Društvo

SN NA LICU MESTA

MADONA – kraljica u punom sjaju

SUVERENA: Madona je jedna!

            Najveća svetska pop zvezda Madona, održala je u četvrtak 25. septembra u okviru svetske turneje, spektakularni koncert na plaži Jaz kod Budve, pred više od 60.000 posetilaca iz više država Evrope, ponajviše iz bivše SFRJ. Ovom koncertu prisustvovala je ekipa izveštača “Starčevačkih novina“, koja će vam preneti neke utiske sa ovog spektakla.

            Nakon što je na koncertni prostor stigla helikopterom sa heliodroma hotela “Splendid“ u Bečićima, gde je smeštena sa svojom porodicom, Madona je sa zakašnjenjem od oko 40 minuta, zbog kolapsa u saobraćaju i kilometarskih kolona na prilazima Jazu, pozdravila publiku.

            “Kraljica“ popa je nastupila na velikoj bini širokoj 90 metara, dubokoj 50 i visokoj dva i po metra, a pratilo je 20 igrača i 12 članova benda, a čitav spektakl izgledao je impresivno. Tokom nastupa Madona se presvlačila osam puta, prikazujući fascinantnu kolekciju scenskih kostima koje su kreirali vodeći svetski modni kreatori.

            Mnogi fanova ni do početka koncerta nisu uspeli da dođu do plaže Jaz zbog gužve i, očigledno, loše organizovanih saobraćajnih prilaza. Brojni obožavaoci Madone, zbog velikih gužvi su odlučili da iz Budve na Jaz idu peške, tako da se nekoliko hiljada ljudi zaputilo ka Jazu peške 4 kilometra preko brda, što je potrajalo i do sat i po pešačenja.

            Inače, stajling je bio prilagođen dolasku prve dame pop muzike (kaubojski šeširi, majice sa njenim likom), a ukoliko se niste na vreme pripremili, lokalni prodavci sjatili su se na Jaz, sa brendiranim majicama, diskovima, šeširima, trakama za mobilni telefon.

            Na džinovskoj bini, dimenzija 90x50 metara, zasvetlelo je ogromno slovo “M“, a zatim se i pedesetogodišnja zvezda Madona pojavila, sedeći na svojoj “kraljevskoj“ stolici. “Hi Budva, let's go“, uzviknula je kraljica, koja je rasterala oblake nad Jazom prvim taktovima pesme “Candy shop“. Tematski je nastup podelila u četiri celine - “Pimp“, “Old school“, “Gypsy“ i “Rave“. Opštu euforiju izazvala je romska pesma “Đelem, đelem“, a pevačica je, zajedno sa tamburašima, i nazdravila publici! Između ovih celina emitovani su inserti iz njenih spotova.

            Najbolje je bio primljen treći blok, tokom kojeg je Madona otpevala svoj veliki hit iz osamdesetih “La Isla Bonita“. Pored ovoga najsnažniju reakciju publike izazvali su megahitovi "Vogue" i "Like A Prayer". kao i “4 minutes“ i “Give it2 me“ sa najnovijeg albuma. Kraljica popa provela je na sceni nešto više od dva sata.

            Inače, tih dana u Budvi su se mogle sresti mnoge poznate ličnosti sa eks-Jugoslovenskih prostora, ali i posetioci iz čitavog regiona (u Albaniji je prodato 4000 karata za Madonin koncert). Atmosferu u samom gradu pravili su gosti, jer je utisak da sami građani “Černogorije“ (kako Crnu Goru nazoivaju brojni Rusi koji su “okupirali“ primorje) baš i nisu zainteresovani za spektakle ove vrste, ali zato njihova država jeste, jer je najveći deo troškova finansiran upravo s njihove strane ili iz krugova bliskih njihovom uticaju.

            Opšti utisak je da, svi oni koji su se odlučili da pođu put Budve, nisu pogrešili. Na stranu dugo putovanje, maltretiranje do odlaska na koncertni prostor i tradicionalna “ljubaznost“ davaoca smeštaja - ovakav spektakl se viđa samo jednom u životu, ukoliko niste u prilici da to ponovite na koncertu koji je usledio u Atini, ali to je već za građane naših prostora nedostižno i u materijalnom i u organizacionom smislu.

