Internet izdanje broj 150 od 30. септембра 2006.

Redakcija

Aktuelno

IAKO JE LETO, U STARČEVU JE ŽIVO

Radovi i druženje...

Svi radovi teku prema planovima. Završeno asfaltiranje 6 ulica, čeka se ispunjenje obećanja “Puteva Srbije“ o asfaltiranju Nadelske ulice. Kapela “raste“, privode se kraju radovi na rekostrukciji Svečane sale MZ Starčevo, radi se put ka Omoljici, a počinju i “Dani druženja“

KAPELA: Radovi teku prema planu

          Radovi, čija je priprema, što se tiče dokumentacije, trajala čitavu zimu, a za koje je konkurs/tender raspisan proletos, sada su u punom jeku. Dobar plan Mesne zajednice se tako realizuje baš kako je planirano: asfaltirano je ili poravljeno 6 ulica: Sremska, Banatska, Vuka Karadžića, Somborska, Mihajla Pupina, 4. oktobra; pri kraju je rekonstrukcija Svečane sale MZ Starčevo (sala za venčavanje), u jeku su radovi na kapeli na pravoslavnom groblju, a upravo ovih dana počinju tradicionalni “Dani druženja“, koji će ovoga puta trajati gotovo tri nedelje!

          Treba pomenuti da su odmakli radovi na putu ka Omoljici (most na Nadeli i oko kilometar ulice Ive Lole Ribara), kao i to da je Opštinsko veće dalo pozitivno mišljenje o načinu gasifikacije južnih sela, tako da valja očekivati da se i na tom planu ova godina završi pozitivno.

          Ukoliko finansijska sredstva dozvole, na jesen će se asfaltirati i kaldrmisani deo ulice Žarka Zrenjanina, a još uvek je aktuelno obećanje JP “Putevi Srbije“ da će ovo javno preduzeće donirati selu jednu asfaltiranu ulicu. Po dogovoru sa Brankom Jocićem, direktorom “Puteva Srbije“, to bi bila Nadelska ulica.

SAVET MZ ZASEDAO

          Mesna “skupština“ je zasedala u proteklom periodu dva puta; najpre 14. juna, kada je razmatrana situacija oko rešavanja problema podzemnih voda. Ovom sastanku je prisustvovao i Vladimir Santrač ispred Opštinskog sekretarijata za vodoprivredu, koji je prisutnim predstavnicima građana iz ugroženih područja izložio dokle se stiglo sa projektovanjem kanala koji bi rešili ovaj problem. On je obećao da će posao biti završen do kraja građevinske sezone i da je Starčevo prioritet u rešavanju problema povišenih voda u pančevačkoj opštini.

          Na ovom sastanku je formiran i Organizacioni odbor “Dana druženja“ koji sačinjavaju: Vidomir Jelesijević, Anton Deninger, Jordan Filipović  (kultura), Zoran Stojanov (sport), Dušan Korolija (crkva), Petar Andrejić, Željka Nedić, Goran Dramićanin, Miša Sokolović, Aca Dimitrić, Vlado Savić, Dragojlo Bojović, Spasen Spasenovski i Živa Đurišić (ispred Saveta MZ). Za letnji program je odvojeno 400.000 dinara, a trajaće 19 dana - od 25. jula do 12. avgusta.

          OK “Borac“ je, za kotizaciju za takmičenje, odobreno 15.000 dinara za juniore, a 6.000 dinara za juniorke; Dobrovoljnom vatrogasnom društvu “Starčevo“ je odobreno 60.000 dinara, Domu kulture za festival tamburaša 200.000, a JKP “Starčevac“ je obavezan da preispita mogućnost da se smeće iz celog sela iznosi svake nedelje.

          Naredni sastanak Saveta održan je 13. jula, a prisutni članovi su najpre saslušali izveštaj stomatološke ambulante o problemima koji mogu nastati tekućom reorganizacijom zdravstvenih ustanova koja se sprovodi na nivou Republike. MZ Starčevo se obavezala da će, u slučaju najave gašenja ove službe u selu, tražiti da do toga ne dođe. Usvojne je i Plan i program rada i Finanijski plan Saveta za 2007. godinu, ali pošto je u ovom periodu to samo “spisak želja“, a konačan izgled mesnog budžeta će se znati nakon usvajanja opštinskog proračuna. Dovoljno je samo reći da Savet planira da od Opštine dobije oko 50 miliona dinara, a da bi polovina trebalo da se plasira u izgradnju kanalizacione mreže, 10 miliona u asfaltiranje, a ostalo za manje investicione zahteve i tekuće održavanje.

          Lovačko društvo “Jarebica“ je dobilo 50.000 dinara za sadnju remiza i nabavku fazanskih pilića, a JKP “Starčevac“ obavezu da utvrdi stanje velikog kanala u Radničkom naselju i po potrebu, pristupi čišćenju.

