Kultura

U vreme cara Iroda Antipe, sina staroga Iroda ubice vitlejemske dece, propovedao je u Galileji Sveti Jovan Krstitelj. Pošto je car oterao svoju zakonitu ženu i uzeo ženu svoga živog brata Filipa i Rodijadu, sveti Jovan ustaje protiv ovog bezakonja i zbog toga je dospeo u tamnicu.

Na jednoj svečanosti, zanesen igrom i Rodijadine kćeri Salomije, car je obećao da će joj ispuniti svaku želju. Ona je, po nagovoru svoje zle majke zatražila svetiteljevu glavu, a pijani car joj je ispunio želju i posekao svetog Jovana. njegovi užnici uzeli su u noći njegovo telo i časno ga sahranili, a besna Irodijada je izbola iglom jezik Jovanov i glavu zakopala na neko nečisto mesto. Uskoro je sve ove zlotvore stigla zaslužena kazna pa su skončali svoj život u bedi i poniženju.

Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zato što je toga dana osvećena crkva koju su nad Jovanovim moštima u Sevastiji, podigli car Konstantin i carica Jelena.

Zoran Radoičić i Snežana Milosavljević sa tamošnjim direktorom JKP-a

Od devetog do 20. avgusta 2004. folklorni ansambl “Banat“ iz Pančeva gostovao je u Siriji. Ova azijska država je prelepa i što je najbitnije njihov narod je prijateljski raspoložen prema našem narodu. Mnogo Sirijaca govori naš jezik jer je puno njihovih državljana završilo fakultet u našoj zemlji. Od gradova smo obišli Latakiju koja izlazi na Sredozemno more gde smo se kupali i uživali u prelepoj vodi, zatim Alepo - grad od pet miliona stanovnika inače karakterističan po viševerskoj strukturi stanovništva. Zatim, Alsaura, pored koje protiče reka Eufrat, jedna od najčistijih reka na svetu, toliko čista da tu vodu stanovnici piju! I poslednji grad u kojem smo gostovali bio je Raka koji uz Damask i Alepo spada u najstarije gradove na svetu.

Inače u sva četiri grada smo imali po koncert što je njihova publika propratila sa oduševljenjem a njihova nacionalana televizija je prenosila dva koncerta.

Od naših Starčevaca, pored mene, bili su Branimir Veljić i Snežana Milosavljević.

U ponedeljak 23. avgusta u velikoj sali Doma kulture održan je koncert folklornih ansambala.

Pored starčevačkog ansambla, u punoj sali, predstavili su se gosti KUD”Kolovit” iz Bosanske Gradiške, Republika Srpska.

Članovi starčevačkog ansambla su bili gosti na proslogodišnjem festivalu koji se održao u Gradiški a gde su ostavili odličan utisak svojim igrama.

- Ova poseta KUD-a ”Kolovit” je uzvraćena poseta, a poznato je da ova dva ansambla odlično sarađuju već dve godine i namera nam je da uspešno sarađujemo i sa ostalim ansamblima iz opštine Bosanska Gradiška. Pohvalio bih i to što delegacija ovog KUD-a obavezno poseti Starčevo kada se ansambl nađe na nekom gostovanju u blizini našeg mesta, rekao je za SN direktor Doma kulture Vidomir Jelesijević.

U punoj sali Doma kulture publika je aplauzom pozdravljala koreografije oba ansambla što je uveličalo ovaj kulturno-umetnički događaj.

U Kreativnom kulturnom klubu je u četvrtak 9. septembra otvorena izložba umetničke fotografije “Pejzaži i portreti - zadatak: uhvatiti trenutak“ Ivanovčanina Josifa Vasilčina - Mareta. Izlagač je poznat mnogo šire od atara svoga sela, i sarađuje sa redakcijama lokalnih listova, a fotografije mu objavljuju i beogradski mediji. Vasilčin je saradnik i našeg lista. Ovoga puta, on se publici predstavio u svetlu umetničke fotografije na kojima uglavnom preovlađuju poznati pejzaži ravnice viđene okom njegovog aparata, a i ponekim portretom posebne atmosfere. NJegovi pejzaži sa Dunava odslikavaju mesta gde svako godišnje doba i doba dana ima svoje živopisne momente. NJih Mare beleži sa posebnim osećanjem koje treba poštovati.

Naš gost je Darko Ješić, mladi pisac i jedan od ljudi koji svoje slobodno vreme rado posvećuje čitanju knjiga i stvaranju novih dela.

- Moja omiljena knjiga je "Stranac" - Albera Kamija. Dopada mi se kako Kami na jedan filozofski način tumači smisao života i to što je "Stranac" misteriozan kao i svako njegovo delo počevši od klasika "Mit o Sizifu". Sva ta misterioznost Kamijeve pojave i njegovog dela je inspirativna za razmišljanje.