P. Andrejić, J. Filipović, G. Milošević

Počela školska godina

Srećno prvaci

Puna škola đaka	Direktorka Antonijević pozdravlja đake
	Prvi dan meseca septembra bio je u znaku školaraca koji su započeli novu školsku godinu. Kao svake godine najveću pažnju privlače đaci prvaci kojima je zajedno sa zabavištancima ove godine priređen svečani prijem u sportskoj sali Osnovne škole. Posle predstave koju su pripremili viši uzrasti sa svojim nastavnicima usledila je prozivka dece i odlazak u učionice čime je za njih zvanično počelo đačko doba. Ove godine ukupno je upisano osamdeset prvaka i šezdeset troje zabavištanaca, a od ovog broja su napravljena su po četiri odelenja. G. M.

ANKETA SN: Kako gledate na raskol u Srpskoj radikalnoj stranci?

Nekome žao, nekome nije

U Starčevu postoji veliki broj glasača SRS-a. Većina njih zbunjena je najnovijim dešavanjima oko raskola u ovoj političkoj stranci. Neko će podržati Tomu, a neko ostaje veran Šešelju

Goran Vukobratović	Predrag Lazić	Nenad Slavković	Ivana Stavrov
Ljubo Miljković	Tomislav Đurišić	Milan Vranješ	Anđelko Rankić

Goran Vukobratović:

- Mene politika uopšte ne interesuje. Smatram da su obe strane loše i da su svi političari loši ljudi, pa ni ne želim da se bavim njima i njihovim problemima.

- Ne izlazim na izbore. Smatram da su političari unazadili ovu našu Srbiju toliko da se ni nakon ovog ništa dobro ne može desiti. Obe SRS struje su  loše.

- Ja nisam iz tog sveta i ne volim politiku. Ali, moje mišljenje je da su Nikolić i Vučić potpuno u pravu što su se odvojili od Šešelja jer su videli da im tu nije mesto. Oni su normalniji političari od Šešelja.

- Ja stvarno o tome jako malo znam. Za stranku sigurno nije dobro to što je došlo do raskola, ali je za Tomu bolje, jer je on po meni bolja varijanta od one druge.

- Do toga je trebalo da dođe. Bilo je krajnje vreme. Da se ovako nastavilo ne znam gde bi to otišlo. Toma i Vučić  su dobra varijanta. Ovaj tamo u Hagu jeste doktor ali je skroz na pogrešnoj strani. Ove psovke i kletve u skupštini treba oštro sankcionisati.

- Nisam radikal ali ovo što se desilo u SRS-u je jako loše za Srbiju. Do juče su se držali pod ruku na mitinzima a sad vidi šta rade! Od te stranke više neće biti ništa. Nisam ni na čijoj strani, ali će ovim svakako izgubiti naša politika.  

- Raskol je prenagljen. Neslaganje u SRS-u traje već jedno dve godine, još od Maje Gojković. Tomu sa jedne strane opravdavam, jer je čovek od reči. Još ne znam koja struja je bolja i mislim da će se oni ponovo sjediniti.

- Ni jedan raskol nije dobar. Vreme će pokazati ko će više prosperirati. Ne bih se dotačinjao visoke politike, a mi u selu ćemo uglavnom ostati verni izvornom SRS-u. Svako ima pravo na svoje političko ubeđenje.

PRAZNIK RIMOKATOLIČKE CRKVE

Ceremonijalna povorka pred crkvom

Dan Svetog Maurica, zaštitnika starčevačke župe i rimokatoličke crkve u Starčevu, svečano je obeležen u ponedeljak 22. septembra. Misu je vodio župnik Tamaš Maša sa sveštenicima iz Pančeva i okoline uz prisustvo predstavnika mesne vlasti i velikog broja vernika iz Starčeva.