          Uporedo sa svim ovim radi se i na lobiranju da starčevačka kanalizacija uđe u prioritete opštinskog budžeta; razgovara se sa rukovodećim ljudima Opštine i JP-a “Direkcija“, iz kojeg stižu dobre vesti: Upravni odbor ovog javnog preduzeća odobrio je 700.000 dinara za izradu projekta za osvetljenje puta od Rafinerije do “Tafe“ u dužini od 1200 metara.

BANATSKA ULICA: Završeno je asfaltiranje još jedne ulice u Radničkom naselju	SOMBORSKA ULICA: Ova ulica do sada nije imala nikakvu podlogu!
ULICA MIHAJLA PUPINA: Skroz propala, ova ulica je i zaslužila rekonstrukciju	PRIVREMENI MOST: Dok traju radovi na mostu na Nadeli, saobraćaj teče preko ''rezervnog'' mosta
SVEČANA SALA MESNE ZAJEDNICE: Radovi na rekonstrukciji su pri kraju	ULICA IVE LOLE RIBARA: Vadi se kocka, uskoro moderan asfaltni put

DRUGI PIŠU:

SVE JE ISTO, SAMO DECA RASTU

Kako su pančevački 14-godišnjaci i njihovi roditelji doživeli prvi, pravi ispit u životu . Postoji li hiper produkcija vukovaca . Da li deca zadržavaju svoj prethodni uspeh i kasnije

NAJGORI: Starčevački osmaci su na prijemnim ispitima pokazali malo znanja

          Na sreću, mi nismo Japanci, a ni naša deca. Kod nas se niko ne ubija zbog neuspeha na prijemnom ispitu. Ali, pošto stvarno nismo Japanci, stvar nije u tome. Prilična uzbuđenja doživljavali su i naši roditelji, a i pančevački 14-godišnjaci pripremajući se za prvi, pravi ispit u životu. Ispit koji nikada do tada nisu doživeli, koji traje dva sata, koji odlučuje o nekim bitnim stvarima u životu i koji traži mnogo ulaganja - što u radu, što u veštini, a i u novcu. Imena 1.534 svršena osmaka iz Pančeva pojavila su se u petak na oglasnim tablama njihovih osnovnih škola.

          Nisu svi polagali prijemne ispite. Od onih koji su se pojavili na megdanu - vežbajući ono što do tada nikada nisu doživeli, a to je da sede dva sata na jednom mestu, da budu koncentrisani tako kao da im život zavisi od toga i da svaku greščicu debelo plate - njih 45 ostalo je neraspoređeno. Naravno, reč je onima koji su se domogli dovoljnog broja bodova da polože prijemni ispit. Kako kaže Tanja Tatomirović, sekretar Okružne upisne komisije za južni Banat, na raspolaganju im je ostalo samo pet mesta u srednjoj školi koja traje četiri godine. Za čuđenje je što je reč o upražnjenim mestima za građevinskog tehničara za niskogradnju u Tehničkoj školi “23. maj“ jer, izgleda, klinci nisu shvatili da ta “niskogradnja“ (u prevodu asfaltiranje) trenutno ide veoma dobro u zemlji Srbiji. Ostali mogu da se prijave “za zanat“, što u Mašinskoj, što u Elektrotehničkoj ili Poljoprivrednoj školi.

          “Nadležni“, tj. prosvetne vlasti, trude se da poslednjih godina svoju poziciju steknu i kod glasača roditelja tako što će olakšati prijemne ispite. I istina, od dolaska Slobodana Vuksanovića na mesto ministra prosvete, čak i jedan “smrtni osmak“, u prevodu onaj koji nije naučio celo gradivo napamet i kome roditelji ne mogu da obezbede letovanje u Grčkoj i višemesečne časove, po ceni od cirka hiljadu evrića, ima šanse da se domogne iole ozbiljnije srednje škole. Ipak, put do raja popločan je trnjem. Jer, klinci (a to jesu, ipak, oni koji imaju 14 godina), sudeći prema analizi rezultata na prijemnim ispitima, ostaju na milost i nemilost nastavnicima i pameti svojih roditelja.

          Ajmo redom. Kad pogleda rezultate, ozbiljnom analitičaru se postavlja nekoliko značajnih pitanja koja se tiču kvaliteta nastave u pojedinim školama, večnog poklanjanja ocena, hiperprodukcije vukovaca i eventualnog prepisivanja (ili, ne daj bože, svesrdne pomoći kontrolora).

