Društvo

Fragmenti istorije (6)

Internirci: Jovan Žebeljan i Marko Vujić

Surova vremena

            Čućete tu i tamo, da prošlost treba ostaviti zapretenu u vremenima kojima i pripada. Nešto nisam siguran da ova nova krilatica ima i trunčicu nade da se primi na ovom tlu. Žao mi je što moram reći, da ko god je spreman da događaje iz dalje ili bliže prošlosti zanemari i prepusti ih zaboravu, gubi imunitet za suprotstavljanje i nove nasrtaje na sopstvenu ličnost i duh naroda kome pripada, jer tako postaje zarobljenik nekih ideja koje imaju suprotan efekat.

            Eto, nije prošlo ni sto godina kada su Starčevci doživljavali Golgotu kao internirci, evakuisani, zarobljenici i taoci (1914.-1918.)

Uzavrela ravnica

            Nakon Sarajevskog atentata (1914.) Srbima i Austrougarskoj crno se piše. Svi su sumnjivi. Otvaraju se logori u koje se smešta srpsko stanovništvo, ni žene ni dečaci od 14 godina nisu pošteđeni. Starčevci kao istinski patrioti, odani svom srpskom rodu na udaru su mađarske žandarmerije, vojne policije i drugih represivnih službi. Uzavrelo je celo mesto. Gotovo da nema srpske kuće iz koje se ne čuje škrgut prilikom sprovođenja hapšenika. Svi znaju da ih interniraju ili uzimaju za taoce, ali niko iz porodice ne zna gde će ih smestiti. Policija o tome ćuti, a ko god traži objašnjenje biva “zdravo“ premlaćen. Na sve strane povici. Celo Starčevo je uzavrelo.

Od paroha do ratara

            Kod mađarske komande koja sprovodi hapšenja i progon, nema milosti, ni izuzetaka.

            Prvi na udaru je masni paroh Milan Pekarović, zatim Đorđe Stojanović trgovac, ratari Miša Petrović često biran za opštinskog kneza. Od njega je potekla inicijativa za podizanje hrama. To mu Mađari nisu oprostili. Njemu se u patnji pridružio seljak Milan Živanović.

Ovaj preko Dunava...

            Milan Živanović rođen je 1865. godine. Stražarno je sa više stotina sapatnika odveden u Arad. Za njega je vezana i jedna istinita anegdota.

            U vreme Aneksije Bosne 1908. godine jedinica mađarske vojske prolazila je kroz Starčevo, Milan ču bat vojnika, izađe na kapiju i kao bezazleno pita kapetana gde će sa vojskom. Kapetan, onako smrknut prosikta psovku Milanu. Milan mu onako lalinski sa puno prezira reče: “Onaj preko Dunava, kralj Petar sudiće uskoro vama Madžarima“. Vojni sud je odrezao kaznu Milanu i poslao ga u tamnicu u Temišvar.

Ratar i učitelj

            Jovan Žebeljan rođen je u Starčevu 1885. godine. Zapisujemo samo delić njegove biografije: završio je učiteljsku školu u Temišvaru i  godinu dana radio je kao horovođa “Srpskog pevačkog društva“. Nakon završetka škole dobio je mesto veroispovednog učitelja. Mađarima nije promaklo njegovo glasno istupanje protiv Anekcije Bosne i Hercegovine. Interniran je prvo u Pančevo, pa u Temišvar i najzad u Arad. Odatle je sproveden u Veliki Bečkerek (Zrenjanin) u vojnu jedinicu koja je upućena na front u Rusiju. Čim je njegova jedinica stigla na istočni front, već narednog dana 26. 10. 1914. bio je “zarobljen“ od ruskih snaga. U Rusiji je ostao do poraza Austro-Ugarske i 1919. godine vratio se kući. Vlasti su mu naredile da izvrši reorganizaciju u školi, a pošto mađarski učitelji nisu hteli da polože zakletvu na vernost kralju Petru bili su izbačeni iz škole.

            Zapažena je jedna epizoda u kojoj je učitelj Žebeljan imao aktivno učešće. Naime, postavljen je za člana komisije zajedno sa Lazom Lemajićem i Dušanom Stevnovićem (zemljoradnici) da pronađe opljačkano blago koje su mađarski vojnici i oficiri prilikom povlačenja iz Srbije doneli u Starčevo i sakrili. Vrednost opljačkane imovine procenjena je na pola miliona dinara. Sve su to Jovan, Dušan i Laza predali novim vlastima.

            Penzionisan je 1933. godine i od tada se bavio ekonomijom.