EKOLOGIJA

            Štetno dejstvo pušenja prvi put je dokazano tek pre pedesetak godina. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da svakih osam sekundi u svetu umire jedna osoba usled posledica štetnog delovanja duvana. Procenjuje se da danas u svetu puši milijardu i tri miliona ljudi, dok približno pet miliona ljudi godišnje umire od posledica pušenja. U Srbiji je najmanje svaka treća osoba pušač, a prateći statistiku Srbija je na samom vrhu zemalja sa najvećim brojem pušača. Veoma je zabrinjavajuće što veliki procenat čine osobe starosti do 15 godina. Polovina ljudi koji počnu da puše kao mladi i nikada ne prestanu, umiru od pušenja. Pušači žive u proseku 8-10 godina kraće od nepušača. Pušači su češće bolesni od nepušača. Uobičajene bolesti pušača su:

- rak pluća, grla, usta i bešike

- infarkt

- moždani udar

- izliv krvi u mozak

- zapaljenje pluća 

- bronhitis

- neplodnost

- loš krvotok

            Duvanski dim sadrži oko 4000 različitih hemijskih sastojaka. Najpoznatiji od njih je nikotin. Organizam se postupno privikava na nikotin. U nepušača već doza od 5 mg uzrokuje simptome akutnog trovanja, a pojedinačna latalna doza iznosi 40 do 60 mg nikotina. Jedan od štetnih sastojaka duvanskog dima je i ugljen monoksid (CO) koji se 200 puta brže veže uz hemoglobin nego kiseonik.

            Nisu samo pušači izloženi štetnosti duvanskog dima već i svi oni koji ga okružuju. Nije naime opasan samo dim koji pušači uvlače. Žar cigarete stvara dim koji je opasniji od onog dima koji pušači uvlače. Tokom disanja sastojci ulaze u tela ljudi oko pušača. to se naziva “pasivnim pušenjem“. Pasivno pušenje može i kod odraslih i kod dece da izazove niz onih bolesti od kojih se pšači razboljevaju. Iako svesni rizika pušenja, brojnih činjenica koje govore protiv te zavisnosti,  bilo zdravstvene ili materijalne prirode, pušači i dalje puše tvrdeći da je njihovo zdravlje stvar njihovog izbora. Zakonom o zabrani pušenja, kao i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, u zatvorenim prostorijama uvedena je zabrana pušenja na radnom mestu, te je za pušače određena posebna prostorija, popularno zvana “plinska komora“, pa pušenjem ne oštećuje zdravlje radne okoline nego samo svoje. Na žalost mnogi se ne pridržavaju zakonskih zabrana (ovaj Zakon se u selu sprovodi samo u zgradi Mesne zajednice gde je zabranjeno pušenje), trujući i dalje i sebe i svoju okolinu. Na sreću savremena preduzeća i privatne firme danas sve češće ne žele da zapošljavaju pušače. Mnogi pušači ne znaju da se, prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, pušenje svrstava u kategoriju psihičkih poremećaja. Najtragičnije žrtve pasivnog pušenja su nerođena deca. Trudnice koje puše unose u organizam nerodenog deteta mnoge otrove. Štetni sastojci cigarete iz krvi trudnice prelaze posteljicom u krv ploda uzrokujući oštećenja stanica ploda, usporavajući rast i razvoj. Takođe je dokazano da je kod trudnica koje puše veća stopa pobačaja i komplikacija trudnoće. Pušenje cigareta ostaje najvažniji promenljivi faktor rizika za bolesti koronarnih (srčanih) arterija.

             Većina pušača smatra da je lepo pušiti. A ipak polovina njih želi da prestane. Oni znaju da je pušenje opasno - i za njih i za ljude oko njih.

             Na kraju, jedan savet od pisca ovih redova, koji je i sam nepušač. Nemojte čekati da obolite pa da onda prestanete da pušite. Prestanite dok ste još zdravi. Prestanite da pušite odmah!

Dosije eko

Nedeljni izveštaj sistema Opštine Pančevo za kontinuirano praćenje aerozagađenja (imisije) za period  17. - 23. 9. 2008. godine na mernom mestu “Starčevo“

Tokom ove nedelje zabeleženo je jedno prekoračenje dvadesetčetvoročasovne granične vrednosti imisije (GVI) za suspendovane čestice PM10 (koncentracije preko 50 mikrograma/m³) i to 23. septembra kada je izmerena koncentracija od 53 mikrograma/m³. Maksimalna jednočasovna koncentracija od 166 mikrograma/m³ izmerena je 13. septembra od 22-23 sata.

Nije zabeleženo ni jedno prekoračenje GVI za prizemni ozon (O₃) i ugljen-mnonoksid (CO).