          Jer, teško je poverovati da su deca iz Starčeva “duplo gluplja“ nego njihovi vršnjaci iz susedne Omoljice, koji su osvojili skoro duplo veći broj bodova na prijemnom (14,71 prema 24,42). Da li je razlog tome što je Omoljica ipak dalje od južne zone koja je, jelte, kriva za sve. Zatim, zašto je škola “Đura Jakšić“ treća od svih pančevačkih škola po procentualnom učešću najboljih učenika u odnosu na ukupan broj osmaka, dok se po njihovom ostvarenju na prijemnom nalazi tek na 17. mestu od ukupno 19 osnovnih škola. Pa, na primer, zašto se Osnovna škola “Aksentije Maksimović“ iz Dolova proslavila tako što je zauzela četvrto mesto po broju onih đaka koji imaju maksimum bodova iz prethodnog školovanja, tj. 60, (uglavnom je reč o vukovcima), dok je neslavno prošla po njihovom uspehu na prijemnom - gde se plasirala na slavno pretposlednje, iliti 18. mesto. Moguće je i da je njihov učenik, vukovac, imao peh ili loš dan kada je osvojio samo pet od 20 mogućih poena iz matematike (minimum da bi se uopšte položio prijemni) i 10,5 poena iz srpskog jezika. Moguće je da je drugi bio indisponiran kad je na prijemnom stekao ukupno samo 20,5 poena itd. Najveći broj bodova na prijemnom od onih koji su imali i najveći broj bodova, tj. 60, u osnovnoj školi postigli su mali Jabučani - čak 99. Svoj uspeh iz škole opravdali su i đaci iz Zmaj-Jovine škole, jer oni najbolji osvojili su 97,63 poena, a slede škola “Dositej Obradović“ iz Omoljice i “Žarko Zrenjanin“ iz Banatskog Novog Sela.

          Prijemni su, kako su nam kazali, izmišljeni da bi se uslovi upisa izjednačili za sve kandidate. Ali i dalje, kaže Nada Čikoš, direktor Ekonomske škole, postoji hiperprodukcija vukovaca.

          - Na osnovu dugogodišnjeg iskustva, u malom procentu učenici opravdaju prethodni uspeh jer srednja škola nije ono na šta su oni navikli. Vukovci iz osnovne škole nisu uvek najbolji đaci, ali ima izuzetaka, koji su retki - kaže Nada Čikoš.

          Po mišljenju psihologa iz ove škole Dušice Čomlave, ne može se generalno oceniti da li deca iz osnovne škole zadržšavaju svoj prethodni uspeh i kasnije.

          Da li će neko opravdati uspeh iz osnovne škole zavisi od mnogo faktora: od truda, motivacije, porodične situacije, snalaženja...

          A da li se razlikuju oni sa sela i oni iz grada?

          Na drugo mesto, bar po prijemnom ispitu i iz srpskog i iz matematike, plasirali su se Ivanovčani. Tek treća je jedna škola iz grada - reč je o Osnovnoj školi “Stevica Jovanović“. Na četvrtom mestu je škola “Isidora Sekulić“, sledi “Zmaj-Jovina“ škola, dok je na šestom mestu škola “Dositej Obradović“ iz Omoljice.

          Ipak, po glavi su se malo češali profesori iz Ekonomske škole zato što im se na najuspešnijem smeru, za finansijskog tehničara, na prvih 13 mesta nalaze devojčice i dečaci koji nisu iz Pančeva, sve od Vladimirovca do Opova. I istina je. Živeti na selu više nije neka mana koja će vas unazaditi za ceo život. To su, uostalom, dokazali matematički genijalci iz Kačareva. Najnoviji primer je mali Vojislav Vlajković iz Omoljice, koji je na dva takmičenja pokupio neke “nagradice“ i na društveno-jezički smer u Gimnaziji se upisao sa 105 poena, osvojivši maksimum bodova i na prijemnom i dodavši svemu tome neke dodatne poene za izuzetne uspehe.

          Obratite pažnju, pored svega ovoga, u tabelama koje vam prilažemo, na to da su Omoljčani postigli bolji uspeh iz matematike nego iz srpskog (što ne znači da su loši u ovom drugom). I na nivou Srbije i na nivou Pančeva broj bodova iz srpskog bio je znatno veći iz maternjeg jezika nego iz bauka zvanog matematika.

          Ne propustite ni činjenicu da se 12 Ivanovčana nije proslavilo po broju najuspešnijih učenika iz prethodnog školovanja (tu se nalaze na 16. mestu), ali su zato postigli sjajne rezultate na prijemnom ispitu (zauzeli su srebrnu medalju).

          Najzanimljivije je ipak da su mali Pančevci ostvarili znatno manji uspeh nego što je prosek na republičkom nivou. I dok je iz srpskog ili maternjeg jezika u Republici prosek bio 14,35 bodova, u našem gradu je samo 12,33 poena, a iz matematike Republika vodi s 11,76 prema 9,65 pančevačkih bodova.

          Možda su za sve to ipak krivi ta južna zona i zagađenje.

Nevena Simendić
“Pančevac“, 14. jul 2006.
Prosveta)

E-mail: [email protected]

© 2006. Webmaster