Pod “crnom tačkom“

            Marko Vujić, trgovac rođen je u Starčevu 1879. godine. Interniran je kao i svi Starčevci 1914. godine. Smestili su ga u kazamat u kome nije bilo mesta da čovek legne na pod. Odatle su ga uputili na galinjijski front. Zato što je bio interniran i što se držao svog srpskog porekla, nije mogao biti unapređen zato što je bio pod ‘crnom tačkom‘, a to je značilo da je mnogo srbovao i da nijedan metak nije ispalio prema ruskim položajima. Prilikom jednog žestokog bombardovanja Marko je kontuzovan i prebačen u Vršac. Za Marka kažu da je bio žestok nacionalista, ali i human čovek.

Kamenovanje

            Kolone internica prolazeći  kroz razna mesta u kojima je bilo mađarskog življa dočekani su pravom erupcijom besa, pogrda i psovki. U Temišvaru svaki transport, polazeći ulicama bio je izložen kamenovanjem ciglama, kamenjem i svim do čega se dočepala razularena rulja podsticana od strane vojnih starešina. U takvim situacijama mnogi su izgubili život ili su doživeli prelome lobanje, rebara, ruku i nogu.

            Sakupljanje interniraca po mestima Vojvodine odvijalo se na zločinački način. Mnogi su skončali svoj život na trotoaru ispred svoje kuće, pred svojom familijom i prijateljima. Pre svakog streljanja zahtevali su od sužanja da se pomađare pa će biti pomilovani. Srbi su radije odlazili u smrt  nego što bi pristali na takvo poniženje.

            Mađarska vojska čuvala je sebe od odmazde srpskih civila, čiji su članovi porodice stradali, i na taj način što su viđenije Srbe hapsili i držali ih kao taoce. Oni su plaćali svojim životom, ako se što dogodi pripadniku mađarske vojske.

            To su bila grozna vremena gde se očas posla gubila sloboda ili glava.

Aleksandar Tanasijević

ANKETA SN: Kuda ćete na odmor?

Neko na more i planinu, a neko kući...

Starčevci su ove godine manje zainteresovani za odmor van sela, ili je to stvar “debljine“ novčanika... Bilo kako bilo, neko se opredelio za odlazak na more, neko na planinu a neko će leto provesti u Starčevu...

Dejan Miletić	Miroslav Stefanov	Goran Restak	Marko Šajić
Danijela Petrović	Aleksandar Krstevski	Rade Stanković	Bojana Kostić

Dejan Miletić:

- Preko leta ću biti ovde, u Starčevu ispred trafike “Rafaelo“ sa društvom! Tu ćemo provesti celo leto, uostalom kao i prethodnog leta.

- Preko leta ću uglavnom raditi, ali planiram da odem na more sa društvom krajem avgusta. Možda cemo otići u Herceg - Novi.

- Ovog leta najverovatnije ću otići u Bugarsku. Svake godine otputujem negde... Na primer, prošle godine sam bio u Ohridu i jako mi se svidelo. Mislim da ću sledeće godine opet otići tamo.

- Pošto sam izviđač, nadam se da će naš Odred nešto organizovati ovog leta... Ako ne bude tako, onda ću sa društvom da se dogovorim, pa ćemo negde već da odemo.

- Možda ću negde da odem, ali čisto sumnjam. Htela sam da idem na more sa rođenom sestrom, mađutim, ona ne može zato što radi, tako da ništa od toga. Ipak, možda i odem do Bele Crkve, na primer...

- Ovog leta ću motorom otići do Bosne, do Sarajeva, da vidim neke prijatelje koje dugo nisam video, a posle toga nastavljam prema Crnoj Gori. Ta avantura motorom do Sarajeva mi je davnašnja želja i drago mi je da ću uspeti to sebi da priuštim jer nije velika investicija, a zadovoljstvo je veliko.

- Nažalost, ove godine pauziram sa odlaskom na more. Zato, šaljem decu u susednu Bugarsku na more, na deset dana, sa folklorem. Inače, otputovaću na odmor na Kopaonik, kod ujaka.

- Ove godine ne idem nigde. Imam malu decu, a očekuju me i radovi na kući, tako da tome ove godine ipak dajem prioritet u odnosu na odmor.

IZVIĐAŠTVO

            Dana 7. juna u sali Doma kulture u Smederevskoj Palanci održana je Vanredna skupština Saveza izviđača Srbije.

            Zbog proceduralnih problema u realizaciji odluka sa sednice Skupštine Saveza održane 31. marta prošle godine u Beogradu, odluke Starešinstva Saveza izviđača o preispitivanju Programa SIS-a (sa 4. sednice održane 1. i 2. novembra 2006. godine), nakon javne rasprave u SIS-u, a na zahtev više od jedne trećine registrovanih jedinica u Savezu, sazvana je ova Vanredna skupština SIS-a. Dnevni red je bio sledeći:

- Otvaranje sednice i izbor radnih tela (radno predsedništvo, verifikaciona komisija, zapisničar, overivač zapisnika, radna grupa predlagačam služba Skupštine);

- Usvajanje Izveštaja verifikacione komisije;

- Usvajanje Poslovnika o radu Vanredne skupštine;

- Verifikaciona odluka Skupštine sa sednice od 31. marta 2007. godine;

- Razmatranje predloga i usvajanje Programa Saveza izviđača Srbije;

- Razno.