 

 

IZVIĐAŠTVO

 

Višeboj u Lazarevcu

OSMEH: Izviđači su uvek lepo raspoloženi	UČENJE: Skauti su uvek spremni za nova saznanja

            Starčevački skauti  nastavili su odličnu dugogodišnju saradnju sa Odredom izviđača “Kolubarac“ iz Lazarevca. Njihov izviđački višeboj održan je od 12. do 14. septembra u okolini grada, u selu Šušnjar. Logor je brojao više od 60 šatora, a učešće je uzelo 32 ekipe, što dovoljno govori o prijateljstvima Lazarevčana. Akcija je bila međunarodnog karaktera, a iz inostranstva učešće su uzele ekipe iz Kozarske Dubice i Banovića, a sa naših prostora bili su izviđači iz Šapca, Smederevske Palanke, Beograda, Kragujevca, Niša... Akcija je započela pravim slavljem i to rođendanskim: starešina Buruš je proslavio svoj “divan dan“ na najlepši način - u društvu mnogobrojnih prijatelja, koje je primio i ugostio kao pravi domaćin.

            Samo takmičenje je malo ometeno kišom, a odvijalo se po gradu. Trasa nije bila preduga, a zadaci su, primereno uzrastima, bili laki. Vodnici iz Starčeva, koji su letos bili na Tari - Lara Tomić, Filip Stanković i Dejan Pejčev, sa svojim novim članovima sa dve ekipe, najzad su mogli da prikažu stečeno znanje i u veoma jakoj konkurenciji osvojili su pehar za drugo mesto u ukupnpom plasmanu. Starija ekipa pod vođstvom Uroša Vicanovića osvojila je 15. mesto.

            Proslava pehara i ponovno okupljanje pobedničkih ekipa i ostalih članova Odreda bila je u petak 19. septembra u prostorijama Odreda. Uz pecivo, sokiće i čak tortu, jer je Jovana Pejčev proslavljala rođendan. Još jedan povod za slavlje: starešina Miša Sokolović je članovima saopštio novu funkciju Lejle Žugić, koja je sad načelnica zadužena za rad sa vodnicima i organizovanje aktivnosti u Odredu. Deca su je odlično prihvatila jer ona još od letos radi sa njima, a i na takmičenju “Dani druženja“, bila je načelnica akcije i odlično se snašla u organizaciji.

Lejla Žugić je na takmičenju “Dani druženja“ imala najlepšu “kancelariju“, sa sve stočićem stolicama, cvećem, suncobranom... A sve je trajalo samo do prve oluje, koja po tradiciji pogodi ovo izviđačko takmičenje. Tada je jedina oprema koja je potrebna - kišna kabanica.

            Pobednici u kategoriji mlađih izviđača i planinki na izviđačkom višeboju “Dani druženja“, ekipa “Tozini Marsovci“ iz Stajićeva je organizovala svoju prvu veliku akciju od reaktiviranja rada njihovog odreda nedelju dana nakon najvećeg skupa skauta u Starčevu. Naravno, Starčevci su učestvovali na ovoj manifestaciji koja je sličnog naziva, “Dani drugarstva“, i organizuje se u okviru seoske slave Stajićeva. Ovo selo i ako mnogo manje od Starčeva nalazi se u blizini Zrenjanina, koji je nešto veći od našeg Pančeva, i ima beskrajno mnogo prirodnih lepota. Jedan od najlepših prirodnih rezervata u Vojvodini “Carska bara“, stecište stotina vrsta ptica i močvarnog bilja, nalazi se nedaleko odavde. Odred izviđača “Toza Marković“ iz Stajićeva je dobio na korišćenje sve resurse ovog prirodnog bogatstva. Vožnja brodićem, kao na Misisipiju, po rukavcima Begeja i Carske bare predstavlja nezaboravan doživljaj za svakog ko ima prilike da ovo doživi. Koliko je ovaj kraj interesantan govori i podatak da Stajićevo ima svoj zoološki vrt. U ovom zoološkom vrtu koji se nalazi u restoranu “Trofej“ pored životinja i ptica iz ovih krajeva  nalazi se mrki medved Miša iz Kninske krajine kao i ptica trkačica Emu iz daleke Australije. Na ovom druženju Starčevci su imali prilike da se upoznaju sa Odredom izviđača “France Prešern“ sa Dedinja koji je jedan od najuspešnijih u Srbiji i koji često odlazi na akcije u inostranstvu, čak i na druge kontinente.