Nekada ni ja ne znam ima li ičega iritantnijeg od tog pitanja, osim ako to ne pitaš nekoga baš bliskog, a u tom slučaju uglavnom ne moraš ni da pitaš. Takođe, ne znam zašto je bitno hoću li ja, hoćeš li ti, ili bilo ko ići na more i šta sa time ako je odgovor “ne“ ili ako je “da“, sasvim svejedno? Ako je odgovor ne, tu nije kraj, nećete se provući, onda počinju pitanja tipa: a što ne? hoćeš li možda negde drugde? Eto, gde živimo, ne može čovek ni na odmor da ode i slične konstatacije. Znači, umor. Ako je odgovor da, tek ste tada gotovi, krenuće sa pitanjima: a gde putujete, koliko ostajete, gde odsedate... Da li planirate da kuvate ili ćete jesti tamo negde nešto? Pa počinje priča o stomačnim virusima, temperaturama, osiguranjima, koliko tamo negde koštaju pivo, kafa, ležaljka, sladoled, šta treba obići, šta treba kupiti, šta poneti i doneti. Zaršiće se kratkim kursom obogaćenim iskustvima svih koji su nekada pomenuli to mesto. Opet umor.
A kada se približi dan tog odlaska na more ili gde god da ste se uputili, u većini kuća nastaje haos, rat i stres. Počne se od raznoraznih prebacivanja ko šta treba da uradi, nabavi, stavi na spisak, a završi se tako što niko neće da ide. Na kraju ljudi se izmire ali ostaje gomila stvari da se završi, koje uglavnom niko ne želi da preuzme na sebe. Pa opet rat. Tu su: vađenje kofera, pranje, peglanje, kupovina lekova, krema za sunčanje, papuča, novih čarapa, šortseva, gde su kupaći, gde su peškiri, spremi dokumenta, spremi decu, spremi auto, ako imaš sreću da ideš kolima. Tu ima posla a to nije dobra asocijacija za odmor. Umor.
Kada odete na odmor, onda se raspakujete, vučete suncobrane, kantice i lopatice, ovaj hoće u vodu, onaj iz vode. Neko bi da šeta, neko bi da sedi, neko da leži. Ovaj hoće sladoled, ali tamo, onaj hoće kafu ali ovamo. Onda, kome šta kupiti, na čiju je familiju potrošeno više para, gde su uopšte sve pare koje ste poneli, od čega ćete preživeti do plate kada se vratite, ko će to sve da tegli kući? Odmor- umor, umor-odmor.
U povratku, već u prevozu nastane rat, uglavnom jer se svima ide kući ali i ne ide, jer znaju šta ih tamo čeka. Povratak na posao, u školu, pranje svega. U frižideru nema ničega. I svi žele svoju kadu i domaću supu ali neko mora sve prvo da sredi. Torbe se neće izneti same, niti raspakovati, u nabavku ipak mora neko da ode, samo, od kojih beše para? Umor.
I tako vi lepo odete na odmor pa vam treba još par dana da odmorite od odmora. Slaba je uteha, ali nije to samo u vašoj kući. Većini ljudi odlazak na odmor predstavlja dodatni stres. Dobra stvar je što možete biti pametniji od njega i sačuvati svoje živce dobrim planiranjem ili jednim dobrim neplaniranjem, tako što ćete otvoriti torbu, potrpati to što imate i pobeći na pravi odmor. Malo tolerancije i jedna dobra knjiga možda mogu da spasu stvar i uživajte na odmoru!
dipl. psiholog Maja Đurišić