            Sednici su prisustvovali i uzeli učešće u njenom radu starešina Odreda izviđača “Nadel“ Miša Sokolović i delegat SIS-a Daniela Jajić.

            Pored oficijelnog dela koji je protekao u najboljem redu uz poštovanje i uvažavanje prisutnih izviđača registrovanih jedinica, pauza u radu  je iskorišćena za dogovore i planove o daljoj saradnji sa drugim odredima. Ljubaznom pozivu organizatora vodnog tečaja na Tari, Odreda izviđača “Bajina Bašta“, naš Odred će odgovoriti slanjem četiri mlada izviđača na tečaj za vodnike koji će biti održan od 9. do 29. juna.

D. Jajić

 

eKKKskurzija   Ekskurzisti Kreativnog kulturnog kluba priredili su sebi još jednu u nizu zabavnih ekskurzija. Ovaj put, desetoro kreativaca obišli su Bukovičku Banju, Oplenac i planinu Rudnik, odnosno “srpski Holivud“, izletište koje se nalazi na obroncima ove planine. Ovo izletište je specifično po tome što je lokalni “kreativac“ Ivan Jakovljević alijas Ivo Car, postavio natpis na brdu, identičan onome iznad Los Anđelesa, pa se tako sa Ibarske magistrale može videti “Holivud“, a da se ne ide čak u Ameriku. Članovi KKK-a uživali su u ambijentu na 650 metara nadmorske visine, berući šumske jagode, na koje je posle došao sjajan roštilj majstor-Bijanca. Više o srpskom Holivudu možete naći na internet sajtu: http://www.ivo-car.co.yu.
	Deo KKK ekipe u Holivudu
Starčevački ”mornari”   Na nedavno održanom pančevačkom Karnevalu, učešće su uzeli i učenici i nastavnici OŠ “Vuk St. Karadžić“. Njih osamdesetak, obučeno u mornarska odela, učestvovalo je u velikoj karnevalskoj povorci glavnim pančevačkim ulicama.

EKOLOGIJA

            Degradacija životne sredine je jedan od najvećih ekoloških problema sa kojima se suočavaju ljudi krajem 20. i početkom 21. veka. Permanentni razvoj privrede i svih industrijskih grana, porast broja urbanih sredina i demografska eksplozija, za posledicu su imale pogoršanje uslova u životnoj sredini.                                       

            Na planeti Zemlji život ne bi bio moguć bez Sunčeve svetlosti i toplote.. Ipak sva energija koju Sunce emituje ne dospeva na Zemlju, zahvaljujući jednom od slojeva koji je obavija (ozonski sloj).

            Kiseonik u atmosferi se nalazi u obliku dvoatomskog stabilnog molekula. U posebnim uslovima, kiseonik, može da formira i nestabilni troatomski molekul O₃, koji se zove ozon. Ozon je gas bledo plave boje koji je u vazduhu zastupljen svega 0,001% što je relativno malo u odnosu na ostale sastojke. Prepoznatljivog je mirisa koji se javlja posle grmljavine ili oko električnih uređaja koji varniče.

            Ozonski se omorač stvarao milijardama godina, sve to vreme štiteći život na Zemlji. Ozonski omotač deo je stratosfere, jednog od slojeva Zemljine atmosfere. To je zapravo drugi sloj atmosfere i nalazi se između dvanaestog i pedesetog kilometra nadmorske visine, tačnije, između troposfere (prvog sloja atzmosfere) i mezosfere. Čak 90% ukupnog ozona u atmosferi nalazi se u ovom sloju, zbog čega se taj sloj zove ozonosfera. Ozon u stratosferi nastaje delovanjem Sunčeve radijacije koja cepa molekule kiseonika (O₂) na dva atoma kiseonika. Kada se tako nastali atom kiseonika spoji sa kolekulom kiseonika nastaje ozon.

