Internet izdanje broj 144 od 31. marta 2006.
|
Internet izdanje broj 144 od 31. marta 2006. |
|
|
|
|
Društvo
ANKETA SN: Šta mislite o predstojećem referendumu u Crnoj Gori? Neka se narod Crne Gore opredeli Podeljena su mišljenja da li “dva oka u glavi“ treba i dalje da “gledaju“ u istom pravcu. Postoje mišljenja da Srbija konačno treba da sama rešava svoje, a Crna Gora sopstvene probleme
Aca Filipović: - Znate kako, ja sam malo nacionalista, pa bih voleo da svi budemo odvojeno. Srbija ima istoriju državnosti još pre Nemačke i Francuske. Treba i sada Srbija da bude država. Mislim da se ni građani u Srbiji ne protive otcepljenju, to se samo aktuelna vlast protivi. Slavoljub Nikolić: - Mislim da ne treba da se odvajamo. Vekovima živimo zajedno, faktički smo isti narod. Povezani smo na mnoge načine, a najbitnije je to što smo rodbinski povezani. Stvarno bi bilo šteta da jedan narod živi u dve države. Naravno, ukoliko se Crnogorci opredele za nezavisnost treba ih pustiti i sprovesti to na miran način. Mada, ne verujem da je narod za otcepljenje. Predrag Vukmirović: - Ne mislim ništa o tome. Zaista me ne zanima. Ishod će biti oni tamo, mi ovamo. Sa čime se ja slažem. Naša vlast se protivi otcepljenju, ali proći će ih to. Već duže vreme traje taj pritisak i tenzija između Srbije i Crne Gore, tako da mu otcepljenje dođe kao prirodan proces. Ako neko sa nekim neće, onda neće. Jasmina Spalević: - To nije dobro rešenje. Trebalo bi da ostanemo zajedno. Kao država bismo bolje funkcionisali zajedno. Vidim da ni svet baš ne podržava nezavisnost Crne Gore. A Crnogorcima to ne ide u prilog, pa kod nas su njihovi studenti. Verujem da se Crnogorci neće na referendumu odlučiti za otcepljenje. Obema republikama je u interesu zajednička država. Snežana Pelemiš: - Mislim da bi bilo najpametnije da se odvojimo. To pokazuje i ono što se dogodilo na izboru za predstavnika na Evrosongu. Na prelasku iz Srbije u Crnu Goru već postoji granica, oni imaju drugu valutu, otcepljenje samo treba ozvaničiti. I srpska vlast bi trebalo da podrži želju Crnogoraca da se odvoje, jer će se na referendumu oni svakako opredeliti za nezavisnost. Miroslava Medančić: - Nisam političar, tako da to uopšte nije pitanje za mene. Žao mi je što se razbucala stara Jugoslavija, tako da, da li će i Crna Gora da se odvoji, ne razmišljam o tome. Verujem da će većina Crnogoraca odlučiti da se odvoje od Srbije. Za mene je država bila dok smo bili zajedno i Hrvatska i Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, to je bila Juga i u tom duhu sam vaspitana. Slavko Marković: - To je nešto o čemu će odlučiti Crnogorci. Mi nemamo pravo da se u to mešamo i da o tome odlučujemo. Mi ćemo da odlučujemo o onome što se dešava kod nas. Što se samog referenduma tiče, mislim da će većina Crnogoraca biti protiv otcepljenja. Mnogi stanovnici Crne Gore se izjašnjavaju kao Srbi, oni svakako nisu za otcepljenje. Ali, ukoliko neće da žive sa nama, ne moraju. Rina Marković: - Ne bi trebalo da se Crna Gora otcepi, već da živimo svi zajedno. Nadam se da i Crnogorci tako misle, pa da će se opredeliti za zajedničku državu. Odvajanje nikuda ne vodi, može da bude još gore. Otcepljenjem niko ništa ne dobija. Daniela Birak foto: G. Milošević
IZ MATIČNIH KNJIGA – MART 2006. GODINE
Rođeni: Vojin Mijatović; Milica Knežević; Milan Mikić; Jelena Obradov; Andreja Stanišić; Kristina Anđelković; Ana Ivanović. Venčani: Maja Pustinjaković i Josip Antoci; Gorica Stojanov i Željko Jelić; Marina Vučenović i Milivoje Strigić; LJiljana Bernardić i Zoran Krstić; Mirjana Bogojević i Dejan Petrović; Ivana Urošević i Bojan Janić; Jelena Krstić i Darko Savić. Umrli: Milosavljević Vukojica 1950; Milošević Perica 1950; Grabundžija Miloš 1929; Vasović Svetislav 1938; Marinković Jagodinka 1934; Mijajlović Slavka 1942; Milić Blagoje 1942.
