evidentno je da se pojavilo mnogo mladih koji su oplemenili starčevačku slikarsku scenu. Veliki broj slikara u Starčevu je pokazatelj da nam treba i više od galerije “Boem“, pa je izvesno da će se u budućnosti raditi na daljoj nadgradnji. S tim u vezi, Starčevo bi u daljem periodu moglo da dobije likovnu koloniju, ili eventualno novu slikarsku grupu.

D. Mergel

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

5. decembar - koncert

“Džejvi Sabataj“ u KKK

            Poznati pančevački bend ponovo je nastupao pred ljubiteljima čvršćeg rok-zvuka.

11. decembar - tribina

Preventivno protiv nasilja

Prepuni KKK

            U organizaciji beogradske nevladine organizacije “Beosaport“ održana je tribnna posvećena sprečavanju nasilja prema deci, ali i problemu trgovine belim robljem gde su najčešće žrtve upravo deca. Takođe, velikom broju tinejdžera, njihovi pančevački i beogradski vršnjaci iz “Beosaporta“ održali su i kratku edukaciju o AIDS-u i HIV-u. Veoma je pohvalno što se u ovu akciju aktivno uključila Osnovna škola, a ta praksa bi se trebalo nastaviti i u budućnosti.

12. decembar - koncert

“Progres“ u KKK

Prašenje ''Progresa''

            Vršački pank-bend predstavio se publici autorskim radovima, ali i obradama pesmama poznatih grupa, poput Šarla Akrobate. U predigri nastupili su pančevački pankeri “Živan i žileti“.

13. decembar - koncert

“Hot dog“ u KKK

            Novoformirana fanki postava je, pred velikim brojem fanova, pokazala zavidan potencijal kvalitetnom svirkom i duhovitim tekstovima.

18. decembar - predavanje

Veče Alana Forda

Fordovci

            O legendarnom stripu koji je obeležio i kreativno usmerio generacije koje su stasavale sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, priči o neponovljivoj grupi odrpanih agenata zvanoj TNT koja spašava svet i jednom specifičnom obliku satirične parodije modernih društvenih, političkih, moralnih i drugih sistema, govorio je “Trio Fantastikus“ - Jordan Filipović, Darko Ješić i Momčilo Mrčković.

NAREDNI PROGRAMI u KKK (januar 2009.)

četvrtak 25. 12. 2008. - 21 sat:

izložba  - “MUZIČARI“, Ljubomir Topal;

petak 26. 12. - 20 sati:

NOVOGODIŠNJI TURNIR U STONOM FUDBALU;

22 sata: koncert - “Tantra“, Beograd;

nedelja 28. 12. - 19 sati:

veče filma - NOVOGODIŠNJI FILMSKI MARATON;

ponedeljak, 29. 12. - 21 sat:

“Happy acoustic monday"- PINDA, MLADEN & TEA;

sreda 31. 12. - 21 sat:

KREATIVNI DOČEK 2009 - info (064/5140494)

ponedeljak 5. 1. 2009. god. - 21.30 sati:

koncert: Veče akustične gitare - TOĐA I PRIJATELJI

utorak 13. 1. - 22 sata:

doček srpske Nove godine - “BIG OPEN ORTODOX PARTY“

četvrtak, 18. 1. - 19 sati:

tribina - “Amerika, danas“, Milan St. Protić, istoričar

Posetite nas, svi programi su  BESPLATNI!

SLOVO O VERI

Sveti apostol, prvomučenik i arhiđakon Stefan

            Srodnik Apostola Pavla i Jevrejin od onih Jevreja koji su živeli po oblastima jelinskim. Bio je prvi od sedam đakona koje su Apostoli rukopoložili i postavili da služe i pomažu sirotinji u Jerusalimu. Zato je prozvan arhiđakon. Zlobni Jevreji često se prepirahu s njim bivahu uvek pobeđivani njegovom mudrošću i silom Duha koji dejstvovaše kroza nj. Onda posramljeni Jevreji uzbuniše narod i narodne starešine, protiv nevinog Stefana klevetajući ga da huli na Boga i Mojsija. Brzo nađoše i lažne svedoke koji to potvrdiše. Desi se, na sve to, da Stefan stane pred narod i da svi vide lice njegovo kao lice anđela. I bi, tad, da otvori Stefan usta svoja i da izređa mnoga dobročinstva i čudesa Božja, koja Bog učini u prošlosti narodu izrailjskom , i da nabroji mnoge zločine i mnoga protivljenja Bogu od strane tog naroda. Naročito ga izobliči za ubistvo Hrista Gospoda. I dok mnogi škrgutahu zubima, Stefan pogleda u vis i vide nebo otvoreno i slavu Božju. I to što vide objavi Jevrejima: “- Evo vidim nebesa otvorena i Sina Čovečijega gdje stoji s desne strane Boga“ (Dela apostolska 7). Pakosnici ga izvadiše van grada i ubiše kamenjem. Među mučiteljima njegovim, beše i njegov srodnik Savle (docnije Apostol Pavle) U to vreme na jeleonskoj gori stajahu Presveta Bogorodica i Jovan Bogoslov i ugledahu mučeništvo prvog mučenika za istinu Sina njenog i Boga, moleći mu se za Stefana. To se desilo godinu dana posle silaska Duha Svetoga na Apostole. Telo Sv. Stefana tajno uze i sahrani na svom imanju Gamalil Knez jevrejski i potajni hrišćanin. Praznuje se i Obretenje svetih moštiju Stefanovih 15. septembra i prenos njihov 2. avgusta, a svetitelj se spominje i sa Sedamdesetoricom apostola 4. januara.