- Čitam sve književne pravce, ali uz Basaru, Albaharija, Bukovskog, i nekakvim trivijalnim pojavama u svakodnevnom životu tražim inspiraciju za stvaralaštvo.

- Planovi za budućnost su da završim roman koji sam upravo započeo. To je jedna veoma zahtevna, obimna priča koja ima utemeljenje u nečemu što može da se nazove autobiografskim. Želim da predstavim upravo taj subkulturni, a u nekim segmentima i kulturni deo Starčeva ili ono što se dešavalo u Starčevu početkom i sredinom devedesetih godina do nekih današnjih dana. To bi trebalo da bude pečat koji bi ostao u istoriji starčevačke bliske prošlosti, jer koliko god da su bile teške prethodne godine, mislim da je bilo dosta zanimljivih događaja koje bi bilo šteta zaboraviti.

- Stil kojim pišem najbolje je okarakterisao moj asistent koji je rekao da mu posle onog što je pročitao ja ličim na nekog hiper-modernog mladog pisca, pa ako je to stvarno tako, onda smatram sebe hiper-modernim piscem. Način na koji stvaram podseća na slaganje fragmenata, diferencijaciju priče ne samo na rečenice već i na pravilan odabir reči. To može da potraje ne samo satima, već i danima. Razlog tome je taj da je sve podređeno kvalitetu.

- Moje priče mogu da budu inspirisane nečim što se zbilo ili što se može dogoditi, ali ono što su me učili profesori je da izbegavam lične, autobiografske tragove u svojim pričama, što je jako teško izbeći, s obzirom na to da je neko iskustvo koje nosiš sa sobom nešto što možda ne razumeš najbolje, ali ti je najbliže nešto što se lično tebi desilo. Veliki pisci to vešto kriju.

- Više volim da čitam poeziju i doživljavam je kao neku vrstu eksplozije osećanja, dok mi proza više godi kao neka opuštenija, smirenija forma. Međutim, moja kritika me više ceni kao pisca proze. Tu sam postigao veći uspeh. Pančevačka kritika je neke moje radove ocenila kao blisku nit između poezije i proze.

Šta misliš o trenutnom stanju među omladinom u Starčevu, što se tiče kulture?

- Ne mogu da posmatram samo Starčevo, ja bih radije gledao na širu okolinu, na globalno stanje. Sve u svemu, jako siromašno i ono malo što zapažam, to je delovanje nekih pravaca u subkulturi, organizovanje bendova, rok grupa, sportskih aktivnosti... Ono što bih najviše voleo je konkurencija u onome čime se ja bavim. Tu konkurenciju u Starčevu nemam, a i u Pančevu je ima veoma malo.

- Više čitajte, više se bavite kulturom, kvalitetno provodite slobodno vreme, jer ovde sam primetio duh entuzijazma, ali u pogrešne stvari upućen.

"Bajk - bajka" - dokumentarni film Siniše Trajkovića. Gosti: članovi moto kluba "Kojot" iz Pančeva

Prvog septembra, tačno u pola deset, kolona mališana, zajedno sa svojim roditeljima, ušla je u Osnovnu školu. Zbunjeni, ali i radosni, poneko i uplašen od novog prostora, ali svi sa titulom Đaka-prvaka. Neka im školski dani prođu u sticanju znanja ali i u radostima, jer, kao što reče ministarka Čolić, najlepše je đačko doba...

- U suštini nije loše, samo ako se sve ispuni kako treba... Učiteljicu do sada nisam upoznala, a mislim da bi trebala da bude strožija prema deci,

- Još uvek sređujem utiske, čekam da Tima izađe iz učionice, da mi on kaže kako se oseća... Čula sam da je učiteljica stroga i zahtevna i mislim da je to dobro, da upravo takva i treba da bude, kaže Đurđina Đurišić, mama malog Timotija

- Moji utisci su zaista pozitivni. Aleksandra se odlično snašla, a mislim da je tako i kod ostale dece. Učiteljicu poznajem, a od nje očekujem da bude kao i što smo mi roditelji prema našoj deci - znači, stroga kad to treba, kaže Gordana Janjić, Aleksandrina mama

- Možda baš i nije kako sam očekivala, ali nije ni loše. Ima napretka u odnosu na prethodne generacije, ali mislim da je doček bio skroman. Učiteljicu susrećem po prvi put, a od nje očekujem da bude malo strožija, jer vidim da su deca temperamentna, kaže Slavica Radovanović, Tamarina mama.


Učiteljica Snežana Glumac će voditi 1/1 razred	Učiteljica Dorika Žurban će voditi 1/2 razred

Učiteljica Slađana Stavrov će voditi 1/3 razred	Učiteljica Snežana Filipović će voditi 1/4 razred