SKUPŠTINA DRUŠTVA PČELARA Spremno u novu sezonu
U nedelju 26. marta u restoranu “Noć i dan“, Društvo pčelara “Starčevo“, održalo je redovnu godišnju skupštinu. Prisutnim članovima i gostima obratio se najpre predsednik Društva Paja Orešković, koji je govorio o aktivnostima Društva u protekloj godini i planovima za 2006. godinu. U budućim aktivnostima akcenat je stavljen na potrebu da se osnuje pčelarska zadruga, kako bi promet pčelinjih proizvoda bio bolji, što bi išlo u korist svim članovima i građanima koji se bave ili odluče da se bave ovim poslom. Paja Orešković se zahvalio na odličnoj saradnji ostalim udruženjima koja deluju u našem mestu a posebno DPP-u “Vojvodina“ i Mesnoj zajednici Starčevo, kao i “Starčevačkim novinama“ u okviru kojih je i ove godine štampan “Pčelarski bilten“. Skupštini su prisustvovali i gosti iz pančevačkog i kovinačkog pčelarskog društva sa kojima starčevački pčelari dugo godina imaju odličnu saradnju. Predstavljen je i finansijski izveštaj, a Društvo ove, kao proteklih godina, u novu sezonu ulazi sa pozitivnim finansijskim stanjem. Najavljena je izložba pčelinjih proizvoda koja je postala deo tradicije u okviru “Dana druženja“. U revijalnom delu programa nastupili su najmlađi članovi ovog udruženja, popularne “pčelice“, a zatim je usledila zakuska i druženje sa gostima i članovima društva.
Društvo pčelara Starčevo je 26. marta poklonilo Mariji Vlahović, o čijem smo problemu smo pisali u prošlom broju SN, pet kilograma meda. Članovi Društva, predsednik Paja Orešković i Stevan Petrović, bili su u poseti porodici Vlahović, a posle razgovora sa majkom Veselinkom, usledila je i poseta Mariji. Pčelari obećali da će nastaviti sa ovakvim akcijama i da će ponovo posetiti ovu porodicu.
IZVIĐAŠTVO: Sajam izviđača kolekcionara
P. Stanković
Izviđački “Eurosong“
Starčevački poletarci, ekipa “Delfin“, koji su tokom zime marljivo radili, uz svoju predvodnicu Emiliju Ivošević, dokazali su kvalitet svog rada osvojivši pehar za pravo mesto. Složno i veselo, uz koreografiju, otpevali su pesme “U srcu Abraham“ i “Izviđač sam, imam osam godina“. Scenografija na pozornici je bila veoma zanimljiva: dva mala šatora, grane poređane za logorsku vatru, a umesto stolica - drvene oblice. U ekipi “Delfin“ bili su: Lara, Marija, Željka, Dejan Pejčev, Boja, Dejan Petrov, Miroslav, Dušan, Bane, Đina i Milena. NJihovo prvo pitanje nakon završetka takmičenja bilo je kada će ponovo na izviđačku akciju. Nakon ručka, ukusne pljeskavice, iskorišćen je prelep, sunčani dan, za šetnju Kalemegdanom. Uz ljuljaške i tobogan i sprave za spretnost, najmlađi skauti su uživali u najavi proleća. Potom su posetili i opservatoriju, a pored pehara koji će krasiti vitrine OI “Nadel“, ostaće lepe uspomene sa ovog takmičenja koje je organizovao Odred izviđača “Sveti Sava“ iz Beograda. Daniela Jajić
Naši u belom svetu: Marko Srdić Pozdrav iz Holandije
Podsetimo Starčevce o kome se radi? - Zovem se Marko Srdić, od oca Draženka i majke Jasne. Rođen sam 19. decembra 1986. u nekadašnjoj SFRJ u Karlovcu, nekadašnjoj Krajini, a sada u Hrvatskoj. Kada se zaratilo, otac majka, sestra i ja, preselili smo se u Srbiju. Živeo sam na puno mesta ali Starčevo mi je oduvek ostalo u srcu zato što sam tamo proveo veći deo svog detinjstva. Gde sada živite? - Trenutno živim u gradu Heerenveen u Holandiji, to je oko 200 km od Amsterdama. Za one koji ne poznaju Holandiju, to je mala zemlja koja se graniči sa Nemačkom i Belgijom. Šta tamo radite, i kako ste se snašli? - Trenutno se bavim sa programiranjem računara za razne firme. Moram da naglasim da u Holandiji, kao i u drugim evropskim zemljama, teško je naći dobar posao bez ikakve diplome ili certifikata. Na primer, ja sam morao da završim srednju školu, koju sam i završio. Posle toga moraš da biraš kakav zanat hoćeš da učiš... Ja sam izbirao kompjutere, jer sam od malih nogu bio fasciniran njima, i hvala Bogu, 70% stanovnika Holandije ima barem jedan kompjuter u kući. Što se tiče privatnog