Protonamesnik

Zoran Maletić

Raspored bogosluženja pred predstojeće praznike

UTORAK  6. 1. 2009. godine: BADNJI DAN:        

14.30 sati - VEČERNJE

15 sati - PALJENJE BADNJAKA

SREDA 7. 1.: BOŽIĆ

5 sati - BOŽIĆNO JUTRENJE

9.30 sati - SV. LITURGIJA

15.30 - VEČERNJE

ČETVRTAK 8. 1.: DRUGI DAN BOŽIĆA

9.30 sati - SV. LITURGIJA

PETAK 9. 1.: SV. STEFAN

8 sati - SV. LITURGIJA

            Srećne i Bogom blagoslovene božićne praznike, mnogo zdravlja, sreće, uspeha i veselja u nastupajućoj Novoj godini, svim starčevcima, želi protonamesnik Zoran Maletić uz radosni božićni pozdrav, MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI VAISTINU SE RODI!

VUKOVAC -  radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić

Princeza u nevolji

            Bila jednom jedna princeza koja je bila lepa kao najbistriji potok. Zvala se Jelena. Uskoro je trebalo da se uda za princa Julijana, koji je istovremeno bio i najjači ratnik Mrkog Carstva. U nju se zaljubio i jedan madjioničar koji se u gnevu i mržnji pretvorio u aždaju koja je uspela da zarobi princezu. Kako bi princ Julijan oslobodio princezu, morao je da savlada tri čudovišta. Tako je princ krenuo na put. Nedaleko od Mrkog Carstva susreo je mađioničara koji je zamahnuo štapom, a iza Julijana su počela da se ruše drva. On je to vešto izbegao, a mađioničar je drugi put zamahnuo pa su se pojavile zmije koje su Julijana ujele. Razljutio se i jakim udarcem ubio je mađioničara. Ranjen zmijskim otrovom, mučno je nastavio svoj put. Drugo čudovište je bilo Feniks. Na njegovu sreću, Feniks nije bio tu. Video je neki čudan kristal koji se zvao Feniksov kristal, iz njega je izašlo neko čudno svetlo. Kada je kristal prestao da svetli, Julijan je postao neko čudno biće polu-čovek, polu-feniks. Imao je glavu ko u Feniksa, krila i na nogama peraja. Imao je mantil i kandže kao u orla i rep kao u lava! S novodobijenom snagom krenuo je dalje.

Treće čudovište isto nije bilo pravo, nego zmaj koji može da se širi beskonačno. Julijan je trebalo da ga preleti, ali je zmaj bio previsok. Svojom snagom napravio je rupu u koju je zmaj propao. Kada je stigao do aždajinog skrovišta, ona ga je napala. Bila je to teška borba - aždajina vatea protiv Feniksovog vetra. Feniks je tako zamahnuo krilima da je ugasio aždajinu vatru, pa se ona ponovo pretvorila u čoveka, ali mrtvog.

            Ljubav Jelene je bila toliko jaka da se i Julijan ponovo pretvorio u čoveka. Ako nisu do sada umrli, još uvek žive srećno, u braku.

Toni Rašić 4/1

Moja ljubav prema sportu

            Moja ljubav prema sportu je jako velika, moj omiljeni sport je ples.

            Uvek me svi pitaju, pa zašto baš ples jer ne mogu da shvate da se ja osećam kao među oblacima. Ples je jedna vrsta opuštajućeg sporta, kada onako svi grupno zaplešemo, osećamo se kao da letimo. Ako sam nešto iznervirana ili besna, ja na plesu izbacim sve iz sebe, naročito snagu. Pre plesa se uvek dobro odmorim i skupim dovoljno snage za čas. Na plesu svu svoju snagu istrošim jer je ples kao sport jako zahtevan. Moj nastavnik traži puno od nas i ono što je jako teško. Između mene i plesa stoji jedna velika ljubav, kao između majke i deteta. Na plesu ima puno nezgoda i povreda, ali kad nešto istinski voliš ništa ti ne smeta.

            Mislim da ne postoji veća ljubav prema sportu kao moja prema plesu.

Katarina Pešić 6/2 

 Vrh strane