O₂ + O <=> O₃

            Ozon omogućuje filtriranje Sunčeve “bele“ svetlosti od opasnih ultraljubičastih zračenja Sunca koja oštećuju vegetaciju i mogu izazvati rak kože. Posledice oštećenja ozonskog omotača su sledeća:

- ugrožavanje čovekovog zdravlja

- smanjenje prinosa u poljoprivredi i zaoštravanje prehrambene situacije u svetu

- destabilizacija vodenih ekosistema

- remećenje klimatskih uslova na Zemlji

            Jedan od glavnih razloga nestajanja ozona je delovanje čoveka. Ironično je što raznim zagađivanjima okoline, u kojima prednjači izgaranje fosilnih goriva, osim što ozon nestaje iz stratosfere, povećava se i njegova koncentracija u troposferi (najnižem sloju), gde je veoma štetan i doprinosi globalnom zagrevanju Zemlje. Razaranju ozonskog omotača doprinose najviše materije koje je čovek sam napravio. To su jedinjenja hlora i broma, kao i sredstva koja se koriste za hlađenje u frižiderima i klima uređajima (freon) koji je glavni krivac za smanjenje kolicine ozona u stratosferi.

            Ipak, bez obzira ko je glavni krivac i kolika je stvarna uloga čoveka u uništavanju preduslova za život na Zemlji, potrebno je detaljno i ozbiljno razmotriti  i razraditi plan očuvanja ozonskog omotača, pa čak i usmeriti veliki deo novca razvijenih zemalja za “veštačko“ krpljenje ozonskih rupa i smanjenje štetnih zračenja.

Stripovi (2)

Dilan Dog je belac u ranim tridesetim ili kasnim dvadesetim godinama života koji živi u Londonu. On je bivši policajac a trenutno privatni istražitelj. Međutim, on se bavi isključivo natprirodnim pojavama, a sam sebe naziva istražiteljem noćnih mora. On je i bivši alkoholičar, pa sada pije isključivo čaj. Zanimljiva je njegova neverovatna fobija prema visinama i malim prostorima. Veliki je ljubitelj životinja pa je stoga i vegetarijanac.

Dilana Doga su stvorili scenarist Ticiano Sklavi i crtač Anđelo Stano. Grafički lik Dilana Doga nacrtan je prema liku britanskog glumca Ruperta Evereta.

Prvi broj izašao je u Italiji u maju 1986. Već nakon nekoliko brojeva Dilan Dog je postigao veliku popularnost. Početkom 1990-ih Dilan je u celom svetu izlazio u tiražu od više od 1.000.000 primeraka mesečno. Iako je taj broj s vremenom pao, Dilan je i dalje vrlo popularan, posebno u Italiji.

U Jugoslaviji, Dilan Dog je izlazio redovno od 1987. do 1991. godine u izdanju novosadskog “Dnevnika“. Posle toga, nastala je pauza, a Dog je ponovo počeo da izlazi na nama čitljivom jeziku najpre kao hrvatsko izdanje, zatim povremeno od strane nekih srpskih izdavača, da bi od nedavno, u  izdanju “Veselog četvrtka“,  počeo da se redovno pojavljuje jedanput mesečno.

Uz Dilana postoje još dva lika koji se pojavljuju u gotovo svakoj epizodi. Prvi je Gručo, Dilanov pomoćnik i najbolji prijatelj. On je vrlo upečatljiv lik. Stvoren je po uzoru na filmskog komičara Gruča Marksa, iz braće Marks, vrlo popularnog 1930-ih. On stalno i bez prekida priča viceve, čak i kada mu je život u opasnosti. Drugi lik je inspektor Blok. Njega Dilan poznaje još iz dana kada su radili zajedno u policiji. Blok i Dilan često međusobno pružaju pomoć pri rešavanju brojnih slučajeva. Blok i stalno prigovara da nikada neće doživeti penziju, a zanimljivo je da ne podnosi krv pa redovno povraća na mestu zločina.

Od Dilanovih neprijatelja najveći je sigurno Ksabaras. On je opsednut izumom seruma koji daje besmrtnost i pojavljuje se u brojnim epizodama. U broju 100. “Priča o Dilanu Dogu“ otkriva se da je Ksabaras zapravo Dilanov otac, odnosno negativna strana ličnosti njegovog oca. U toj epizodi pozitivna ličnost Dilanovog oca pobeđuje pa se Ksabaras više ne pojavljuje. U mnogim epizodama se pojavljuje i Smrt. Smrt je prikazana kao kostur s crnom kapuljačom i u ruci drži kosu.

Često se pojavljuju i: zombiji (živi mrtvaci), vukodlaci, vampiri, razna čudovišta ali i ljudi s najrazličitijim bolesnim umovima. U stripu Dilan Dog uobičajeni su prizori odsečenih glava, najrazličitiji prizori ubijanja, delovi tela koji lete na sve strane i uglavnom prizori s puno krvi te seksa. Dilan se u gotovo svakoj epozodi zaljubljuje u neku mladu ženu koja je ili njegova klijentkinja a često i osumnjičenik za neko ubistvo. Omiljena uzrečica mu je: “Judo plesaču!“.

Zanimljivo je da je u pozorištu Dadov pre nekoliko godina izvedena i pozorišna predstava po jednoj od epizoda (“Gavran“, po poemi Edgara Alana Poa) ovog strip junaka.