života, trenutno živim sa devojkom u svom stanu. Znači, super se živi! U slobodno vreme bavim se muzikom - najviše Rap muzikom. Što se tiče sporta, bavim se Body bildingom. Da li razmišljate o povratku, i da li ste dolazili u Starčevo? - To mi je oduvek bila dilema... Naravno da mislim na Starčevo, tu sam odrastao. Da li sam bio u Starčevu od selidbe? Da, jesam... Pre 4 godine, u poseti starim drugarima! Super je bilo! Makar sam bio malo mlađi nego što sam sada, ali nadam se da je sve ostalo isto kako se i sećam. Što se tiče stalnog vraćanja, ne verujem da bi napustio Holandiju da se vratim u Starčevo. Ipak sam ovde našao miran život, nešto o čemu sam oduvek sanjao. Ali sigurno ću doći na godišnji odmor! Šta bi ste poručili Starčevcima? - Hteo bih dosta toga da poručim lično nekim Starčevcima, ali to ću kada dođem na godišnji odmor. Naravno, hoću da pozdravim sve svoje drugare koji budu čitali ovaj broj “Starčevačkih novina“ i koji me se sećaju! Što se tiče svih, želim svima uspeh i sve najbolje, da se dugo živi i da se Starčevo ceni i pazi i naravno, da ostane zauvek ono naše lepo Starčevo! P. Andrejić
STARČEVAČKI LOKALI: “Bardak“
U ulici Borisa Kidriča, pre više od 20 godina, tačnije 1984. godine, otvoren je jedan od poslednjih autentičnih lokala u našem mestu. “Bardak“ je nezaobilazna asocijacija, kada je reč o ugostiteljstvu u Starčevu. Vlasnik “Bardaka“ bio je Tomislav Dimić, a gosti su bili, uglavnom pripadnici generacije 60. i sedamdesetih godina. Tadašnja omladina je birala između “Bardaka“ i “Lava“ jer je suštinska razlika bila u koncepciji organizacije. “Lav“ je bio lokal namenjen ljubiteljima zabavne muzike, a “Bardak“ je negovao kafanski imidž. U njemu su bila služena jela sa roštilja, ali je radio i kao picerija. Uz vrlo širok asortiman pica, ovde su konobari znali da vam naprave svaki koktel po izboru što nije bio slučaj sa drugim lokalima. Starčevci su imali običaj da dovode svoje goste u “Bardak“ jer je on važio za jedno od najmirnijih i najprijatnijih mesta za izlaske. Izuzev neke od tipičnih kafanskih svađa, tamo nikada nije bilo incidenata, tuča, niti ozbiljnijih problema. “Bardak“ je imao letnju baštu koja je bila malo uvučena, ali je i ona važila za jednu od najlepših. Često su ovde svirali tamburaši, pa iako od poznatijih gostiju nije bilo zvučnih imena, ipak, dolazili su gosti iz Pančeva i Beograda, ali i iz drugih sredina. Od čuvenih starčevačkih boema onog vremena, jedan od najredovnijih gostiju bio je (sada pokojni) Nikola Nidža Golubović koji je uvek imao slobodan sto i često ostajao do ranih jutarnjih sati. “Bardak“ je imao još jednu zanimljivu prostoriju, a to je bio podrum sa dva lepa separea. Ovde su dolazili zaljubljeni parovi i oni parovi koji nisu želeli da budu viđeni u javnosti. Pošto je “Bardak“ bio jedan od najkulturnijih lokala, to je podrazumevalo da i posluga bude na tom nivou. Ovde je radila Rada Trajković (udata Pavlović), a kasnije veliki broj radnika je prošao ovim lokalom. U kuhinji je radila Tomina supruga. Desetak godina kasnije, “Bardak“ je preuzela Tomina kćerka, međutim, tada je nastupilo vreme inflacije i dobro nam poznatih zbivanja, pa ni lokal nije mogao dugo da opstane. Godine 1994. “Bardak“ je prestao da radi. Time je završeno vreme kafanskih zabava, a prioritetni postaju elitni kafići, moderno opremljeni i prilagođeni nekim, novim tendencijama koje su diktirale devedesete. Darko Ješić
|
E-mail: [email protected] © 2006. Webmaster
|
U organizaciji Odreda
izviđača “Mihajlovac“ iz Beograda (opština Čukarica), 5. marta ove godine
održan je 14. sajam izviđača - kolekcionara. Ova manifestacija je održana u
hemijsko - tehnološkoj školi na Banovom Brdu uz prisustvo preko 400 izviđača
iz ce
Poslednjih dana aktuelna
je tema izbora za predstavljanje SCG na Eurosongu. Ono što nije uspelo
zvaničnicima pop muzike, uspelo je - izviđačima. Takmičenje u pevanju,
izviđački “eurosong“, održano je 19. marta u Domu za decu i omladinu “Jovan
Jovanović Zmaj“,
